Самиғов Нигматджон Абдурахимович Хасанова Мухаббат Қодировна Зокиров Жамолиддин Сайфутдинович


Материалларнинг физик ва химик хоссалари



Download 4,07 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/214
Sana12.04.2022
Hajmi4,07 Mb.
#545500
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   214
Bog'liq
oquv-uslubij mazhmua 1 qism

Материалларнинг физик ва химик хоссалари 
Зичлик. 
Материал массасининг мутлоқ зич ҳажмига эга бўлган нисбати унинг 
зичлиги дейилади. 
m
V
a
,
г/см
3
m - материалнинг қуруқ холдаги массаси, г; 
Va — материалнинг мутлоқ, зич ҳолатдаги ҳажми, см
3

Абсолют зич материалларга мисол - кварц, шиша, пўлат. 
Битум - 0.9-1.2, г/см
3
Ёғоч - 1.3-1.6, г/см
3
Гранит - 2.6-2.9, г/см
3
Ғишт - 2.5-2.8, г/см
3
Шағал - 2.7-2.9, г/см
3
Бетон - 2.6-2.7, г/см
3
 
Ўртача зичлик. 
Материал (ғоваклари ва бўшлиқлари билан) массасининг ҳажмига 
бўлган нисбатига ўртача зичлик дейилади. 
m
V
a
,
г/см
3
; кг/м
3
m - материалнинг қуруқ ҳолдаги массаси, г. 
V — материалнинг мутлақ зич ҳолатдаги ҳажми, см
3



36 
Гранит - 2.6, г/см
3
Оғир бетон - 1.8-2.8, г/см
3
Ғишт - 1.7-2.0, г/см
3
Ёғоч - 0.4-0.6, г/см
3
 
Ғоваклик. 
Материалдаги ғоваклар ҳажмининг шу материал тўла ҳажмига бўлган 
нисбати унинг ғоваклиги дейилади. 
F
(
) *
1
100%;
0
F-ғоваклик, %; 
р
0
-ўртача зичлик, гр/см
3

р
-зичлик, гр/см
3

Ғоваклик ва зичлик материалнинг асосий хоссаларини ифодаловчи кўрсаткичлардир. 
Бу кўрсаткичлар орқали материалнинг мустаҳкамлиги, ўртача зичлиги, намланувчанлиги, 
иссиклик ўтказувчанлиги, совуққа чидамлилиги ва бошқа хоссалар тўғрисида фикр 
юритиш мумкин. Материалдаги ғовак 1-2мм дан катта бўлса, у материалдаги бўшлиқ 
дейилади. 
Ғоваклик уч хил бўлади: тўла, очиқ, ѐпиқ. Очиқ ғоваклик бир-бири билан туташган 
бўлиб, сув бемалол киради. 
Сув шимувчанлик. 
Ғовак материалнинг сув шимиш ва сувни ўзидаги бўшлиқларида 
ушлаб туриш хусусияти сув шимувчанлик дейилади. 
Сув шимувчанлик икки хил булади: 
Вазн бўйича: 
%
100
1
1
m
m
m
W
m
Ҳажм бўйича: 
%
100
1
V
m
m
W
m
Сув шимувчанлик материални аста секин сувга чўктириш, қайнатиш ва босим 
остида шимдириш усуллари билан аниқланади. 
Сув ўтказувчанлик. 
Материалнинг босим остида ўзидан сув ўтказиши унинг сув 
ўтказувчанлиги дейилади. Материалнинг бу хоссаси том ѐпиш, сув иншоотлари ва 
резервуарлар қуришда катта аҳамиятга эга. 
Сув ўтказувчанлик кўрсаткичи намунанинг 1см
2
юзадан 1 соат давомида ўзгармас 
босим остида ўтган сув миқдори билан (см
3
) ўлчанади. 
Материалларнинг сув ўтказувчанлиги уларнинг структурасига, ғоваклигига, 
зичлигига ва ўртача зичлигига боғлиқ. 
Совуққа чидамлилик. 
Материални сувга тўйинган ҳолатида музлатиб (-17°С) яна 
қайта эритилганда мустаҳкамлиги 25%, массаси 5% дан ортик камаймаса, бу материал 
совуққа чидамли деб ҳисобланади. 
Об-ҳаво таъсирига чидамлилик. 
Материалнинг бир неча бор (25 ва ундан кўп марта) 
намланиб қуритилганда унинг шакли ва мустаҳкамлиги ўзгармаса, бундай материал об-
ҳаво таъсирига чидамли дейилади. 
Кимѐвий чидамлилик. 
Материалларнинг кислоталар, ишқорлар в газлар таъсирига 
қаршилик кўрсатиш даражаси кимѐвий чидамлилик дейилади. 
Иссиқлик ўтказувчанлик коэффициенти ҳароратлар фарқи (t
1
-t
2
) 1°С га тенг бўлган 
ҳолда, қалинлиги 1м га тенг бўлган намунанинг бир юзасидан иккинчи юзасига ўтган 
иссиқлик микдорига тенг:
Qa
S t
t
(
)
1
2
ккал/м·соат·град 
Иссиқлик ютувчанлик.
Q=C·m(t
1
-t
2
)
; кЖ 


37 
С-иссиқлик ютувчанлик коэффициенти; 
Q-иссиқлик миқдори; 
М-намунанинг массаси; 
t
1
-t
2
-температуранинг фарқи. 
 
Зарбга қаршилик. 
Материалнинг зарбга қаршилик кўрсатувчанлиги, стандарт 
намунани бузиш учун сарф этилган иш миқдори ѐки ҳажм бирлигига сарфланган 
солиштирма иш билан ифодаланади. 
Қаттиқлик. 
Материалларга ўзидан қаттиқ жисм ботирилгандаги қаршилик 
кўрсатувчанлик хусусияти унинг қаттиқлиги дейилади. 
Ишқаланишга қаршилик.
Материални ишқалаш доирасида минг марта 
айлантирганда намунанинг 1см
2
юзасидан йўқотган оғирлигига ишқаланиш дейилади. 
Пластиклик.
Материал куч таъсирида ўз шаклини ўзгартирса ва куч олинганда 
аввалги шаклига жуда оз муддатда қайтса бунга пластиклик дейилади (қўрғошин, пўлат, 
лой). 
Мўртлик
. Материалнинг куч таъсирида сезиларли деформацияланмаган ҳолда 
бузилиб кетиши унинг мўртлиги дейилади (шиша, чўян, бетон). 

Download 4,07 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   214




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish