Samarqand davlat arxitektura-qurilish instituti



Download 0,97 Mb.
bet91/109
Sana21.02.2022
Hajmi0,97 Mb.
#24850
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   109
Bog'liq
3 курс ИҚ 1111

Кредит банк тизими (кредитная банковская система, credit bank system) – Бозор иқтисодиёти шароитида кредит банк тизими икки поғонага бўлинади. Марказий банк, банк институтлари ва нобанк кредит муассасаларига. Банк институтларига: тижорат, инвестиция, жамғармалар жалб қилувчи, ипотека, савдо, ташқи иқтисодий алоқалар бўйича ва махсус ихтисослашган банклар. Нобанк кредит ташкилотлари: инвестиция ва суғурта компаниялари, нафақа ва жамғармалар киради.
Кредит карточкаси (кредитная карточка, credit card) – Шахсий гувоҳнома, унинг қонуний эгаси кредитга нарса харид қилиши мумкин.
Кредит объекти (объект кредита, object of the credit) – Кредитор қарз олувчига бериладиган ва қарз олувчидан кредиторга қайтиб бериладиган қиймат.
Кредит пуллари (кредитные деньги, сredit money) – Кредит муносабатлари асосида юзага келувчи, тўлов воситасини бажарувчи қийматликлар. Масалан: Чек, вексель ва банкнотлар.
Кредит тамойили (принцип кредита, principle of the credit) – Банклар томонидан бериладиган асосий кредитнинг қайтиб беришлик, муддатлилик, таъминланганлик, мақсадлилик, тўловлилик ва самарадорлик каби тамойиларига эга.
Кредит тизими (кредитная система, credit system) – Кредит муносабатлари мажмуаси ва кредит муносабатларини ташкил қилувчи ва амалга оширувчи кредит институтлари йиғиндисидир. Кредит тизимини ташкил қилиниш турига қараб 3 гуруҳга бўлинади.
Марказий банк
Тижорат банклари
Махсус-кредит институтлари
Кредитор (кредитор, creditor) – Қарз берувчи.
Кўчмас мулк (недвижимость, real estate) – Ер, табиий ҳудудлар ва ер билан боғланган мулк. Ерга эгалик ҳуқуқлари ҳам кўчмас мулкга киради.
Л
Лизинг (лизинг, leasing) – Машина, асбоб-ускуналар, транспорт воситаларини, ишлаб чиқариш биноларини, иншоотларини узоқ муддатли ижарага бериш. Ижаранинг бир тури бўлиб, муайян даврдан кейин, ижара тўловларининг ҳаммаси амалга оширилгандан кейин ижарага олинган нарса, ижарачи мулкига айланади.

Download 0,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish