Самарадорлик саноат ишлаб чикаришининг "кузгуси" сифатида. Бозор муносабатлари шароитида самарадорликнинг урни ва ахамияти


Ишлаб чикариш самарадорлигининг мохияти, мезони ва курсаткичлари. Харажатларнинг умумий ва киёсий самарадорлиги



Download 99 Kb.
bet2/6
Sana24.02.2022
Hajmi99 Kb.
#203247
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
1355137438 40764

Ишлаб чикариш самарадорлигининг мохияти, мезони ва курсаткичлари. Харажатларнинг умумий ва киёсий самарадорлиги

Самарадорлик – бу, фойдалилик, натижалиликдир. Маълумки, кандайдир натижа олиш учун мехнат килиш, ишлаш, махсулот ишлаб чикариш ёки хизмат курсатиш ва маълум микдорда харажат килиш керак.


Самарадорликни аниклаш учун натижани шу натижага эришишга сарфланган харажатлар ёки ресурслар билан таккослаш керак. Демак, самарадорлик ишлаб чикариш фаолияти натижалари билан уларга эришиш учун сарфланган мехнат, моддий ва молиявий ресурсларнинг узаро нисбатидир.


натижа натижа
С к _________________ к ____________________________________________________________
харажатлар мехнат, моддий ва молиявий ресурслар

Ишлаб чикаришнинг иктисодий ва ижтимоий самарадорлигини фарклайдилар. Самарадорликни иктисодий ва ижтимоий турларга булиш шартли булиниш хисобланади. Моддий ишлаб чикариш жараёнида юзага келадиган ва мехнат харажатлари билан боглик булган натижаларнинг хаммасини иктисодий ва маълум маънода, ижтимоий самара деб айтиш мумкин.


Бу ерда: шуни эслатиб утиш керакки, иктисодий ва ижтимоий тушунчаларнинг сунъий булиниши хакида бахслашиш мумкин. Лекин, иктисод ижтимоий хаётдан ташкарида булмагани каби, ижтимоий хаёт хам иктисодсиз булмайди. Демак, уларни бир-биридан ажратиб булмайди. Чунки амалга оширилган хар бир иш айни вактда хам иктисодий, хам ижтимоий самара келтиради.
Иктисодий самарадорлик ишлаб чикаришнинг иктисодий натижасини курсатади. Масалан, махсулот ишлаб чикариш – бошкарув, янги техника ва технологияни жорий этиш, мехнат сифатини ошириш ва хоказоларнинг натижаси. Иктисодий самара – материал, мехнат, пул ва бошка ресурсларни тежаш туфайли эришилган микдор. У вактни тежаш, курилиш муддатларини кискартириш, мехнат сарфини тежаш, иш вактининг зое кетишини камайтириш, маблаглар оборотини тезлаштириш, махсулот етиштириш хажмини устириш, ишлар сифатини яхшилаш ва бошка натижалар билан тавсифланади.

Download 99 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish