Сайланма. Шукур Холмирзаев. 1-жилд шукур холмирзаев


САЙЛАНМА. Шукур Холмирзаев. 1-жилд



Download 5,82 Mb.
Pdf ko'rish
bet81/124
Sana14.06.2022
Hajmi5,82 Mb.
#668123
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   124
Bog'liq
True

САЙЛАНМА. Шукур Холмирзаев. 1-жилд
каердан келяпсиз, нима юмуш билан борган эдингиз? Шоймардон Кудратов бу йил минг тонна пахта 
терармиш, ростми шу ran? Пахта калай? Шофёр булса менга шубхдланиб карар, буни сезиб, кулардим. 
Кузим эса олдинга, деразадан куринаётган Янги Термиз чирокларига тикилган, уларни санаяпманми? 
Хаёлимда бир орзу — тезрок уйимга етиш, оиламни куриш, креслога ёнбошлаб, телевизор томоша 
килиш...
Шундан кейин мен бу холатим хдкида куп уйладим ва бир нарсани кашф этдим. Утмиш... Мен 
утмишга кайтолмайман, лекин ундан буткул узилиб хам кетолмайман. Чунки мен бугунги куннинг 
одамиман.
1972


САЙЛАНМА. Шукур Холмирзаев. 1-жилд
ТИКАН ОРАСИДАГИ ОДАМ
Бугдойпояда сарик тиканлар мул, улар очилиб турган аллакандай гулларга ухшайди. Заргалдоклар 
«чулу-лу» деб тикан шохларига бемалол кунади, совукда жунжиккандек хурпайиб олади. Эхтимол, 
тиканлар остида инлари бордир, мовут парчаси, хас-чупдан ясалган. Хозир куз бошланиб колган...
Кун чошгох,. Адир устида куёш гардиши окаринкираб нур сочяпти. Бугдойпоя ёкалаб утган тупрок 
йулда ок ёлини елпитиб, буз от йургалаб келяпти. Эгар-даги барваста йигит кизарган кузларини 
хоргинлик билан очиб, уёк-буёкка карайди. Эгнида ок, калта пустин. Бошида шапка, узангига тиралган 
оёкларида кирза этик. Унг кулидаги камчи эгар ёнида осилиб турибди. Чап кули билан юганни силтаб- 
силтаб куяди. У ёнбагирдан кутарилиб, гуж булиб усган тиканлар орасида алланечук гужанак булиб 
утирган кишини курди. Киши хам отликни курди-ю, иргиб турди. Афти дард ва аламдан тиришди. 
Шитоб билан юриб, йулга чикди. Йигит хдм юганни тортиб, унга бехол караб турди. У келиб, юган 
тасмасидан ушлади:
— Кдлай? — деди.
— Нима «калай?» — тунгиллади йигит.
— Мени кийнама, ука!
— Бупти. Булар иш булди.
Тиканзордан чиккан киши кузи ер чизиб, от умровидаги хасни чимдиб ташлади:
— Мени афв эт, ука.
— Куйинг, мен бир оз дам олай. Биронтаси сураса, Корабогдаги ховуз буйида, денг.
Сухбатдош шошди:
—Юринг булмасам. У ерда кариндошим бор, тушак опчикиб бераман. Овкат киламиз!.. Кетдик!
— Томокдан овкат утадими!
Хдлиги киши бошини хам килди:
— Хуш... — отлик юганни силкитди, камчи ушлаб турган кули огир тебранди. От йуртиб кетди.
* * *
Куёш ботиб, атрофга коронгилик чуккан, бугдойпоя ортидаги чайла ёгочига илиб куйилган 
«Спидола» бакириб ашула айтар, бояги тикан орасидан чиккан киши чайла поясига суяниб утириб, 
пичок билан ёгоч йунар эди. Бу одам утган хафтагача булимнинг агрономи булиб, такаббурлиги ва 
манманлиги туфайли ишдан олинган, бунга унинг саводсизлиги хам сабаб булган эди. У каттик хафа 
булиб: «Амални курдим, энди коровулчиликни берасан!» деб туриб олди, директор хам унинг афтига 
бир нафас хумрайиб тикилиб тургач: «Бупти булмаса!» — деди.
Этакдаги сукмокда халиги отлик куринди. Бу йигит утган йил институтни битирган агроном булиб, 
богдорчилик бригадасига бошчилик киларди. Эски агроном тушгач, катталар унинг урнига шу йигитни 
кутариб куя колишди.
— Салом, Амиркул ака, хорманг!
— Узингиз хорманг, биз хоришдан кейин тугилган йигит! — деб уни карши олди дала коровули.
— Йук, хориган куринасиз, — деди ёш агроном. — Этакдан бир хабар олинг, шудгор килиб кетибди 
яна жайраларингиз!
— Балки, мен шудгор килгандирман, Мирхайдаржон, — семиз, гуштдор юзини силаб агрономга 
тикилди Амиркул ака.
— Йук, сиз шудгор килмайсиз. Сиз туксиз-ку, — тунгилади Мирхайдар.
Амиркул ака пичогини шолчага санчиб, иргиб турди:
— Мен тук?! — деди ва уйланиб, кулиб юборди. — Хд, мен тукман! Йикканим етти пуштимга етади. 
Куша сигир хам бор, бурдокиям бор, матасекл хам бор. Сенда... шу амалдан булак нарса йук, агар ундан 
тушсанг, тишингни суриб кол асан!
— Бачканалик килманг! — деди Мирхайдар. — Нима булди узи? Ё коровулликниям 
эплолмайсизми? Айтинг унда. Нимага бакраясиз? Топширилган ишни килинг-да! Милтик кани?
— Менга милтикнинг кераги йук.
— Гап мундай: мен сизни огохлантираман, Амиркул ака, мен билан учакишманг. Яхши булмайди. 
Мендан алам оламан деб, совхозга зарар етказасиз.


САЙЛАНМА. Шукур Холмирзаев. 1-жилд
Амиркул ака мийигида жилмайиб, бош чайкади:
— Совхознинг манфаатини кузлайдиган одам!..
— Ха, мен шундай одамман, — деди Мирхайдар. — Сиз хдм шундай буласиз. Агар шундай 
булмасангиз...
— У! Шу коровулликниям куп куряпсизларми хали? Х°й, бола! Менинг китик паримга тегаверма, 
билдингми? Мен уша райкомингниям, директорингниям бир чакага олмайман! Эшитяпсанми?! Бир 
чакага! Мен хдммасини курдим! Бир бошим, икки кулогим бор! Хотин, бола-чака — нима у!
— Сиз якинда одамгарчиликдан хдм чикасиз.
— Хуп, ука, — кулимсиради Амиркул ака. — Сен жужадан шу гапларни эшитдим-а. Хд, майли! Хор 
булдикда, а? Йу-ук. Чучварани хом санама, чирогим! Биласанми, дунё кенг! Бу ер тугри келмаса, бошка 
ер бор. Совет хукуматининг ери куп!
Мирхдйдар отини этакдаги богда колдириб, шом коронгисида кулида икки милтик билан хуржунни 
кутариб келди. Милтиклардан бирини коровулнинг олдига ташлаб, иккинчисини узи укдай бошлади.
— Бу кеча мен хам сиз билан коровуллик киламан.


Download 5,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish