Сайланма. Шукур Холмирзаев. 1-жилд шукур холмирзаев


САЙЛАНМА. Шукур Холмирзаев. 1-жилд



Download 5,82 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/124
Sana14.06.2022
Hajmi5,82 Mb.
#668123
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   124
Bog'liq
True

САЙЛАНМА. Шукур Холмирзаев. 1-жилд
— Ок йул.
Киз бошидаги оккина кийигини кайта боглади. Ён-багир тупрогини чангитиб тушиб кетди. Самар ойга 
каради, ботиб борар, кунчикар тобора окарар эди.
Шунда йигит бирдан безовталанди, унга Х,идоятнинг нимасидир юккан эди...


САЙЛАНМА. Шукур Холмирзаев. 1-жилд
ОТ ЭГАСИ
Иноднинг учта бойлиги бор эди. Бири — сой буйидаги сердарахт кишлоги; кишлок четида 
босмачилар билан урушда хдлок булган отасининг кабри дуппайиб турар, Инод гох,о уни зиёрат килгани 
борарди. Иккинчи бойлиги — кишлок уртасидаги тепада урнашган икки хонали мактаби эди; бу 
мактабга тогнинг олис-олис бурчакларидан отли, эшакли булиб укувчилар катнар, хдммасининг ягона 
муаллими шу Инод эди. Унинг учинчи бойлиги — корабайир оти эди; бу отнинг олис авлоди 
муаллимнинг отасига хдм вактида хизмат килган, уни куп жангу жадаллардан омон олиб утган эди. 
Лекин Иноднинг кулидаги ушбу корабайир хдм унга содик хизматини утарди, икки бор анави сойни сел 
суви босганда, эгасини олиб чиккан, турт йилдан буён купкариларда улокни муттасил шу айириб чикар, 
яна унинг бир хосияти куйидагича эди... Узок йили Иноднинг бор-йук икки фарзанди беда солинган 
бостирмага туйнукдан кириб, гугурт уйнайди, бедага ут кетади. Уларнинг кий-чувини эшитган оналари 
бориб, эшикни очмокчи булади, бирок эшик кулф, у хам жонсарак холатда туйнукдан узини ичкарига 
ташлайди. Болаларини топади, бирок тутуну олов босган хонада кирган туйнугини тополмайди. 
Алангани куриб яёв чопиб келган Инод хотин, бола-чакасининг аллакачон соб булганини куради. Сунг 
уларни отаси ётган кабристонга кумиб, чорбогда ёлгиз колади. У рухан ва жисман харчанд кучли 
булмасин, гам уни эза бошлайди, кишлогу мактабидан хам кунгли совиб боради. Ночорликдан 
корабайирни миниб, токка кетади. Чупонлар овулида сангиб, мархум отасининг жанг килган ерларини 
куради, зумрад корли чуккилар остидан утиб, яшил утлокларда тунайди ва узи сезмаган холда кунгли 
кутарилиб, дарди пасайиб, кишлокка кайтади. Шундан кейин дарсдан буш кунларида корабайирда сайр 
килиш унга одат булиб колади.
Ойлар утиб, йигит калбидаги яра битгандек булади. Кишлогию мактабига булган мехри яна жуш 
уради. У азалги ахволига кайтгандай хис этади узини.
Мактаб икки хонадан иборат булиб, бири дахлиз, бири синфхона. Ана шу синфда етти яшар болакай 
хам, ун икки яшар йигитча хам ёнма-ён утириб укишади, уларнинг хар бири хар хил синф укувчиси 
булгани холда, бир синфда утириб сабок олишлари бир-бирига халакит бермайди. Чунки бу атрофда 
бундан узга мактаб йук, шу ерга катнаб, имкони борича илм оладилар. Иноднинг узи вактида ун синфни 
битирганди, холос. Колаверса, улар укитувчиларини севади, бу — бир кадар хумрайган, огиркарвон ва 
алланечук одамови йигитни хурмат килишади. Инод буш соатларда ва мехнат дарсларида корабайир 
отини мактаб кошидаги майдонга келтириб, укувчиларга аргумокда юришни хам ургатади, милтик 
отишни хам курсатади, гохо сой сувини банд килиб, болалари билан балик хам тутади.
Бир кеч Инод мактабдан чорбог коровули билан яёв кайтиб келаркан, коровул Бурибой:
— 
Эшитдингизми, шахсий от саклаш ман булипти. Карор чикипти. Бир милиса кеча бизнинг 
ёнимиздаги юртдан бир чупоннинг отини хайдаб кетди, — деди.
Иноднинг кунгли хира булди:
— Янгилик-ку... Лекин мен отимни бермайман, — деди.
Дархакикат, бу тог ёнбагирлари карашли булган райондаги партия комитети «нега узимиз тоглик 
булиб, кимиз ишлаб чикармаймиз!» деган мулохаза билан янги бир совхоз ташкил этишга карор килган, 
ахолининг ортикча байталларини сотиб олиш учун ташкилотлардан жойларга вакил жунаган эди. Бу 
томонлардан бия сотиб олиш эса кичик лейтенант Эгамберди Худойбердиевга топширилган эди. Унинг 
эса дилида бошка бир пинхоний истаги хам бор эди: ана уша тогдаги сой буйида жойлашган кишлокда 
истикомат киладиган муаллимнинг куп яхши, чопкир, чиройли оти бор-да. Шуни узиники килишнинг 
иложи йукмикин? У уйлаб-уйлаб, иложини топди: бир неча биянинг нархини бичиб, районга 
жунатгандан кейин Тумшукда битта чупоннинг соппа-сог байтали тургани холда, унинг миниб юрувчи 
отини алдаб-сулдаб, куркитиб, дук уриб сотиб олди ва: «Нега бия олмадинг, деб сурашса, бияси йук 
экан, отини бера колди. Буни алмаштириш мумкин-ку дейман-да», деб уйлади. У билардики, кишлок 
коровули чупонга кушни, кишлокда эса Инод муаллимдан булак киши йук хисоби. Ахолиси буз ерларга 
кучиб кетган. Демак, бу хабарни коровул чол Инодга етказади...
Инод пешайвонли уйи олдидаги бедапояда йунгичка урарди. Куёш кунботарга эгилиб, кунчикардаги 
адирлар багрини ёритар, сойнинг хам у ер-бу ери йилтирар эди. Нари сохилдан турик от минган 
шапкали, погони бор киши пастлай бошлади. Сувни кечиб утиб, бу сохилга чикиб келди.
Инод унга бир каради-да, ишидан колмади.



Download 5,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish