Сайфиев ж. Ф. С++ тилига кириш услубий қўлланма



Download 3,43 Mb.
bet54/79
Sana09.07.2022
Hajmi3,43 Mb.
#767124
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   79
Bog'liq
C dan uslubiy qulanma

Кўрсаткич нима ?


Кўрсаткич – бу компютер хотираси ячейкаcининг адреси ёзилган ўзгарувчидир.
Кўрсаткичлар қандай ишлашини билиш учун машина хотираси ташкил этилишининг таянч принципларини билишимиз лозим. Машина хотираси номерланган ячейкалар кетма-кетлигидан иборатдир. Ҳар бир ўзгарувчининг қиймати унинг адреси деб аталувчи алоҳида хотира ячейкасида сақланади. 8.1.- расмда theAge номидаги, хотирадан тўрт байт жой эгаллайдиган бутун қийматли ўзгарувчининг хотирада ифодаланиши кўрсатилган.



8.1. – расм. TheAge ўзгарувчининг хотирада сақланиши

Турли компютерларда хотирани адреслаш турлича қоида асосида ташкил этилади. Кўп ҳолларда дастурчилар учун бирор бир ўзгарувчини аниқ адресини билиш зарур эмас. Зарурат туғилганда бундай ахборотни адрес оператори (&) ёрдамида олиш мумкин. Бу операторнинг қўлланилишига мисол 8.1. – листингда келтирилган.


8.1. – листинг. Адрес оператори .


#inсlude < iostheam.h >
int main()
{
unsigned short shortVar = 5;
unsigned long longVar = 65535;
long sVar = - 65535;
cout << “shortVar :\t” << shortVar ;
cout << “Address of shortVar:\t” ;
cout<<&shortVar<< “\n”;
cout << “longVar :\ t” << longVar ;
cout << “ Address of LongVar: \ t” ;
cout<< &longVar<< “\n”;
cout << “ sVar :\t” << sVar;
cout << “Address of sVar:\t”;
cout << &sVar <<“\n” ;
return 0;
}

НАТИЖА:
shortVar : 5 Address of shortVar : 0х8fc9:fff4


longVar:65535 Address of longVar: 0х8fc9:fff2
sVar: -65535 Address of sVar : 0х8fc9:ffee.

ТАҲЛИЛ
Дастурнинг бошида учта ўзгарувчи эълон қилинади ва уларга қиймат ўзлаштирилади: 4– сатрда unsigned short типида, 5- сатрда unsigned long типида ва 6 – сатрда long типида. Кейин эса 8 – 18 – сатрларда бу ўзгарувчиларнинг қийматлари ва адрес оператори (&) ёрдамида олинган адреслари ҳақида маълумотлар чиқарилади. Дастур ишга туширилиши билан 80386 процессорли компьютерда shortVar ўзгарувчиси қиймати 5 га, унинг адреси эса 0х8fc9:fff4 тенглиги аниқланади. Ўзгарувчини жойлашиш адреси компютер орқали танланади ва у дастурнинг навбатдаги ишга туширилишида ўзгариши мумкин. Шунинг учун сизнинг натижаларингиз олдингиларидан фарқ қилиши мумкин. Лекин биринчи ва иккинчи ўзгарувчиларнинг адреслари фарқи доимо ўзгармай қолади. short типи икки байт жой эгаллашидан бу фарқ 2 байтни ташкил этади. Иккинчи ва учинчи адреслар орасидаги фарқ 4 байтни ташкил этади. Ҳақиқатан ҳам long типидаги ўзгарувчи тўрт байт жой эгаллайди. Бу ўзгарувчиларни хотирага жойлаштириш тартиби 8.2. – расмда келтирилган.






8.2. – расм. Ўзгарувчининг хотирада сақланиш схемаси


Download 3,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish