Сафарова Дилбар Джамаловна биология фанлари номзоди, доцент


Моякларнинг генератив функцияси. Сперматогенез



Download 0,7 Mb.
bet22/30
Sana24.03.2022
Hajmi0,7 Mb.
#508117
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   30
Bog'liq
Word anatomiya

Моякларнинг генератив функцияси. Сперматогенез



  • Моякнинг фақат эгри-бугри каналчалар деворида сперматогенез жараёни рўй беради ва натижада эркак жинсий ҳужайралар – сперматозоидлар етилади. Қолган давом этувчи каналчалар уруғни олиб кетувчи йўллар ҳисобланади. Шу сабабли қисқача сперматогенез жараёнини ўтиш хусусиятларини кўриб чиқамиз. Сперматогенез – бу эркак жинсий ҳужайраларининг (сперматозоидларнинг) етилиши, ҳайвон организмларда уруғдонларда, одамда – моякда ўтади.

  • Сперматогенез жараёни моякнинг уруғ каналлларида рўй беради. Уруғ каналчалари эгри-бугри найчалардан иборат бўлиб, буларнинг деворининг ҳар бир қатламида (зонасида) эркак жинсий ҳужайраларни турли етилиш даврида кўриш мумкин. Сперматогенез 4 даврдан иборат:

    1. Кўпайиш даври

    2. Ўсиш даври

    3. Етилиш даври

    4. Шаклланиш даври

    1. Кўпайиш даври – эгри-бугри каналчаларнинг ички юзаси сперматоген эпителий билан қопланган. Сперматоген эпителий ҳужайралари базал мембрана устида жойлашган бўлиб, орасида ёрдамчи ҳужайралар учрайди. Сперматоген эпителийнинг энг ташқи қаватида бевосита базал мембрана устида сперматогониялар жойлашган. Булар – жуда кичик, бирламчи диплоид ҳужайралар бўлиб, интенсив равишда митотик йўл билан тез-тез кўпаядилар.

    2. Ўсиш даврида кўпайиш даври натижасида ҳосил бўлган ҳужайралар ўсади, цитоплазма ҳажми ортади, ядро катталашади, ДНК синтезланади ва натижада кўпайишдан тўхтаган сперматогониялардан биринчи тартибли спермато-цитлар етилади.

    3. Етилиш даври мейоз бўлинишдан иборат. Мейоз иккита кетма-кет митотик бўлинишдан ташкил топган бўлиб, биринчи ва иккинчи митозлар орасида интерфаза даври бўлмайди. Биринчи тартибли сперматоцитлар биринчи митотик бўлинишидан сўнг иккинчи тартибли сперматоцитларга айланади. Иккинчи митотик бўлинишидан сўнг иккинчи тартибли сперматоцитлардан гаплоидли сперматидалар ҳосил бўлади.

    4. Шаклланиш даври сперматидалар ядросида ҳеч қандай ўзгаришлар рўй бермайди, ҳужайрада фақат морфологик ўзгаришлар кузатилади. Сперматидаларда бош, бўйин ва дум қисмлари шаклланади ва натижада етилган сперматозоидлар ҳосил бўлади.



    1. Download 0,7 Mb.

      Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   30




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish