С. Зайнобидинов, X. Акромов яримутказгичлар



Download 7,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet92/151
Sana14.07.2022
Hajmi7,33 Mb.
#799797
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   151
Bog'liq
1 Zaynobiddinov S , Akramov X Yarimo‘tkazgichlar parametrlarini

L
ни улчашда кенг кулланилмаган. 
L
ни улчашда 
иложи борича сирт рекомбинацияни \ар хил ишловлар 
билан камайтириш керак. Масалан, германийни M l0 ва 
М
14 сайкалловчи кукунларда сайкаллаш ва 30% ли Н 20 2 
(водород нероксидида) кимёвий ишлов бериш тавсия эти- 
лади. Агар 
/
j
-
т и п
германийда улчаш утказиладиган булса, 
вольфрам зонди /ьтипда эса кумуш котишмасининг зон­
ди ишлатилади. Бу усул асосий булмаган заряд ташувчи­
лар диффузион узунлигини 0,1 дан то бир неча милли- 
метргача булган ораликда 15—20% хатолик билан улчаш- 
га имкон беради. Тор зонали яримутказгич бирикмалари 
А,В, да кичик диффузион узунликларни улчаш учун пла- 
нар технология билан олинган 
р-п
утишли ёки шоттки 
гусикди намуналар тайёрланади. Кузгалувчан зонд усу- 
лига 4.17 б, в, г-расмда келтирилган хрлларни \ам курса- 
тиш мумкин. Бу холда асосий булмаган заряд ташувчи­
лар коллектори вазифасини 
р-п
утиш утайди. Ёруглик 
зонди бир томонга нишаб ёки шар шлифлари буйича 
кузгатилади. Бу усулларда заряд ташувчиларнинг 
р-п
ути- 
шини йигиш коэффициенти


4.17-расм.
Диффузион узунликни кузгалувчан ёруглик (электрон) 
зонди билан улчаш усуллари: 
а)
Вальдес усули билан улчаш сох,аси; 
6) р-п
утишни; 
в)
нишаб сферик сиртларни куллаш усуллари.
диффузион узунликка, ёругликни ютиш коэффициента - 
га ва 
S/D
нисбатга бостик,. Назарий хисоблашларнинг 
курсатишича, шлиф сиртидан то 
р-п
утишгача булган етар- 
лича катта (диффузион узунлик 
L
га нисбатан) масофа 
х>хкр
да 
х а>\, х > Ь
ва 
аЬ>\
тенгсизлик уринли сохдда
йигиш коэффициента ехр|-у| \ад билан аникданади.
239


богланишнинг огишидан диффузион узунликни
1п( / ^ г/ (
) шах )
оркдии топилади. Агар коллектор токи А
р
катталик би­
лан ночизигий борланган булса, доимий (узгармас) фото­
ток усули кулланилади. Бу долда номувозанат заряд та­
шувчиларнинг генерацияланиш со^асида концентрация 
Ар(0)
ёруглик интенсивлигига чизикди богланган деб фараз 
кдлинади. У вак,тда
булади. Шундай килиб, х,ар хил масофада бир хил узгар­
мас коллектор фотогокини таъминловчи ёруглик интен- 
сивлигини билиб, 
L
ва г ларни топиш мумкин. Масалан, 
иккита масофада бир хил фотосигналларни досил к,илув- 
чи 

ва /м ёруглик интенсивликларининг кийматини 
билган долда
лади. 
Ар
ёки ln/^ ларни х га богланишининг огишидан 
L 
ни бу усул билан аникдашда \еч кандай кушимча пара- 
метрларни билиш талаб этилмайди т ни аникдаш учун 
D 
ни билиш талаб килинади. Амалиётда ёруглик зондининг 
кузгалувчан усули билан диффузион узунликни 1>50 мкм 
со\ада улчаш мумкин. Диффузия коэффициенти 
D
= 40 
см2/с
/7-тип 
кремнийда, яшаш вак,тинингг = 10~6 сек к,ий-
А10>ле 2 = Л1{)у2е 2

const
(4.173)
X —
 X
ифодадан диффузион узунлик 
L
= — 2---1_ билан топи-


мати тугри келади. Кейинги йилларда ёруглик манбаи си- 
фатида лазер нурларидан фойдаланилмокда, фокусловчи 
оптик тизим сифатида микроскоп (масалан, М БИ —11) 
кулланилади.
6. Ёруглик нури (зонди)нинг щрак атл а ну в ч и усули
Яримутказгичлар параметрларини улчашнинг бу усу­
ли намуна ясси сирти буйлаб узгармас тезлик 
V
билан 
Харакатланувчи фотон энергияси 
hw>Eg
булган узун, 
ингичка ёруглик (зонди) нури генерациялаган асосий 
булмаган номувозанат заряд ташувчиларнинг таксимоти 
АР (х, у, z,
0 ни урганишга асосланган. 
Ар (х, у

z, t)
ни 
тескари кучланиш берилган, турриловчи яримтутказгич- 
металл нуктавий контакти (зонди) ёки кичик юзали 
р-п 
>тиш, шоттки тусиги оркали кайд килинади (4.18-расм).
Ёруглик зондидан \осил булган номувозанат заряд та­
шувчилар намунанинг ёритилмаган кисмига диффузия- 
ланади. Ёруглик зондининг харакатланиши туфайли, за­
ряд ташувчиларнинг фазодаги таксимоти намуна буйлаб 
ёруглик зонди билан кучиб юради. 
Ар (х, у, z, t)
нинг 
назарий ифодасини аникдашда яримутказгич намунаси 
л-тип булсин, унинг буйи (а), эни (
b
) калинлиги 
d
дан 
катта 
a>b>d
булсин, деб оламиз. У х,олда намуна ён сирт- 
ларидаги рекомбинация х,исобга олинмайди ва номуво­
занат заряд ташувчилар концентрацияси факат икки 
х, z 
координаталар \амда вакт функцияси булади Намуна­
нинг ёритилмаган сохасида генерация тезлиги# = 0 булга- 
ни учун, асосий булмаган заряд ташувчилар концентра-
4.18-расм.
Номувозанат заряд ташувчилар параметрларини 
харакатланувчан ёруглик зонди усули билан улчаш 
курилмасиннинг схемаси.
241


циясининг намуна к орот и кисмидаги такримоти 
Ар (х, 
z, t)
at 
~
р
узлуксизлик тенгламанинг
= Ddiv(gmdAp)
-
(4.174)
D,
D,
дАр
dZ
дАр
dZ

-SAp
z


SAp(d)
Z=d
(4.175)
чегаравии шартларни каноатлантирувчи ечими оркдли то­
пилади. Ёруглик зонди билан бирга х,аракатланувчи ко­
ордината системасида
£=x+vt
rj = z
(4.176)
номувозанат заряд ташувчиларнинг таксимоти вак,тга 
боигак булмайди, яъни стационар булади. (4.174) тенг- 
лама янги координата системасида узгарувчанларни аж­
ратиш усули оркали ечилади, сунг кузгалмас координа­
та системасига утилади. (4.174) тенгламанинг кузгалмас 
координата системасида ёруглик нурининг унг томони- 
даги ечими

\
X
f v H
r r ,
exp
V
Ар(х, z, t)
= С, ехр
еруглик нурининг чап томонида
-
sin «,г + cos а,г
(4.177)
Ар (х, z,
/)=С2ехр [ - 
f j
ехр 
sin 
a 2z
+ cos 
a 2z
(4.178)
242


куринишда булади. С,, С, — интеграллаш доимийлари
4- 
L 2
2
Dn

«1
1 к

Download 7,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish