С. С. Қосимов ахборот технологиялари ўзбекистон Республикасининг



Download 9,84 Mb.
Pdf ko'rish
bet28/192
Sana22.04.2022
Hajmi9,84 Mb.
#573529
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   192
Bog'liq
С.С.Қосимов Ахборот технологиялар, 2006, 370.б

1.6. Ахборот тизим ини яратиш
Ахборот тизимини қандай яратиш мумкин, деган 
саволига жавоб берайлик. Бу ҳақиқатан хам аксарият 
замонавий корхоналарда, уларнинг кандай бизнес билан 
ш уғулланиш идан 
қатъи 
назар, 
ҳал 
қилиниши 
зарур 
бўлган муаммодир. «А хборот тизими» атамаси бизнес 
юритиш ни енгиллаш тирувчи ёки «автоматлаштирувчи» 
дастурий махсулотлар синф ига киради. 
Агар тизим 
бизнесни ахборот билан таъм инлаш йўли билан кўллаб- 
қувватласа, «ахборот» тизим и деб аталади (хар кандай 
одам хам зарур ахборотларни олиб туриш га канча куч ва 
маблаг сарфланиш ини яхш и билади). Тегишли дастур, 
агар у биттадан ортиқ (баъзи холларда кетма-кет, баъзан 
эса параллел) функцияни баж арса (омбор хўжалигини 
юритиш ни қўллаб-қувватловчи ахборот тизим лари кенг 
таркалган мисоллардан бири хисобланади: улар омборга 
товарлар келиб туш иш и, харидорга товарлар берилиш ини 
кузатиб туради, ш унингдек омборда хар бир маҳсулотнинг 
зарурий микдори мавжудлигини назорат қилади) «тизим» 
деб аталади.
Тизимларни яратиш ж араёни 
тизимларнинг яратилиш
даври 
(system developm ent life cycle) дейилади, чунки 
бу жараён билан богланган фаолиятлар давомийдир. 
Тизим ларнинг яратилиш ида йўл қўйилган хато канчалик 
кеч аниқланса, ш унчалик уни тузатиш қимматга туш ади, 
чунки олдин килинган иш лар хам яна кўриб чикилиши 
зарур бўлади. Ана ш унинг учун тизимлар яратилиш и 
жараёнини босқичларга бўлиб, тизим лар яратиш да маълум 
методлар ишлаб чикилган.
Анъанавий 
тизимларни 
яратиш даври 
услуби
(уни яна 
“Шаршара” 
модели деб номлашади) куйидаги 
боскичлардан иборат:
• 
Биринчи 
боскичда 
ҳал 
қилинадиган 
муаммо 
аниқланади ва унинг техник жиҳатдан амалга ош ирилиш
имконияти ўрганилади. Бу ерда қўйиладиган савол “М уаммо 
нимадан иборат ва бу муам мони ечиш м умкинми?” .
• 
Тизим таҳлили 
боски чи да “Муаммо 
ечилиши 
учун ахборот тизими нима килиш и керак?”-деган саволга 
жавоб изланади. Бу босқичда ам алдаги тизим ва унинг иш 
жараёни ўрганилади. Бу эса тизим нинг кучлик тараф ини, 
камчилиги ва янги им кониятларини намойиш этади. Тизим 
тахлили боскичидан чикадиган натижа - тизим талаблари
Тизимларни 
яратиш жараёни 
тизимларнинг 
яратилиш даври 
(system develop­
ment life cycle) 
дейилади, чунки 
бу жараён билан 
богланган фаолиятлар 
давомийдир.
www.ziyouz.com kutubxonasi


эўйхати ва уларнинг устунлиги.
• 
Тизим дизайни “Ахборот тизими муаммони ечиш 
учун кандай иш тутиш и керак?”-деган саволга жавоб 
беради. Бу босқичнинг натижаси - янги ёки ўзгартирилган 
тизим нинг батафсил дизайни. Тизим дизайнида
кириш, чикиш, интерфейс;
ускуналар, 
дастурлар, 
маълумотлар 
базаси, 
телекоммуникация, ходимлар ва процедуралар;
ушбу 
компонентлар 
орасидаги 
алока 
ва 
муносабатлар батафсил кўрсатилади.
Тизим нингамалий яратилиш боскичидадастурчилар 
иш га тушиб, тизим ни дастур холатига олиб келиш ади. 
Бу боскичда, маълумотлар базаси амалда яратилади, 
дастур дастурлаш тилларида ёзилади, маълумотлар базаси 
тўлдирилади ва синовдан ўтказилади. Бу босқичнинг 
натижаси тўла функционал дастурдир.
• 
Я ратилган ахборот тизими ишга туш гандан кейин 
вақт ўтган сари ўзгартириш лар киритилиш и мукаррардир. 
Бу босқичда о л ди н ги боски чдаги кўзгаташ лан м аган хатолар 
тўгриланиб тизим исталган дараж ага келтирилади.
“Ш арш ара” моделида хар боскич тугагандан кейин 
кўздан кечирилади ва текш ирилади. Агар бирон бир хато 
аниқланса, кейинги босқичга мутлақ ўтилмайди, балки 
олдинги боскич кўриб чиқилади.
А нъанавий модель бош карув учун жуда хам кулайдир. 
Чунки ҳар босқичдан кейин ҳамма килинган ишлар кайта 
кўрилади ва ҳужжатланади. Ҳар кайси вақтда яратилиш
жараёни кайси дараж ага етганлиги яккол аниқланади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


А н ь а н а н п й м о д с л н и ж к у ч л и в а к у ч е й § 
1
а р а ф л а р н
К у ч л и т а р а ф л а р и
К у ч е й
j
т а р а ф л а р и
Ҳ а р б и р бо ски ч о х и р и д а к ай та кўриш и 
б о ш к а р у в г а н азо р ат и м к о н и яти н и беради.
Т и зим ф о й д а л а н у вч и л ар и я р ату в ч и л ар т у ш у н гаи ва 
ан гл аган ти зи м н и кабул киладилар. 
Ф о й д алан у в ч и л ар н и н г ва я р ату в ч и л ар н и н г ти зи м
т у гр и си д аги ту ш у н ч а с и хар хи л бў л и ш и м ум кин.
Ҳ а р
б и р
б о ски чд ан
кей и н
расм ий 
х у ж ж а т л а р тай ёр лан ад и .
Ҳ у ж ж атл аш ти р и ш к и м м атг а ту ш ад и ва ку п вакт 
та л а б килади.
Р а с м и й
ху ж ж атл ар ти зи м тал аб лар и н и
ко н д и р и ш и н и к у зати б бори ш и м ко н и яти н и
б е р а д и .
Ф о й д а л а н у в ч и л а р
та л а б ла р и
кў п и н ча 
но ту гр и
туш и н ил ад и .
Бу у с л у б д а кўп о р а л и к ярим м ах су л о тл ар
я р ати л а д и
ва 
у л а р н и
т а л аб лар
ва 
с т а н д ар тл а р га м у во ф и кл и ги кўринади.
Ф о й д а л а н у в ч и л а р
о р ал и к 
м ах су л отл ар н и
кўр м ай д и лар ва у л ар н и тал а б л а р га м у во ф и кл и ги н и
би л а ол м ай д и л ар .

Download 9,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   192




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish