Моторнинг кизиш жараёни г = f(t) богланиш билан характерла ниб, уни (15.3) ифодадан куйидагича аникданади:
dt
Cth
Q- Ат
(15.4)
ни интеграллаб, куйидаги топ клади:
t = СА 1п(0 - Ат) т К, (15.5)
бунда К — интеграллаш доимийси булиб, уни бошланкич шартга биноан, яъни / = 0 булганда г = г., булади деб аникланади; К - ~ 1п(£>-Лг); К пинг кийматини (15.5) га куйиб куйидаги ифо- да косил килинади:
Q-Ar Q~At0 '
ни г га нисбатан ечиб, куйидаги олинади:
(15.6)
т
Я ( \ —-
А \\ - е с I + тпе с
(15.7)
даги ~А = г, ва ~ = Тк деб, моторнинг кизиш жараёнини ха- рактерлайдиган тенглама косил килинади:
rT(l-Д)
Тк,
г
(15.8)
бунда гт — моторнинг тургун иш рсжимидаги кизиш \арорати;
Тк — кизишнинг вакт доимийси.
Агар t= 0 булганда г() = 0 булса, у колда (15.8) куйидагича ифо- даланади:
т = т.,
(15.9)
255
15.2-расм Электр моторнинг
кишш >грн чиликлари.
дагича ифодаламади:
15.2-расмда (15.8) ва (15.9) ифода-
лар асосида курилган т = /(/) огри чи-
зикдари курсатилган. Бу тенгламалар-
габимоан, мотор узиништургун \олат-
даги нормал ,\арорати т, га ага булиши
учуи вакт чексиз капа, яыш t = °о
булиши керак. Амалда аса бу пакт
/ =3-г47’ га теш деб кабул килинади.
Кушшнинг иа^т доимийси Т куйи-
дагича таллии кил и над и. Ну пакт да-
номила мотор ташки муки гта иссик-
лик таркатмасдаи, унинг карорати тур-
Fyn кийматгача кутарилади. Хаки ката и
А- 0 булганда (15.3) теш лама куйи-
Q dt = Сек. (15.10)
Агар г(| = 0 булса, (15.10) дан куйидаги олииади:
' ' CVT- (15.11)
(15.11) га г = г, = ^ пи куйиб, моторнинг тургун карораггача кизи- ши учун кетгаи вакт /т аникданади:
г
(15.12)
Агар реал шароит кисобга олинса, яъми мухитга мотордаги ис- сикликнинг бир кисми таркалиб турилади дейилса, у колда Т вакт давомида мотор \арорати г = 0,632 гт гача кизийди.
Хдкикатан (15.9) тенгламадаги I урн и га Т куйилса, юкоридаги
/ м ц
ифода, яьни г =т1 \1 е 7“-} -0,632 гт олииади.
Тажриба асосида курилган г -/(/) эгри чизикидан 7" нинг кий- магини аникдашда юкорида олинган ифодадан фойдаланилади. 15.3- раемда тажриба билан топилган г =/(?) эгри чизигига уринма утка- зиб, Т нинг кийматини аникдаш курсатилган. Якорининг диамет- ри 160ч-600 мм булган узгармас ток машиналари учун кизишнинг вакт доимийси тахминан 7’ = 254-90 мин; якорининг диаметри 100 д-400 мм булга и ёпик МП гинидаги машиналар учун Т = 654-270 мин булиб, роторининг диаметри 1054-140 мм булган киска туташ- гирилган роторли асинхрон могорлар учун 7’ = 114-22 мин; роторининг диаметри 1604-600 мм булган фаза роторли моторлар учун эса Т = 254-90 мин булади. Электр гармогидан ажратилган ёки кам- рок юкламага утказилган моторнинг совиш жараёнидаги г = f(t)
256
15.3-расм. К.ИЗИШ згри чизигидан 15.4-расм. Электр моторининг сопиш
график усулда моториинг кдзиш дгри чнзиклари.
доимийсини аникдаш
богланишини топиш учун (15.8) ифодадан фойдаланиш мумкин. Бунинг учун г(| = г, ва тг = г2 деб, куйидаги тенглама олинади:
. r=r2(l-e \ (15.13)
Агар г2 = 0 булса, у х;олда (15.3) тенглама куйидагича ифодала- нади:
т = т,ет\ (15.14)
расмда моторнинг (15.13) ва (15.14) ифодалар асосида курилган совиш эгри чизикдари курсатилган.
Шундай килиб, куввати тугри аникланган моторнинг тургун иш режимидаги \арорати гт = гнп)1м булиши керак. Бунда г моторнинг чулгам изоляцияси типига биноан аникланган нормал кизиш \арорати.
Узок муддатли узгармас юкламада мотор кувватини аникдаш
Узок муддатли иш режимининг юклама диаграммасидан ёки кисоблаш йули билан иш машинаси кувватини аникдаш мумкин булмаган \олларда иш машинасининг улчаш билан аникланган кувватини узатманинг фойдали иш коэффициентига булиб, моторнинг Куввати топилади. Мотор валидаги кувватга биноан катологдан мо
17-
257
тор танланиб, у фак.ат ишга тушириш момситига биноан текшири- лади. Узок, муддатли иш режимига эта булган иш машиналари учун мотор кунвати куйидагича топилади.
Вентилятор учун мотор кувватини аниклаш
Вентилятор парракли ёки марказдан кочма кучга асосланган кон-
струкцияда тузилиб, иш унуми Q
ни) билан характерланади.
Марказдан кочма кучга асосланган вентиляторлар паст босимли
(Я< 100 мм сув уступи); урта босимли (Я< 100-г400 мм сув усту-
пи) ва юкори босимли (Я> 400 мм сув устуни) килиб чикарилади.
Вентилятор куввати куйидаги мулочазалар асосида топилади.
_м
сек
ва босими Я (мм сув усту-
Агар солишгирма огирлиги у
булган \авони кундаланг ке-
сими Я[м2] булган трубадан u[CgK] тезликда узказиш лозим булса,
у \олда бир секундца чайдалган чаво огирлиги q куйидагича аник-
ланади:
q = Fvy.
(15.15)
Хавойинг массаси
т = 1 = fuY £ £
Хавонининг вентилятордан оладиган кинетик энергия запаси:
A=i--%y- (i5.i6)
Бу ифодани вентилятор ва узатманинг фойдали иш коэф- фициентларига булиб, мотор валидаги кувват куйидагича аникда- нади:
" 102^г,у кВт’ {15 J7)
бунда Q = Fv — вентиляторнинг иш унуми, -м ;
v2 сек кГ
Я = у -- — вентиляторнинг умумий тезлик босими, j ёки
1£ кр м
мм сув устунига тенг булади О = 1 мм сув уету-
\ м ни)
г]в — вентиляторнинг фойдали иш коэффициента булиб, унинг киймати катта кувватли вентилятор учун ?7в = 0,4-г0,75, марказдан кочма кучга асосланган урта кувватли вентилятор учун = 0,Зч-0,5 ва ки-
258
чик кувватдаги парракли вентиля гор учуй г/в = 0,2-г -г0,35 булади.
узатманинг фойдали иш коэффициент Паррак- ли вентиляторларнинг босими Н — 4-г 10 мм сув уступи булади. Узатмаларнинг фойдали иш коэффи- циентлари узатма турига биноан аникданади. Агар
Н
н
'* з
М‘
да олинса, Р
= -Vй
Ш-'-ЛнЛу
кВт булади.
П
Шундай к,илиб, (15.15) ифодага биноан вентиляторнинг иш унуми \аво тезлигининг биринчи даражасига пропорционад булади (F= const булганда). Хавонинг тезлиги вентиляторнинг айланиши- га бевосита богликдиги сабабли вентиляторнинг иш унуми \ам унинг бир минутдаги айланишлари сон и га тугри пропорционалдир:
q ~ Fvy = п.
(15.18)
ифодага биноан вентилятор куввати \аво тезлигининг ва, демак, айланиш частотасининг кубига пропорционад булади:
P = vl = n\ (15.19)
Момент М = 9-5С!~" булганидан айлантирувчи момент «.иймаги тсзликиинг кнадратига пропорционал, яъни
М = пг. (15.20)
га биноан вентилятор босими \ам айланиш частотасининг квадратига пропорционал булади, яъни
Н = п2
(15.21)
Вентиляторларни юкрридаги ифодаларга риоя к,илиб иш;1атиш шарг. Акс \олда, яъни вентилятор иш жараёнида узи учун лойи^а- ланган микдорлар билан ишламаса, унинг иш унуми, босими ва куввати (15.18), (15.19), (15.20) ва (15.21) лар асосида кдйта х,исоб- ланиши керак.
Насослар учун мотор кувватини аникдаш
К,ишлок;хужалигидаги ер массивларини сугориш, к,ишлок, а\оли- си ва фермаларни сув билан таъминлаш, вертикал, горизонтал дренаж ва шу каби ирригация иншоотлари учун поршенли ва марказ- дан крчма кучга асосланган насослар, занжирли ва винтли сув кутар- гичлари \амда чархпалаклардан фойдаланилади. Техник ва ицтисодий курсаткичларга биноан электр мотори билан \аракатга
259
Насос урнатилган жой- пинг денгиз сатхидан баландлиги, м
|
0
|
100
|
200
|
300
|
400
|
500
|
600
|
800
|
Атмосфера босими, м сув уступи
|
|
Do'stlaringiz bilan baham: |