С. Мажидов электр машиналари ва электр юритма



Download 1,66 Mb.
bet128/219
Sana21.02.2022
Hajmi1,66 Mb.
#47008
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   219
Bog'liq
С

р




п

+ ч + +

_4-

______

+ + ++

+“



+ + + +






+ + Ч +

+“

- —


Р п








11 4-расм.


К - р-п утиишинг схсмаси:
p
'ti утишга гок манбаниинг:
б — тескари; е — т£три уланиш
схсмалари



213




П нраметрлар

Вентиль турлари

селем

германий

кремнии

Ток чичлиги “ табиий совитилшида. Lcm* J

0,7

40

80

Мажбурий совитилишяа

0,2

100

200

Тескари кучланиш, В
Ишлаш ^ароратининг максимал кий-

254-45

О
ь
о
о

400

мати, грцц

85

70

150

Фонд ал и иш коэффициента, %
Тутри уланишга тегишли р-п угишидаги

92

98,5

99.6

кучланишнииг пасайиши, В

0,6

0.5

0,7-И


  1. расмда ярим утказгичли диоднинг эквивалент схемаси ва шартли белгиси курсатилган. Бунда Л(| — ярим утказгичнииг р ва п кисмларидаги умумий кдршилик булиб, унинг кдймати тахминан 1 Ом га тенг булади; /?т — тугри ва тескари уланишларда турли кий- матга эга булган р-п тусик, кдршилиги; С — тескари уланишдаги тусик, chfhmh. Шартли белгининг чук,ки томони вентилнинг утка- зувчи томони ^исобланади. Агар ярим утказгичли диодга юкорида- ги жадвалда курсатилган нормал тескари кучланишдан катгарок, куч­ланиш, яъни Unm берилса, у х,олда кучли электр майдони таъсирида ковалент богланишлардаги электронлар эркин \олатга утиб, ток кий- матининг кескин купайиши ва, демак, “тешилиш” х,одисаси содир булиши мумкин. Хозирги пайтда, саноатимиз 350 амперга х,исоб-


214


Rt




ланган германий диодларини узлашти-
риб, 1000 амперга х,исобланганини
узлаштирмокда, кремний вентиллари-
нинг эса, 1000 амперга \исобланганини
узлаштирган. Бундай вентилларни кет-
ма-кет ва параллел улаб, битта ярим
даврли, иккита ярим даврли, куприкси-
мон ва бир камда куп фазали схемалар-
да жуда катта кувватли тугрилагичлар
яратилган ва нрагилмокда. Саноатимиз
германий ва кремний вентиллари асо-
сида ток кучи 100000 ампергача ва куч-
ланиши бир неча минг вольт булган
тугрилагичларни ишлаб чикармокда.

Ишда ишончлилиги, фойдали иш коэффициентининг капа були-
ши, тезкорлиги, ихчамлиги ва енгиллиги сабабли кремнийли ярим
утказгич тугрилагичлар билан мотор-генератор, симобли ва селен-
ли тугрилагичлар сик.иб чикарилмокда.






11.5-расм. Ярим утказгичли
днодшшг эквивалент схсмаси
ва шартли белгиси.



  1. Тиристор ва тиристорли частота узгартгич

Кремний кристалларидан иборат р-п-р-п
тузилишли бошкари- лувчи диод тиристор деб аталади. Бундай диоднинг икки четки к,ат- ламларига бириктирилган электродларини — анод ва катод, ички база катламдагисини бошк,арувчи электрод дейилади. 1!.6-расмда: а — тиристор тузилиши, б — унинг шартли белгиси, в — уланиш схемаси ва г — вольт-ампер характеристикам курсатилган.
Агар анод электродига унинг катодига нисбатан мусбат потен­циал берилган булса, у \олда четки У, ва У, утишлардаги заряд та- шувчилар тугри, марказий У2 даги заряд ташувчилар эса гескари йуналишда силжийди. Тиристорнинг вольтампер харакгеристика- сини турт к,исмдан иборат деб курсатиш мумкин, бунда: /- кием — тиристорнинг берк колати; тиристорнинг бу колатида ундан утади- ган ток тусик, (fob раздам) сабабли тескари уланиш (4- кием) даги ток сингари кичик киймагли булади. Анод ва катод орасидаги куч- ланиш кийматининг ортиб бориши билан марказий утишдаги ток киймати \ам ортади ва, ни\оят, кучланишнинг £/м.1кс кийматида мар­казий утиш У2 нинг тешилиши сабабли тиристордан утадиган ток киймати уз-узидан харакгеристиканинг иккинчи кисми буйича ор­тиб, сунгра унинг учинчи кисмига утади. Бунда тиристор очилган кисобланади. Очилган тиристорнинг ички каршилиги жуда хдм ки­чик булганлиги сабабли ундан утадиган ток киймати канча катта булишидан катъи назар, косил буладиган кучланиш пасайиши


215


Анод


О


а)


п


п


Катод
О


1 Бошцаривчи электрод


Д£/=12 вольтдан орт-
майди. Агар анодга ман-
фий потенциал берилса, у
холда четки р-п
утишлар
тескари уланишга эга бу-
либ, тусикхосил булади ва
натижада харакгеристика-
нинг 4-кисми олинади.
Агар тиристорнинг бош-
Кариш электролита, уиинг
катодига нисбатан мусбат
потенциал берилса, у хол-
ла марказий угиш У, пинг
“тешилиши” камрок, куч-
ланишларда содир булади.
Демак, бошкдриш элект-
родидан утадиган ток Ув
киймати ва унинг фазаси-
ни узгартириш билам ти-
риеторнинг оч ил и ш жара-
ёнини, тиратрондаги сим-
гари бошкариш мумкин.

Агар бошк,ариш токи /Г|
фазасини тиристор токи /
га нисбатан 180“ гача
узгартириш мумкин булса,
у холда юкламадан утади-
ган тугриланган ток к,ий-
матини катта диапазонда
ростлаш имкони олинади.


  1. расмда бошкариш
    электродига бериладиган
    /6 токи фазасини, яъни
    тиристорнинг ОЧИЛИМ!
    бурчаги а ни узгартириш

билан ундан утадиган ток I кийматининг штрихланган юза буйича
ростланиши курсатилган.
Тиристорнинг очик, яъни туйинган холатида бошкариш токи /г = о булиб колса хам, у узок, вак,т очикдигича к,олиши мумкин.
Шунга кура, бошкариш электроди занжиридаги кичик кийматли сигнал билан очик холатдаги тиристорни берк холатга утказиб булмай- ди. Очик холатдаги тиристорни анод занжиридаги сигнал билангина беркитиш мумкин, бу эса унинг камчилиги хисобланади. Тирисгор- ларнинг кувват буйича кучайтириш коэффициентлари жуда кагта,





II 6-расм. Тиристор.


а — тузилиши; б — шартли белшси; * — уланиш
схемаси; г — вольт-ампер характеристикаси.



216







11.7-расм. Тиристор очилиш бучаш а ми
учгартириш билан уилан утадигап тугриланган
гок кдиматини ростлаш.



f-const 6 Г






т


МИ f-Роста.






11.8-расм. Тирмсгор;ш частота узгпртгичнииг
тузмлиш схсмаси.


яъни яр = 10405 булади.
Масалан, ток манбаидаги
з. ю. к. £ = 300 В да тирис-
гордан утаётган ток 100 А
булса, у \олда юкламадаги
кувват £=30 кВт булади
(агар тиристорлардаги кув-
ват исрофини, унинт к,ий-
мати кам булганлиги учун
\исобга олинмаган булса).

Бунда тиристорни очик
\олатга утказиш учун тах-
минан 0,15 Вт бошкдриш
кувваги Рь талаб к,ил и па-
ди. Агар Ръ- 0,15 Вт булса,
тиристорнинг кучайтириш
коэффициенти к = 2 • Ю5
булади.

Статик узгартгичлар
ичида энг истикболлиси
кремнийли бошкдрилувчи
диод (тиристор) лар асо-
сида яратилган частота
узгартгич \исобланади.


  1. расмда частота узгарт-
    гичларидан бир гурининг
    тузилиш схемаси курса-
    тилган. Бунда бошкдрила-
    диган тугрилаг ич БТоркд-
    ли берилган часготадаги
    узгарувчан гок кучланиши
    уртача UQ к,иймати ростла-
    надиган тугриланган куч-
    ланишга айлантирилади.


Тугриланган U0 кучланиш
мустак,ил инвертор МИ га
узатилиб, у о р кал и часто-
таси ростланадиган узга-

рувчан ток кучланиши олинади. (10.38) ифодага биноан частота-
нинг узгариши билан кучланишни ^ам маълум копупда узгартириш
зарур булгани учун МИ га бериладиган £0 нинг киймати ростлана-
диган булиши керак. Шунинг учун х,ам 11,8-расмдаги схемада тугри-
лагич сифатида бошкдрилувчи тугрилагичдан фойдаланилган. Ин-
вертор оркали истеъмолчига частотаси ростланиб туриладиган куч-







Download 1,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish