16,10-расм Индуктии
РКС тип л и частота
датчигининг тузилиши.
292
i
16 11-раем. Узгармас ток тахогенератор-
нинг частота датчиги сифатида ишлати-
лиш схемаси.
16.12-раем Уэгарувчан ток
тахогенсраторининг тузилиш
схемаси.
иборат булади. Агар кузгатиш чулками I га уэгарувчан ток берилса,
чулгам 2ук^гатик йуналган пульсанияланувчи магнит оцим Ф, ^осил
булади. Роторнинг айланишида Ф, ок,ими кесилиб, роторда э. ю. к.
ва, демак, ток \осил булади. Бу токдан ^ам пульсацияланувчи маг-
нит ОК.ИМ Ф2 \осил булиб, унииг йуналиши чулгам 2 пинг ук,и то-
мом йуналган булади. Демак, Ф2 дан чулгам 2 да частотаси электр
тармогидаги частотага тенг, амплитудаси эса ротор частотасига про-
порционал булган трансформаторли э. ю. к. \осил булади. Агар ро-
торнинг айланиш йуналиши узгарса, чулгам
2даги э. ю. к. нинг фазаси х,ам 180° га узга-
ради.
К^алцовичли рслелар
К,алк,овичли релелар, одатда, насос стан-
цияларини автоматлаштиришда ишлатилади.
Сув билан таъминловчи минорали насос
станцияларида, сув дастлаб минора тепаси-
га урнатилган бакка кутарилади. Бакдаги сув
берилган сатх,га кутарилганда насос мотори
тухтатилиши, сув берилган сат\га пасайган-
да эса ишга туширилиши лозим. Насос стан-
циясининг бундай иш режимини автомат-
лаштириш учун 16.13-расмда курсатилган
к,алк,овичли реледан фойдаланиш мумкин.
Бунда I — реленинг контакт системаси, 2 —
16.13-расм. Кдлкрвичли
реленинг тузилиш
схемаси.
293
кдлк,ович, 3 — посанги, 4 — кон-
такт системасининг ричаги 5 га
таъсир этиб, унинг \олатини
узгартирувчи туртгичлар.
расмда реле кдл^овчи-
нинг энг юк,ори колати курсатил-
ган булиб, бунда мотор электр
тармогидан ажратилади ва нати-
жада баклаги сув сат\и пасайиб
боради. Сув маълум сат\га камай-
гач, мотор уз-узидан электр тар-
могига уланиб ишлай бошлайди.
16.15-расм. Босим релеси
Суюкдик ва газ босимларини
назорат килишда, одатда, 16.14-
расмда курсатилган босим релеси
ишлатилади. Бундай релелардан,
купинча, хдво-сув босимли козонлар воситасида сув билан таъмин-
ловчи насос станциялари ишини автоматлаштиришда фойдалани-
лади.
Хаво-сув босимли козонга эга булган насос станциялари учун минора курилмайди. Шу сабабли бундай станциялар минорали стан- циялардан арзон булади. Бунда ёпик козон ичидаги сув ундаги хдво босими таъсирида истеъмолчиларга таркатилиб турилади. К,озон- даги босим берилган кийматгача пасайганда унга урнатилган босим релесининг контакти ёпилиб, моторни ишга туширувчи аппарат занжири электр тармогига уланади. Бунда мотор ишга тушиб, сув- ни насос оркали бевосита истеъмолчиларга тарката бошлайди. Ис- теъмолчилар талабидан ортиб колган сув козон ичига тушиб, ундаги \аво босимини яна аста-секин кутара бошлайди. Босим берилган кийматга кутарилганда босим релесининг мембранаси ричаглар системасига таъсир этиб, уз контактини очик колатга утказади ва натижада мотор ^з-узидан тухтайди. Бунда козондаги сув, факат ундаги босим таъсирида таксимлана бошлайди.
Электромагнитлар ва электромагнит муфталар
Электромагнитнинг кузгатиш чулкамига ток берилиши билан у уз якорини тезда тортиб олади. Шу сабабдан исканжали ва лентали тормоз механизмларини электромагнитлар билан автоматик бошка-
294
риш имкони бор. Электр моторларини автоматик бошкдришда бун- дай электромагнит тормозлардан, айник,са кенг фойдаланилади. Бун- дан ташкдри, электромагнитлар пневмо ва гидровентилларни автоматик бошкдришда \ам кенг кулланилади. Демак, электромагнит- лардан фойдаланиб турли жараёнларни автоматик равишда бошкдриш имконини яратиш мумкин.
Узгарувчан токда бир ва уч фазали электромагнитлар ишлати- лади. Катта электромагнитларнинг тортиш кучи 140 кг гача булиб, якори 80 мм гача кутарилиши мумкин. Тормозловчи электромагнитларнинг тортиш кучи хдракат бошланишида кам булиб, харакат охирига келганда эса ортади, яъни технологик талабга тескари була- ди. Бу уларнинг асосий камчилиги хисобланади.
Do'stlaringiz bilan baham: |