С. Мажидов электр машиналари ва электр юритма


,10-расм Индуктии РКС тип л и частота датчигининг тузилиши



Download 1,66 Mb.
bet179/219
Sana21.02.2022
Hajmi1,66 Mb.
#47008
1   ...   175   176   177   178   179   180   181   182   ...   219
Bog'liq
С

16,10-расм Индуктии
РКС тип л и частота
датчигининг тузилиши.



292


i







16 11-раем. Узгармас ток тахогенератор-
нинг частота датчиги сифатида ишлати-
лиш схемаси.






16.12-раем Уэгарувчан ток
тахогенсраторининг тузилиш
схемаси.



иборат булади. Агар кузгатиш чулками I га уэгарувчан ток берилса,
чулгам 2ук^гатик йуналган пульсанияланувчи магнит оцим Ф, ^осил
булади. Роторнинг айланишида Ф, ок,ими кесилиб, роторда э. ю. к.
ва, демак, ток \осил булади. Бу токдан ^ам пульсацияланувчи маг-
нит
ОК.ИМ Ф2 \осил булиб, унииг йуналиши чулгам 2 пинг ук,и то-
мом йуналган булади. Демак, Ф
2 дан чулгам 2 да частотаси электр
тармогидаги частотага тенг, амплитудаси эса ротор частотасига про-
порционал булган трансформаторли э. ю. к. \осил булади. Агар ро-

торнинг айланиш йуналиши узгарса, чулгам
2даги э. ю. к. нинг фазаси х,ам 180° га узга-
ради.


  1. К^алцовичли рслелар

К,алк,овичли релелар, одатда, насос стан-
цияларини автоматлаштиришда ишлатилади.

Сув билан таъминловчи минорали насос
станцияларида, сув дастлаб минора тепаси-
га урнатилган бакка кутарилади. Бакдаги сув
берилган сатх,га кутарилганда насос мотори
тухтатилиши, сув берилган сат\га пасайган-
да эса ишга туширилиши лозим. Насос стан-
циясининг бундай иш режимини автомат-
лаштириш учун 16.13-расмда курсатилган
к,алк,овичли реледан фойдаланиш мумкин.

Бунда I — реленинг контакт системаси, 2 —





16.13-расм. Кдлкрвичли
реленинг тузилиш
схемаси.



293


кдлк,ович, 3 — посанги, 4 — кон-


такт системасининг ричаги
5 га
таъсир этиб, унинг \олатини
узгартирувчи туртгичлар.


  1. расмда реле кдл^овчи-
    нинг энг юк,ори колати курсатил-
    ган булиб, бунда мотор электр
    тармогидан ажратилади ва нати-
    жада баклаги сув сат\и пасайиб
    боради. Сув маълум сат\га камай-
    гач, мотор уз-узидан электр тар-
    могига уланиб ишлай бошлайди.



16.15-расм. Босим релеси
Суюкдик ва газ босимларини
назорат килишда, одатда, 16.14-
расмда курсатилган босим релеси
ишлатилади. Бундай релелардан,

купинча, хдво-сув босимли козонлар воситасида сув билан таъмин-
ловчи насос станциялари ишини автоматлаштиришда фойдалани-
лади.

Хаво-сув босимли козонга эга булган насос станциялари учун минора курилмайди. Шу сабабли бундай станциялар минорали стан- циялардан арзон булади. Бунда ёпик козон ичидаги сув ундаги хдво босими таъсирида истеъмолчиларга таркатилиб турилади. К,озон- даги босим берилган кийматгача пасайганда унга урнатилган босим релесининг контакти ёпилиб, моторни ишга туширувчи аппарат занжири электр тармогига уланади. Бунда мотор ишга тушиб, сув- ни насос оркали бевосита истеъмолчиларга тарката бошлайди. Ис- теъмолчилар талабидан ортиб колган сув козон ичига тушиб, унда­ги \аво босимини яна аста-секин кутара бошлайди. Босим берил­ган кийматга кутарилганда босим релесининг мембранаси ричаглар системасига таъсир этиб, уз контактини очик колатга утказади ва натижада мотор ^з-узидан тухтайди. Бунда козондаги сув, факат ундаги босим таъсирида таксимлана бошлайди.

  1. Электромагнитлар ва электромагнит муфталар

Электромагнитнинг кузгатиш чулкамига ток берилиши билан у уз якорини тезда тортиб олади. Шу сабабдан исканжали ва лентали тормоз механизмларини электромагнитлар билан автоматик бошка-





294




риш имкони бор. Электр моторларини автоматик бошкдришда бун- дай электромагнит тормозлардан, айник,са кенг фойдаланилади. Бун- дан ташкдри, электромагнитлар пневмо ва гидровентилларни авто­матик бошкдришда \ам кенг кулланилади. Демак, электромагнит- лардан фойдаланиб турли жараёнларни автоматик равишда бошкдриш имконини яратиш мумкин.

Узгарувчан токда бир ва уч фазали электромагнитлар ишлати- лади. Катта электромагнитларнинг тортиш кучи 140 кг гача булиб, якори 80 мм гача кутарилиши мумкин. Тормозловчи электромаг­нитларнинг тортиш кучи хдракат бошланишида кам булиб, харакат охирига келганда эса ортади, яъни технологик талабга тескари була- ди. Бу уларнинг асосий камчилиги хисобланади.



Download 1,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   175   176   177   178   179   180   181   182   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish