расмда мустак,ил кузгатишли моторни рубильник ёрдамида ишга тушириш схемаси курсатилган.
Моторни ишга тушириш жараёнидаги угкинчи режимни тек- ширишда якорь занжири каршилиги узгармас, яъни R = Яя + + RT = const деб кабул килинади. Бунда моторнинг магнит ок,ими Ф электр тармогидаги кучланиш U ва каршилик моменти Д/.ларни \ам узгармас, якорь чулгамининг индуктивлигини эса нолга тенг, яъни Ья = 0 деб кабул килипади ва булар ас ос и да ишга тушириш жараёни учун куйидаги электр ва механик мувозанат генгламалари тузилади:
U = CEw + /я /?, (14.14)
Л/ = СМУИ = +(14.15)
Агар электромагнит инерция \исобга олиниб, уни узгармас, яъни /я = const деб кабул килинса, у х,олда (14.14) куйидагича куриниш- ни олади:
U = С[:(о + /„ R -- У„
Л„
dt
(14.16)
дан i ни топиб, уни (14.14) га куйилнди, сунгра тснгла- " JRdm . M,fi
манинг чап ва унг томонларини СЕ га булиб с - <» + сЕС dt f СКС
\осил килинади. Бу тенгламани куйидагича ифодалаш мумкин:
, т Лд
шо = ш+Т» dt
+ Д со
(14.17)
бунда (о,) = -р, — идеал салт иш рсжимидаги бурчак частотаси;
Да» — юклама сабабли мотор частотасининг пасайиши;
Т =
JR
Q;CM
(14.18)
(14.18) ифодадаги Г — вак,т улчов бирлигига эга булгани учун
уни системанинг электромеханик вакд доимийсн деб агалади.
Хакикатан, У[кГм с2]; /?[Ом| ва Сп =
и
щ
булгани учун Ты = [сек|, яъни вакд улчов бирлигига эга.
Агар момент билан ток орасидаги пронорционаллик \ар доим сакланиб туради деб кабул килинса, у колда ишга туширишнинг
в
1
сек J
С = W I к
’ I L .
М \ кГм 1
A J
бошлангич пайгида См = j- булиб, электромеханик вакт доимий-
сини куйидагича ифодалаш хам мумкин:
■г _ Jf‘h\
(14.19)
239
Инерция моменти J га тенг булган юкламасиз юритмани кузгал- мас х,олатдан М = М = const булган момент билан идеал частота со,, гача айлантириш учун кстган вак,т электромеханик вакт доимийси деб аталади.
Якорь занжири каршилигининг ортиб бориши билан М камай- иб Т ортиб боради. Шу билан бирга Т нинг кушмати юкламага бои и к, булмайди.
тснгламани ечиш учун уни куйидагича ифодаланади:
(1<0 (О _ С0|)
/«” ты '
Бу тенгламани бурчак частотасига нисбатан ечиб куйидаги оли- нади:
_ J
(О - щ - Аыс + Ае Тм, (14.20)
бунда А — уткинчи режимнинг бошлангич шартига биноап аникда- надиган интеграллаш доимийси. Масалан. t = 0 булганда частота узининг бошлангич cofi кузйматига тент, яъии ш = cofi булиб, интсг- раллаш доимийси
А = со, — (со,, — Дсо ) = со, — со
6 V (} Сг б С
булади, бунда а>с = со0 - Дсос — царшилик моменти Л/ билан ишла- ётган моторнинг туррун частотаси.
Моторни ишга тушириш пайгидаги уткинчи режимда унинг ай- ланиш частотасининг вактга нисбатан узгариши куйидагича ифодаланади:
J
О) = (0С + ((0б - (Oje т” (14.21)
Агар моторни кузгалмас х1олатдан бошлаб ишгатуширилса, (14.21) ифода соддалашиб, куйидаги куринишни олади:
Й> =®с
(14.22)
Агар мотор идеал салт иш режимида ишга туширилса, у \олда частотанинг туррун диймати со{) булиб, (14.22) тенглама куйидагича ифодаланади:
ш = co„(l -е 7“). (14.23)
Агар бурчак частотаси со айланиш тезлиги п га алмаштирилса, куйидаги тенгламалар х,осил килинади:
п ^ пс+ (пс> - nje Гм,
(14.24)
240
= nL VI - е ),
|
(14.25)
|
- пп (l - е ,м).
|
(14.26)
|
куйидагича ифодаланади:
|
|
Gf)2R _ GDЧ 375СмСе 375 '
|
(14.27)
|
расмда (14.25) ва (14.26) формулалар асосида курил гаи эгри чизикдари курсатилган.
Юкоридаги уткинчи режим тенгламаларига бииоан, ишга ту- шириш жараёни чексиз катта вактда тугайди, яъни t= оо булганда п = пс булади.
Аммо М0 > 0 булгани учун уткинчи режим даври t= (Зч-5) Г да гугайди деб кабул килинади. Бунда частота узиниж гургун кийма- тидан факат 2-г5% га кам булади. Х,аки катан (14.22) ифодага бино-
an t = оо булса, е 7“ =0 булиб, ю = a>L булади. Шунга ухшаш г-ЗТи' е~3 - 0,05 ва ш ~ 0,95 булиб, t = 4 Тм: е~4 ~ 0,02 ва w ~ 0,98
булади. Агар М = Л/. = const лигида мотор ишга гуширилса, кж- лама булмаганда частота оа, юклама булганда аса об туфи чизикди- ги буйича узгарган булар эди (14.5-расм).
эгри чизикларга координата бошидан утказилган оа уринма- лардан и((а = пр кесмаларининг вакт масштабида Тм ни ифодалаши аникданади. Ишга гушириш пайтида мотор токининг узгариш кону- ни (14.15) тенгламадан аникданади:
16-
241
г- + Л
dt-c „
(14.28)
бунда /с = v,c -- юклама токи.
См j_
темгламадан -Jj- косила, яъни Гм ни олиб
унинг кийматини юцоридаги ток тенгламаси (14.28) га куйсак, якорь токининг ишга тушириш жараснидаги Узгариш крнуни топилади:
/„ = - Д-г'“ +/с. (14.29)
L'MiM
Агар бу жараённинг бошланишида, яъни t = 0 булганда / =/,
С т я
булса, у \олда интеграллаш доимийси А = --ы * x(/G -/,.) булади.
Интеграллаш доимийсини (14.29) га куйиб, токнинг узгариш к,ону-
нини ифодалайдиган куйидаги ифода \осил к,илинади:
= /с +(h~lJe Гм- (14.30)
Токнинг бошлангич кужмати куйидагича гопилади.
Агар мотор кузгалмас х,олатдан ишга гуширилса, у х,олда Е - 0
булиб, /6 = 1К = ~ булади. Бунда (14.30) куйидагича ифодаланади:
/„ =(/, -IJe + IL. (14 -31)
Агар мотор юкламасиз ишга туширилса, яъни / = 0 булса, (14.31)
ифода содцалашиб куйидаги куринишни олади.
/. = /,/£ (14.32)
расмда моторнинг
ва (14.32) ифодаларга
биноан курилган, ишга туши-
риш давридаги токининг узга~
ришини курсатувчи /ва2эгри
чизикдар курсатилган.
Демак, моторнинг механик
характеристикалари тугри чи~
зик, буйича узгарса ва ундаги
юклама диймати узгармаса,
яъни Мс = const (о = /(/) ва
/=/(/) богланишлар (14.5),
расмларда курсатилган-
дек оддий экспоненциал 6of-
ланиш билан ифодаланади.
14.6-расм. Мустакил куэгатишли мотор
токини ишга тушириш жараёни
даврида узгариш эгри чизи^ари.
2 42
расмда мустакил
кузгатишли моторни ре-
зистор восигасида ишга
гуширишдаги уткинчи
режимининг характерис-
тикалари курсагилган.
Бунда бошланкич ток-
нинг киймати максимал,
яъни /6 = /ш|л булиб, час-
тота ортиб бориши билан
унинг киймати камайиб
боради. Ток к,иймаги
! = /мин га тенглашганда
каршиликнинг биринчи
MOFOHacn шуитланиб,
токнинг киймати яна /
гача кутарилади ва к.
Мотор токининг мак-
сималдан минимал кий-
матгача камайиши учун кетган вакт (14.30) формуладан аникданади:
/ = / + {/ц - / ) х е, (14.33)
бунда tx — реостатнинг бирор погона каршилигида мотор гокипинг
L.C дан L, гача узгариш вакти;
0>
Do'stlaringiz bilan baham: |