С. Мажидов электр машиналари ва электр юритма


расмда мустак,ил кузгатишли моторни рубильник ёрдамида ишга тушириш схемаси курсатилган



Download 1,66 Mb.
bet145/219
Sana21.02.2022
Hajmi1,66 Mb.
#47008
1   ...   141   142   143   144   145   146   147   148   ...   219
Bog'liq
С

расмда мустак,ил кузгатишли моторни рубильник ёрдамида ишга тушириш схемаси курсатилган.

Моторни ишга тушириш жараёнидаги угкинчи режимни тек- ширишда якорь занжири каршилиги узгармас, яъни R = Яя + + RT = const деб кабул килинади. Бунда моторнинг магнит ок,ими Ф электр тармогидаги кучланиш U ва каршилик моменти Д/.ларни \ам узгармас, якорь чулгамининг индуктивлигини эса нолга тенг, яъни Ья = 0 деб кабул килипади ва булар ас ос и да ишга тушириш жараёни учун куйидаги электр ва механик мувозанат генгламалари тузилади:


U = CEw + /я /?, (14.14)
Л/ = СМУИ = +(14.15)
Агар электромагнит инерция \исобга олиниб, уни узгармас, яъни /я = const деб кабул килинса, у х,олда (14.14) куйидагича куриниш- ни олади:


U = С[:(о + /„ R -- У„


Л„
dt


(14.16)


  1. дан i ни топиб, уни (14.14) га куйилнди, сунгра тснгла- " JRdm . M,fi

манинг чап ва унг томонларини СЕ га булиб с - <» + сЕС dt f СКС
\осил килинади. Бу тенгламани куйидагича ифодалаш мумкин:


, т Лд
шо = ш+Т» dt


+ Д со


(14.17)


бунда (о,) = -р, — идеал салт иш рсжимидаги бурчак частотаси;
Да» — юклама сабабли мотор частотасининг пасайиши;


Т =


JR
Q;CM


(14.18)


(14.18) ифодадаги Г — вак,т улчов бирлигига эга булгани учун
уни системанинг электромеханик вакд доимийсн деб агалади.


Хакикатан, У[кГм с2]; /?[Ом| ва Сп =


и
щ


булгани учун Ты = [сек|, яъни вакд улчов бирлигига эга.
Агар момент билан ток орасидаги пронорционаллик \ар доим сакланиб туради деб кабул килинса, у колда ишга туширишнинг


в
1
сек J


С = W I к
I L .


М \ кГм 1
A J


бошлангич пайгида См = j- булиб, электромеханик вакт доимий-
сини куйидагича ифодалаш хам мумкин:

г _ Jf‘h\


(14.19)


239


Инерция моменти J га тенг булган юкламасиз юритмани кузгал- мас х,олатдан М = М = const булган момент билан идеал частота со,, гача айлантириш учун кстган вак,т электромеханик вакт доимийси деб аталади.


Якорь занжири каршилигининг ортиб бориши билан М камай- иб Т ортиб боради. Шу билан бирга Т нинг кушмати юкламага бои и к, булмайди.

  1. тснгламани ечиш учун уни куйидагича ифодаланади:

(1<0 (О _ С0|)
/«” ты '
Бу тенгламани бурчак частотасига нисбатан ечиб куйидаги оли- нади:
_ J
- щ - Аыс + Ае Тм, (14.20)
бунда А — уткинчи режимнинг бошлангич шартига биноап аникда- надиган интеграллаш доимийси. Масалан. t = 0 булганда частота узининг бошлангич cofi кузйматига тент, яъии ш = cofi булиб, интсг- раллаш доимийси


А = со, — (со,, — Дсо ) = со, со
6 V (} Сг б С


булади, бунда а>с = со0 - Дсос — царшилик моменти Л/ билан ишла- ётган моторнинг туррун частотаси.
Моторни ишга тушириш пайгидаги уткинчи режимда унинг ай- ланиш частотасининг вактга нисбатан узгариши куйидагича ифо­даланади:
J
О) = (0С + ((0б - (Oje т (14.21)
Агар моторни кузгалмас х1олатдан бошлаб ишгатуширилса, (14.21) ифода соддалашиб, куйидаги куринишни олади:


Й> =®с








(14.22)


Агар мотор идеал салт иш режимида ишга туширилса, у \олда частотанинг туррун диймати со{) булиб, (14.22) тенглама куйидагича ифодаланади:
ш = co„(l 7“). (14.23)
Агар бурчак частотаси со айланиш тезлиги п га алмаштирилса, куйидаги тенгламалар х,осил килинади:


п ^ пс+ (пс> - nje Гм,


(14.24)


240




= nL VI - е ),

(14.25)

- пп (l - е ).

(14.26)

куйидагича ифодаланади:




Gf)2R _ GDЧ 375СмСе 375 '

(14.27)


  1. расмда (14.25) ва (14.26) формулалар асосида курил гаи эгри чизикдари курсатилган.

Юкоридаги уткинчи режим тенгламаларига бииоан, ишга ту- шириш жараёни чексиз катта вактда тугайди, яъни t=
оо булганда п = пс булади.
Аммо М0 > 0 булгани учун уткинчи режим даври t= (Зч-5) Г да гугайди деб кабул килинади. Бунда частота узиниж гургун кийма- тидан факат 2-г5% га кам булади. Х,аки катан (14.22) ифодага бино-
an t = оо булса, е 7“ =0 булиб, ю = a>L булади. Шунга ухшаш г-ЗТи' е~3 - 0,05 ва ш ~ 0,95 булиб, t = 4 Тм: е~4 ~ 0,02 ва w ~ 0,98
булади. Агар М = Л/. = const лигида мотор ишга гуширилса, кж- лама булмаганда частота оа, юклама булганда аса об туфи чизикди- ги буйича узгарган булар эди (14.5-расм).

  1. эгри чизикларга координата бошидан утказилган оа уринма- лардан и((а = пр кесмаларининг вакт масштабида Тм ни ифодалаши аникданади. Ишга гушириш пайтида мотор токининг узгариш кону- ни (14.15) тенгламадан аникданади:


16-


241


г- + Л


dt-c


(14.28)


бунда /с = v,c -- юклама токи.
См j_

  1. темгламадан -Jj- косила, яъни Гм ни олиб

унинг кийматини юцоридаги ток тенгламаси (14.28) га куйсак, якорь токининг ишга тушириш жараснидаги Узгариш крнуни топилади:


/„ = - Д-г'“ +/с. (14.29)
L'MiM
Агар бу жараённинг бошланишида, яъни t
= 0 булганда / =/,
С т я
булса, у \олда интеграллаш доимийси А = --ы * x(/G -/,.) булади.
Интеграллаш доимийсини (14.29) га куйиб, токнинг узгариш к,ону-
нини ифодалайдиган куйидаги ифода \осил к,илинади:

= /с +(h~lJe Гм- (14.30)
Токнинг бошлангич кужмати куйидагича гопилади.
Агар мотор кузгалмас х,олатдан ишга гуширилса, у х,олда Е - 0
булиб, /6 = 1К = ~ булади. Бунда (14.30) куйидагича ифодаланади:
/„ =(/, -IJe + IL. (14 -31)
Агар мотор юкламасиз ишга туширилса, яъни / = 0 булса, (14.31)
ифода содцалашиб куйидаги куринишни олади.

/. = /,/£ (14.32)

  1. расмда моторнинг

  1. ва (14.32) ифодаларга
    биноан курилган, ишга туши-
    риш давридаги токининг узга~
    ришини курсатувчи /ва2эгри
    чизикдар курсатилган.


Демак, моторнинг механик
характеристикалари тугри чи~
зик, буйича узгарса ва ундаги
юклама диймати узгармаса,
яъни Мс = const = /(/) ва
/=/(/) богланишлар (14.5),


  1. расмларда курсатилган-
    дек оддий экспоненциал 6of-
    ланиш билан ифодаланади.






14.6-расм. Мустакил куэгатишли мотор
токини ишга тушириш жараёни
даврида узгариш эгри чизи^ари.



2 42




  1. расмда мустакил
    кузгатишли моторни ре-
    зистор восигасида ишга
    гуширишдаги уткинчи
    режимининг характерис-
    тикалари курсагилган.


Бунда бошланкич ток-
нинг киймати максимал,
яъни /6 = /
ш|л булиб, час-
тота ортиб бориши билан
унинг киймати камайиб
боради. Ток к,иймаги
! = /мин га тенглашганда
каршиликнинг биринчи
MOFOHacn шуитланиб,
токнинг киймати яна /
гача кутарилади ва к.

Мотор токининг мак-
сималдан минимал кий-

матгача камайиши учун кетган вакт (14.30) формуладан аникданади:
/ = / + {/ц - / ) х е, (14.33)
бунда tx — реостатнинг бирор погона каршилигида мотор гокипинг
L.C дан L, гача узгариш вакти;


Download 1,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   141   142   143   144   145   146   147   148   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish