S a m a r q a n d d a V l a t u n IV e r sit e t I d if fe r e n sia L t e n g L a m a L a r ish c h I o



Download 431,22 Kb.
Pdf ko'rish
bet2/27
Sana13.05.2020
Hajmi431,22 Kb.
#51168
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   27
Bog'liq
differensial tenglamalar

T aq rizch ilar:

Z ik iro v O .S .  O ’zM U   « D ifferen sial  ten g lam alar»   kafedrasi  inudiri,  f.m -f.d.;

B o ’riyev T.*SamDU  « A lg eb ra v a  geo m etriy a»   kafedrasi  dotscnti.  I'.m .-fn.

Fanning  ishchi  o ’quv  dastu ri  “ D ifferensial  ten g lam alar”  k afcdrasining  2019 

yil  29-avgustdagi  "1"  -  so n   y ig ’ilish id a  m u h o k am ad an   o ’tg an   va  fakultet  llm iy 

k en g ash id a m uhokam a qilish  u ch u n  tav siy a etilgan.



K afedra  m udiri: 

prof.  A.U.  H asanov

Fanning  ishchi 

o ’q uv  dasturi 

"M exanika-m atem atika" 

fakultct 

llm iy


R elish ildv;

O ’quV   u s l u b i v   b o s h q a r m a   b o s l i l i g ’i:

II,  \l i q u l o v



KIRISh

D ifferensial  ten g lam alar  fani 

turli  xil  fizik  jaray o n larn i  o ’rganish  bilan 

cham barchas 

b o g ’liqdir. 

B unday 


jaray o n lar 

qatoriga 

gidrodinam ika, 

e lek tro d in am ik a  m asalalari  va  boshqa  k o ’plab  m asalalarni  keltirish  m um kin.  Turli 

ja ra y o n la rn i  ifodalovchi  m atem atik  m asalalar  k o ’pgina  um um iy lik k a  eg a  b o ’lib, 

differensial ten g lam alar fanining asosini tashkil  etadi.  D ifferensial ten g lam alar oliy 

m atem atik an in g   asosiy  fundam ental  va  tadbiqiy  b o ’lim laridan  biri  b o ’lib,  u 

b ak alav riatn in g   m atem atika,  m exanika,  am aliy  m atem atika  va  in fo rm atik a  kabi 

y o ’nalishlari  o ’quv  rejasidagi  um um kasbiy  fanlardan  biri  hisoblanadi.  H ozirgi 

k u n d a  fan  v a  tex n ik an in g  ja d a l  rivojlanib  borishi  turli  m urakkab  texnik,  m exanik, 

fizik  v a   b o sh q a ja ra y o n la rn i  o ’rganish,  ularni  m atem atik  nuqtai  nazard an   tasav v u r 

qilish,  m atem atik   m odellarini  tuzish  va  yechish  nafaqat  tadbiqiy  jih a td a n   balki 

nazariy jih a td a n   ham   dolzarb,  ham   am aliy  axam iyatga eg a b o ’lgan  m uam m olardan 

biri  hisoblanadi.




Download 431,22 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   27




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish