Ўрта махсус, касб-хунар


Турбобур ёрдамида бурғилаш ва унинг афзалликлари



Download 5,05 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/115
Sana10.03.2022
Hajmi5,05 Mb.
#488706
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   115
Bog'liq
Нефт ва газ қудуқларини бурғилаш

 
Турбобур ёрдамида бурғилаш ва унинг афзалликлари. 
Турбобур ёрдамида бурғилашда бурғилаш тизмаси айланмайди, аммо 
қудуқ туби двигателидан реактив айланиш моментини қабул қилади ва 
қудуқ тубига насосдан берилаётган гидравлик энергияни етказади. Бурғига 
айланма харакат - бурғилаш эритмаси оқими харакатга келтирадиган 
турбобур вали орқали берилади. Турбобур ёрдамида бурғилашда қудуқ 
тубига қувватни узатиш учун фақат битта канал ишлайди. Турбобур
бурғининг устига жойлашган бўлади ва бурғилаш эритмаси оқими ҳосил 
қиладиган гидравлик энергияни – механик энергияга айлантирадиган 
машина ҳисобланади. Турбобурнинг харакатланучи қисми бўлиб гидравлик 
турбина ҳисобланади.
Турбобур билан бурғилаш 2 га бўлинади: 
1. Гидродинамик 
2. Гидростатик усулда 
Гидродинамик усулда бурғилашга турбобурлар киради. 


63 
Телеграм каналимиз: @ng_uz (Neft va Gaz KITI) 
Гидростатик усулда бурғилашга винтли қудуқ туби двигателлари 
киради. Электр токи билан ишлайдиган двигателлар электробурлар 
дейилади. 
Турбобурлар 1-секцияли, 2- секцияли ва 3-секцияли бўлади. Секциялар
бир-бири билан боғланади. Турбобурлар эса шлипслар орқали уланади. 
Статорлар турбобур корпуси билан мустахкам бирлашади. 
Роторлар турбобур вали билан мустахкам бирлашади. 
33-расм. Турбинанинг харакати. 
Суюқлик статорнинг каналидан чиқиб, роторнинг каналига ўтганда бир 
хил тезлик билан, бир хил бурчак ташкил қилиб, уни харакатга келтиради. 
Суюқликни статорга киришидаги нисбий тезлиги, уни чиқишдаги тезлиги
билан бир хил бўлади. Турбобур корпуси боғловчи орқали бурғилаш 
тизмасига уланади, тизма эса бошқарувчи қувур ва ротор вкладиши орқали 
реактив айланиш моментини қотирилган ротор столига узатади. 
Қудуқ танаси қийшиқ ва қудуқ чуқур бўлганда барча реактив моменти 
ёки уни бир қисми қудуқ деворларига узатилади. Турбобур резьбаларининг 
ечилиб кетишини олдини олиш мақсадида барча резьбали боғланишлар 
айланиш моментига қараб қотирилади. Турбобур валига боғловчи, 
калибратор ва бурғи уланади. 

Download 5,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   115




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish