Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet83/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   151
Bog'liq
True (1)

35. Ядро
Бир ҳужайрали на кўп ҳужайрали ҳайвонларнинг, шунингдек, ўсимлик- 
ларнинг ҳар бир ҳужайрасида ядро бўлади
Ядронинг шакли ва йирик майдалиги ҳужайранинг шакли билан йирик- 
майдалигига бо ғл и к Кўпчил и к ҳужайраларда битта ядро бўлади ва улар 
бир ядроли ҳужа йралар деб аталади. Ядроси иккита, учта, бир неча ўн ва 
ҳатто бир неча юзта бўладиган ҳужайралар ҳам бор. Булар кўп ядроли ҳу- 
жайралардир. Бундай ҳужайралар, масалан, содда ҳайвонларда, шунинг- 
дек, ум уртқали хайвонларнинг жигари, кўмиги, мускуллари ва бириктирув- 
чи тўкимасида бўлади.
Х у ж а й р а н и н г ҳаёти икки даврни: иккита киз ҳ уж айра пайдо бўлишига 
олиб келадиган бўлиниш даври билан икки бўлиниш орасида ўтадиган ин- 
терфаза даврини ўз ичига олади. 1
Х у ж а йр а ҳаётининг турли даврларида ядронинг тузилиши ва функция- 
лари ҳар хил бўлади. Бўлинмаган хуж а йра н ин г ядросида: ядро кобиғи (пўс 
т и ), ядро шираси, ядроча, хромосомалар фарк килинади.
Ядро кобиғи ядрони цитоплазмадан ажратиб туради ва иккита мембра- 
надан — т а ш к и ҳамда ички мембранадан ташкил топади, бу мембраналар 
орасида эса ярим с у ю к модда билан тўлган камбар б ў ш л и к б ў л а д и ^ И Ш !
Ядро кобиғининг та ш ки ва ички мембранаси плазматик м е м б ра н ^о и л а н 
бир хил туэилишга эга. Ядро кобиғида жуда кўл майда тешиклар бўлиб, 
шулар оркали ядродан цитоплазмага ва аксинча, цитоплазмадан ядрога 
оксиллар, углеводлар, ёғлар, нуклеин кислота, сув ва хилма-хил ионлар ўтиб 
туради, яъни ядро билан цитоплазма орасида тинмай моддалар алмаши- 
нади.
Ядро шираси ядро кобиғи тагида бўладиган ва ядронинг ички мухитини 
ташкил этадиган ярим с у ю к моддадир ■ ва Ш Ядро ширасида ядрочалар 
ва хромосомалар бўлади. Унга цитоплЖладан ҳар хил моддалар ўтиб ту- 
ради ва ядродан цитоплазмага чикиб кетадиган моддаларнинг ҳаммаси 
унда тўпланади.
Ядроча ка тт и к к и н а юмалок танача бўлиб, ўлчами кенг доирада ўзга-
www.ziyouz.com kutubxonasi


134
Ц и т о л о г и я а е о с гя р и
Ш
ади, 1 мкм дан 10 мкм гача ва ундан хам о р ти к бўлиши мумкин 48, 
Х у ж а йра ва организм ҳаёт фаолиятининг турли даврларида ядро- 
чалар сони ҳам ўзгариб турнши — 1 тадан то 10 тагача ва ундан кў п р о к 
бўлиши мумкин.
Ядроча таркнбига Р Н К ва оксил кнрадн. Ядрочалар хромосомалар бн- 
лан бириккан, улар хромосомаларнинг маълум кнсмларида ҳосил бўлади 
ва уларда рибосомалар таркибига кнрадиган Р Н К синтезланади. Ш у сабаб 
ли ядрочада рибосомаларнинг йирик-майда эаррачалари шаклланиб бо- 
ради. Ядроча фақат бўлинмаган ҳужайраларда шаклланади ва кўринади, 
ҳужайралар бўлиниши вактида эса емирилиб кетади.
Хромосомалар (грекча «хрома»— бўёк, «сома» — тана деган сўзлардан 
олинган) ядронинг энг муҳим таркибий кисмидир.
Бўлинмаган ядроларда хромосомалар ингичка ип шаклида бўлади, шу 
сабабдан уларни ёруғлик микроскопида кўриш кийин. Хар бири оксил би- 
лан бириккан битта Д Н К молекуласидан иборат шу ингичка ипларнинг узун- 
лиги I см дан ор ти к бўлиши мумкнн. Бўлинмаган ядроларнинг ипсимон хро- 
мосомалари ядро ширасида жо йлаш ган бўлиб, бир-бири билан чирмашиб 
к ^ ж д н ^ н у н г а кўра, хар бир алоҳнда хромосомани ажратиб олиш кийин 
Б ирок шу тарика бўйига жуда чўэилиб кетган ипсимон хромо- 
сомалар, шунингдек, уларнинг кисмлари электрон микроскопда яхши кў- 
ринади.
Ф а к а т интерфаэа даврида содир бўладиган энг муҳим процесс бу Д Н К
синтезидир, бу процесс катижасида ҳар бир хромосома икки ҳисса ортади 
( к ў ш а л о к л а н а д и ) . Д Н К молекуласининг икки ҳисса ортишидек ж у д а ўзига 
хос лаёкати худди ана шу синтеэга асосланганини таъкидлаб ўтамиэ (бу 
тўғрида кейинрок билиб оласиз, 152- бет). Д Н К синтези интерфаза ўртаси- 
да бўлиб ўтади ва ҳар хил хайвонлар билан ўсимликларда турли муддат 
давом этади. Масалан, сут эмизувчилар хужайрасида бу процесс 6 — 10 соат 
давом этади ва шу вакт ичида ҳар бир Д Н К молекуласи худди ўэига ўхша- 
ган иккинчи молекулани тузади. Модомики шундай экан, синтез бошлан- 
масидан олдин битта хромосома таркибига битта Д Н К молекуласи кирган 
бўлса, синтеэ тугалланганидан кейин хар бир хромосома таркибига мутла- 
ко бир хилда бўлган иккита Д Н К молекуласи киради.
Бутун интерфаза даврида хромосомалар ҳужайра ҳает фаолиятининг 
барча процессларини актив равишда назорат килиб боради. Худди ана шу 
интерфазада ядрода тинмай Р Н К синтезланади, цитоплаэмада оксиллар, 
углеводлар ва ёғлар синтезланади, ҳужайралар ўсади. Буларнинг ҳаммаси 
интерфаза даврида ҳужа йра актив ишлайди, унда барча хаёт фаолият про- 
цесслари,жумладан, оэикланиш, нафас олиш, А Т Ф синтеаланиши, модда- 
лар алмашинуви ҳар хил маҳсулотларини та ш ки муҳитга чикариб туриш 
процесслари давом этади, деган маънони билдиради.
Интерфаза вактида митохондриялар, хлоропластлар, Гольжи аппарати 
элементлари сони ҳам ортиб, ҳужа йра маркаэи центриолаларининг сони 
икки ҳисса кўпаяди, яъни ҳужайра бўлинишга тайёрланади. Хар хил ҳу- 
жайраларда интерфаза турли муддат давом этади.
Кўп ҳужайрали организмлар таркибида бўлинмайдиган ҳужайралар 
ҳам бўлади, уларда интерфаза бир неча йиллаб давом этади. Бўлиниш ху 
сусиятини йўкотган ва органиэмнинг бутун умри давомида яшайдиган нерв 
ҳужайралари ана шундай хужайралар жумласига киради.
www.ziyouz.com kutubxonasi


П р о к а р и о т ц у ж а й р а л а р . Ҳ у ж а й р а с и э ҳаат ф а р м а л а р и — а и р у с л а р
135
1. Ядро ка нд а й тузилган? 2. Я дрочанинг роли ва та р киб и кандай? 3. Ирсий ахборот 
/
ядронинг ка й си моддасида ж о йлаш ган? 4. Хромасомалар интерфазада ка нд а й ҳалат- 

да бўлади? 5. Ўсим ликлар билан ханвонлар ҳуж а йр а сн цитоплазм асинннг органоид- 
ларн ва ядрасннннг туэнлиш н хамла ф ункцняларннн солиш тириш учун ж адвал ту- 
эинг.

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish