Келажагимиз қанчалик тез-тез саволлар бериши-
миз ва ўз тушунчаларимиз, ҳаракатларимиз, маъна-
ний қадриятларимиз, мақсадларимиз, ҳаёт тарзимизни
текширишимизга бевосита боғлиқ.
Бундай саволлар
ижодий ҳаётда ҳал қилувчи аҳамиятга эга. Агар янги-
ча истиқболга интилар эканмиз, ўзимизга ўткир савол-
лар беришимиз ва жавобларга холис қулоқ тутишимиз
лозим, бу беҳисоб имкониятлар эшигини очади.
3.
К ўплаб гоялар ўйлаб топинг. “Я хш и фикрда бў-
лишнинг энг зўр йўли
—
бу кўплаб фикрларга эга
бўлиш дир”,
деганди кимё бўйича Нобель мукофоти
совриндори Лайнус Паулинг. Агар сизда биргина
фикр, муаммонинг биргина ечими бўлса, ҳаракат қи-
лиш учун биттагина йўл бўлади. Бу эса мослашув-
чанлик ва ўзгарувчанлик талаб этиладиган дунёда ха-
тарли саналади.
“Бир жавоб, бир ечим” қабилидаги ёндашув
онги-
миздан мустаҳкам жой олган. Кўпинча ечим ёки жа-
воб излаётганимизда миямизга келган биринчи фикрга
ёпишиб оламиз. Ақлингизни машқ қилдиринг ва бир
неча ечимлар изланг. Ижодий ташаббускорлигингиз
ва хаёлотингизга эрк беринг. Узингизга айтинг: “Ҳа,
бу қўл келади, лекин бундан ҳам яхши йўл бордир?”
Иккинчи, учинчи, тўртинчи... йўлларни излаш ижо-
дий фаолликни
оширади ва одатда, айнан гайритабиий
кўринган иккинчи ёки учинчи йўл сизга тўгри келади-
ган ечим бўлади.
Гай Боучард Монреал (Канада)даги реклама аген-
тлигини бошқаради. У ўз мижозларига ташаббуско-
рона ёндашувга катта эътибор беради.
Унинг бир
қоидаси бўлиб, айтишича, муваффақиятининг гарови
'Л
Қ
О
Д
И
Р
бўлган.
“М ен доим ўзим ни ҳар бир лойиҳада камида
учта концепция ўйлаб топишга мажбур қиламан ва
уларнинг энг яхш исини танлайман. Тўгри, қоидани
бузиш истаги доим кўнглимда туради, — дейди у . —
Баьзида биринчи фикр энг зўри бўлади. Л екин мен
ун и кўрмаганга олиб, яна ва яна бошқа гоялар изла-
йман, ҳатто биринчи гояни қўллаш имни аниқ билсам
ҳам. Баъзида биринчи келган гоядан фойдаланаман,
лекин кўпинча иккинчи ёки учинчи гояларни танлай-
Ҳар гал, битта вариантнинг ўзи етарли, деган фик- |
рга келаётганингизда бу ижодий ёндашув эмаслигини
ёдга олинг. Ҳаётда вариантлар, муқобил ғоялар
ту
- 1
либ ётибди. Муқобил йўлларни изланг, онгни ойдин
тугинг, қўшимча имкониятлар ва ечимлар топишни!
ўрганинг.
4.
Қоидаларни бузинг
—
одатларга қарши юринг.
I
Ижодий ёндашув кўп ҳолларда эски қонуниятларни 1
бузиш ва янгиларини яратишни англатади. ИшларЯ
қандай қабул қилинган бўлса,
шундайлигича амалгаЯ
оширилишининг ҳеч бир афзаллик томони йўқ. Б аъ -1
зида қоидалардан четга чиқиш, ҳаётда бурилиш ясашЯ
ва бизларни ҳиссиз қилиб қўйган зерикарли одатлар, 1
қолиплардан воз кечиш такомиллашувнинг энг оқило- |
на йўли бўлади.
Скотти Боумен хоккей оламида тренер-кашфиётчи
сифатида машҳур. У ўз ўйинчиларидан ажойиб нати-
жаларга қандай эришишни яхши билади. Скоттининг
Детройт Ред Уингс жамоаси 1996
йилги мавсумда
кетма-кетига ғалаба қозониб, МХЛнинг олдинги ре-
кордини янгилаганида, уни тренер сифатида улуглай
бошлашди. Бундан ташқари, у хоккей бўйича про-
фессионал тренер сифатида шунчалик кўп совринлар
олганки, бошқа ҳеч кимда бунча соврин йўқ — 1997
йил февралида у қозонган галабалар 1000 тага етди.
Агар жамоа унчалик яхши ўйнамаётган бўлса,
Скот-
ти жамоани ўзгартиради — олдин бирга ўйнамаган
ўйинчиларни майдонга туширади. Бу ўйинчиларни
ўз мавқеларида қолдириш қоидасига зид келади, бу
қоида моҳияти — ўйинчилар доимо бирга ўйнашлари
керак, чунки улар бир-бирини яхши тушунади ва ҳа-
ракатларини олдиндан билиб турадилар. Скотти ке-
ракли натижага эришиш учун ноанъанавий комбина-
цияларни қўллашдан қўрқмаганди.
о
Мен Нью- Иоркдан бўлган тайёр кийимлар ишлаб чи-
қарувчи бир одамни муваффақиятга бошлаган ёндашу-
вини ўргандим.
Do'stlaringiz bilan baham: