Ойна
канотлилар
|
Личинкасидарахттанасиникемириб узига 15-24 йул ^илади.
|
|
35
|
Сассик дарахтхур
|
Личинка 2-3 кун, тухум ичи кейинчалик пустлокда туради ва нотугри формада дарахт танасини кемириб ози^ланади, озикданиш вакдида личинка уз йулини тозалаб ахлати ва чи^индиларни ташкдрига чикариб туради, ранги тук-кизил булади.
|
Кимёвий кураж.
карбофос- 30 % кэ. 1 га - 2,8 - 3,0 кг. Фуфанон 57% э.к. препаратидан гектарига 3,0 л; Моспилан 20% н.кук препаратидан гектарига 0,15 л сарфланади.
Кузатиш, купайишини олдини олиш, таркалишига йул куймаслик, уз вактида зарарланган дарахтлар ва шохларни киркиб ташлаш.
|
у.мевали ва урмон дарахтлар и хдмда гулларнинг
КАСАЛЛИКЛАРИ БИЛАН КУРАШ ТАДБИРЛАРИ
Фитосанитар ва агротехник тадбирлар
Селекциои-уругчилик усулнинг маусади - дарахтларнинг касалликларга чидамлилигини оширишдир. Бу усул чидамли гибридлар ярагиш, табиий шароитда чидамли формаларни танлаб олиш, улардан элит навлар кучатхоналарини яратиш, экишга мулжалланган уруг ва кучатларнинг сифатини назорат уилиш ишларини уз ичига олади уамда уларни ташиш ва саулаш даврида уоидаларга риоя уилишни бошуаради.
Профилактиктадбирлардан уругчилик ва кучат етиштиришни ташкил уилишнинг ахдмияти катта ва улар экиш учун соглом материал тайёрлашни таъминлайди. Дарахтларнинг уруг, уаламча ва бошуа экиладиган магериаллари юуори сифатли, патоген микро организмлар билан зарарланмаган булиши лозим.
Уругчилик тизими ууйидаги вазифаларни бажариши ута мух,им: а) экишга мулжалланган материалда инфекция мавжудлиги ёки йуулигини бауолаш (фитопатологик экспертиза); б) экиладиган материални зарарсизлантириш ва уруг етиштириш учун экилган экинларни иккиламчи зарарланишдан уимоялаш; в) бу экинларни мунтазам фитопатологик назорат уилиш ва онда-сонда учрайдиган касалланган усимликлар дан тозалаб туриш.
Агротехник усул бир уатор тадбирлардан (ерни тайёрлаш, экинни парваришлаш, алмашлаб экиш тизимини йулга ууйиш ва у.) ибораг булиб, улар ёрдамида экин учун уулай, касаллик ривожланиши, уузгатувчилар тупрокда купайиши ва таркдлиши учун ноуулай шароитлар яратилади. Бу тадбирлар ууйидагилардан иборат:
Муайян тупроу-иулим шароитлар ига мое келадиган дарахт турлари ва навлар ини танлаб экиш. Касалликлар кучли таруалиши ва ривожланиши хавфи булган жойларда чидамли навлар экиш.
Ерни агротехника уоидаларига риоя уилган уолда тайёрлаш; экиш ваутини, экин уалинлигини тугри танлаш. Бу уоидаларга риоя уилмаслик экинларнинг касалликларга чидамлилиги пасайишига олиб келади. Мисол учун, кучат ва ниуоллар жуда уалин экилиши уларда касалликлар тез таруалиши ва дарахтлар кучли зарарланиши ёки нобуд булишига сабаб булади.
Рак ва бошуа касалликлар билан зарарланган ниуолларни, кучли зарарланган дарахтларни ва кесилган дарахтлардан уолган тункаларни кдзиб олиб, богдан ташуарида кумиб ташлаш ёки улардан утин сифатида фойдаланиш лозим. Уларнинг урнига янги ниуоллар экиш мумкин эмас.
Усимликлар касалликлар билан зарарланишига угитларнинг таъсири катта. Органик ва минерал угитларни ууллаш усимликлар куп (айниуса тупроу замбуруглари уузгатадиган) касалликлар билан зарарланишини камайтиради, сапротроф микобиотани фаоллаштиради, тупрокдаги инфекция зауирасини камайтиради, усимликлар усиш шароитларини яхшилайди, натижада уларнинг касалликларга чидамлилиги оргади. Калий ва фосфорли угитлар усимликларнинг касаллик уузгатувчиларига чидамлилигини кучайтиради. Элементлар баланси сауланмаган угит ишлатиш, айниуса фауат азот моддасининг катта микдорларини бериш, усимликлар касалликлар билан зарарланишини кучайтиради. Микроэлеменглар усимликлар нинг модда алмашинувини фаоллаштириши туфайли уларнинг патогенларгачидамлилигини оширади.
Ерни агдариш усимлик уолдиуларида сауланадиган касаллик уузгатувчиларнинг фаолиятини камайтиради ёки уларни йууотади. Шудгор кдтламидаги усимлик уолдиулари (ут-улан, барглар, замбуруг склероцийлари ва у.) тупроу заррачалари билан аралашиб, тезда минераллашади ва улардаги патогенлар уаётчанлигини йууотади. Бу усул айниуса кучатхоналарда катта Самара беради.
Do'stlaringiz bilan baham: |