Rivojlantirish institu ti


bet46/253
Sana16.07.2021
Hajmi
#120939
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   253
Bog'liq
2 5404569494171419775

antropogen.  M avzuni yoritishda ushbu bosqichlardan foydalanam iz.
2.  Yeming astronomik bosqichi deganda gaz — changli zarrachalar 
tu m a n lig in in g   birlashib,  sh ar  shaklidagi  fizik jism   k o ‘rinishiga  ega 
boMgan davrini  tu sh u n m o q   kerak.  Bu  bosqich  m iloddan  aw alg i 6  — 
5  m lrd yilliklar oraligMni  egallaydi.
Bu bosqichda Y erning paydo boMishiga taalluqli  boMgan  k o ‘plab 
g ‘o yalar  aytilgan.  Bu  b o rad a  D ek art,  K an t  va  Laplas  g ‘oyalariga 
(bularga oldingi bobda to'xtalgan) qo ‘shim cha tariqasida ayrim  g‘oya- 
larga  izoh  beram iz.  F ransuz  tab iatsh u n o si  J.  Byuffon  1745-  yilda
4 7


sayyoralarni tashkil etgan  m oddalar qandaydir osm on jism i  (m asalan, 
kom eta) to m o n id an   Q uyoshdan ajratib olingan  boMishi  kerak,  degan 
taxm inni  aytadi.  Ingliz  astro n o m i  Jeym s  Jin s  1916-  yilda  va  u n ing 
tarafdorlari  40 yildan  so‘ng sayyoralarning  m oddasi  q o ‘shni  yulduz- 
lam ing birortasi  Quyoshga yaqin  kelganida undan ajratib olinganligini 
targhbot etadilar.  Bu koinotshunoslarning fikricha, Quyoshdan ajralgan 
suyuq m oddalar oqim idan  Quyosh bilan undan tobora uzoqlashayotgan 
y u lduzning  o ‘zaro  tortishish  kuchi  t a ’sirida  sayyoralar  va  ularning 
y o id o sh la ri tarkib topgan. J. Jinsning vatandoshi J. Jefris yulduzning 
yaqinlashuvi  em as,  balki  o ‘zga  y u ld uzning  Q uyosh gardishiga  kelib 
urilishi sababdir deb  hisoblaydi.
Rossiya olimi A.S.  Fesenkov sayyoralar Quyoshda boMib turadigan 
ichki reaksiyalar natijasida paydo boMgan, degan g ‘oyani  ishlab chiqdi. 
U n in g c h a ,  kuchli  ichki  reaksiya  va  m ark azd an   q o c h m a   k u ch n in g  
ortishi  m oddalarning Q uyoshdan ajralib chiqishiga sababchi boMgan. 
Ajralib chiqqan m oddalar tobora quyuqlasha borib,  m arkaziy qism ida 
ogMr,  atrofida yengil  e lem en tlar to ‘planib,  aylana boshlagan.  K eyin­
chalik,  ulardan sayyoralar yoMdoshlari bilan birga tarkib topa borgan.
Astrofiziklarning so‘nggi  m a ’lum otlari J.  Byufon, J. Jins, J. Jefris, 
A.S.  Fesenkov g ‘oyalarining haqiqatdan ancha uzoq ekanligini ko‘rsat- 
m oqda. Jum ladan, yulduzlarning bir-biriga yaqin  kelish va Q uyoshdan 
m o d d alarn in g   ajralib  chiqish  hodisalari  am ri  m ahol  ekan.  E htim ol 
gravitatsiya  kuchi  bunga  aslo  yoM  q o ‘ym as  va  uni  yenga  oladigan 
tabiiy hodisalarning boMishi  ham   m avhum dir.
A srim izning  q irq in ch i  yillarida  sobiq  sovet  nazariyotchi  olim i
O.Y.  S hm idt,  keyinroq shved  fizigi  X.  Alvin sayyoralar Q uyoshning 
galaktikadagi  gaz — changli  bulutlariga  ro ‘p ara  kelib,  ular  orqali 
oM ganida  gravitatsiya  kuchi  t a ’sirida  m o d d alarn i  o ‘ziga  ergashtirib 
oiishi o qibatida paydo boMganligini  uqtirdi.
Shu  narsani  alo h id a   ta ’kidlab  oMish  lozim ki,  e n d ilik d a  k o ‘p- 
chilik olim larning fikriga qaraganda,  koinotshunoslik faraziyalarining 
aksariyat  qism i  gaz — ch an g sim o n   b u lu tlarn in g   ilk  bo r yaxlit  boMib 
aylanishiga  asoslanadi  va  sh uning  o q ib atid a   asta-sekin  Q uyosh  va 
u n ing sayyoralari  hosil  boMganligi  tan  olinadi.  Shuningdek,  D ek art- 
K ant-L aplaslam ing faraziyasini  koinotshunoslikning klassik ta ’lim oti, 
deb atash  m um kinligi  uqtiriladi.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   253




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish