Review of law sciences 7



Download 3,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet17/128
Sana03.03.2022
Hajmi3,59 Mb.
#481331
TuriReview
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   128
Bog'liq
true (1)

Юридик фанлар ахборотномаси Вестник юридических наук
/
/ Review of law sciences
23
Беруний шу талабларни нафақат ўз халқи балки бош
,
қа халқлардаги фан тари ини
x
ўрганадиган тадқиқотчилар олдига ҳам қўяди ва унга қаттиқ амал қилишга даъват этади.
Барча xалқларни бирлаштирадиган умумбашарий
,
қадрият бўлиб
измат
x
қиладиган
илм-фандир бу
,
ҳол фан тари и жараёнида янада я
x
ққолроқ ифодасини топади чунки турли
,
халқларнинг илм-фанлари ўртасидаги фарқлари услубийми ёки фактологик бўлишидан
,
қатъи
назар бориб
,
-бориб фан ривожланиши, ҳақиқат изланиши сари бир-бирига маълум даражада
келиштирилади ва мослаштирилади.
Ақл ва тажриба воситаларига асосланган турли ал
x қлардаги фанларнинг бирлиги ёки
борган сайин яқинлашуви одамзод бирлиги унинг бирлиги эса а
,
қл билан белгиланади.
Шахснинг фарқи ҳам ақлда Беруний айрим фан мо
.
ҳиятини ва инсоннинг ҳайвонларга
нисбатан
устунлиги
нимадан
эканлигини тушунмайдиган жоҳил одамлар тўғрисида
гапирганда қуйидаги
улосага келади
x
: “У устунлик бу мутлақ илмнинг ўзи бусиз инсон
,
борлиғи шубҳали бўлиб қолади
Одам илм
” [5].
-фанни эгаллаш қобилияти билан бирга унга
нисбатан маънавий-руҳий ёндашиш билан таърифланади.
Фан тари и муаммолари
x
билан шуғулланадиган фалсафий
,
-услубий масалалари устида
бош қотирадиган тадқиқотчи биринчи галда фанларнинг келиб чиқиш масаласи билан
тўқнашади Шунинг учун
.
Беруний ҳам бу масалани ма сус тарзда
x
қўйиб уларнинг умумий
,
вужудга келиш сабабларини қуйидагича
таърифлайди: “Илмларнинг ҳолати мана шудир.
Улар инсон ҳаётидаги зарурий эҳтиёжларнинг натижасидир ш
,
унга кўра улар тармоқларга
бўлиниб кетган Уларга э
.
ҳтиёжнинг пайдо бўлиши эса уларнинг келтирадиган манфаатидир,
лекин улар ёрдамида топиладиган кумуш ва олтинларда эмас
Бу э
” [6].
ҳтиёжлар албатта
,
,
моддий ва маънавий бўлиши мумкин Лекин Беруний ало
.
ҳида қайд қиладики, ҳақиқий
илмлар келиб чиқиши аслида
ирс ва тамагирлик билан бо
x
ғланмаслиги керак Яъни
.
ҳар
қанақа фан келиб чиқишида инсондаги маълум маънавий қадриятларга бориб тақалади.
Олим бир неча фанларнинг келиб чиқиш сабабларини конкрет равишда кўриб чиқиб,
улар
орасидан
бевосита
инсон
маънавиятини
такомиллаштиришга
қаратилганларини
ажратади Шулардан у риторика поэтикани манти
.
,
,
қни кўрсатиб ўтган Масалан риторикани
.
,
у қуйидагича таърифлайди: “Агар унинг манфаати ҳақида сўралса бу унинг ўз зотида
,

фазилатдир Бу
.
ҳақда пайғамбар алайҳиссалом “Ҳақиқатдан ноти
,
қликда сеҳрли куч бор”, –
деганлар.
Беруний
ҳатто у ёки бу фанни келтирган эҳтиёжларини таҳлил қилганда унинг
маънавий эҳтиёжлар билан боғлиқлигини кўрсатишга ва уларнинг ўзаро муносабатларини
очиб беришга ҳаракат килади Бунга ёр
.
қин мисол қилиб геодезияни келтириш мумкин Унинг
.
пайдо бўлишининг асосий сабаби бир томондан азимут ва бош
,
қа ўлчовларни аниқлаш бўлса,
иккинчи томондан диний
,
-маънавий
эҳтиёжларни қондириш билан боғлиқ. “Биз қибла
азимутини аниқлашга қаттиқ эҳтиёжимиз тушиши ҳамда қибла исломнинг устуни ва қутби
бўлганлиги учун бу ҳақда бизга керакли нарсаларни баён қилайлик Алло
.
ҳ таоло айтган:
“Қаердан чиққан бўлсанг ҳам юзингни Масжид Ал
,
-ҳаром томонга ўгир, қаерда бўлсанг ҳам,
юзингни ўнг томонга ўгир” [7].
Умуман олганда
фанларнинг шаклланиш ва ривожланиши
,
қайси эҳтиёж билан
боғланган бўлмасин улар инсонинг билиш иштиё
,
қига бориб тақалади
А ир башарият
. “ x
, – деб
ёзади Беруний, – ўзидан берк ва аҳволи ўзига номаълум нарсаларни қаттиқ xирс билан
ўрганишга мойилликда яратилган эмасми? Ҳатто болаларнинг ҳам ярамас одатлари ва ул
x
қи
бузуқликларига қарамай ҳар ил абарлардан севинишларини кўрасан киши
x
x
” [8].
Умум н Б руний дунё
a ,
e
қaр шиг
с бўлг н м ъриф тп рв рлик илмни т р
a
a xo
a
a
a
a
a
,
a қaтиш
иштиёқи ф н т ри и с
a
a
x
oҳaсид
ўзининг ёр
a
қин иф д сини т п ди Чунки Б рунийнинг
o a
o a
.
e
юқoридa қaйд этилг н ф н т ри иг
умумб ш рий бирлик ну
a
a
a
x
a
a a
қт и н з рид н ёнд шиш илм
a
a a
a
a
,
-
ф н
юту
a
қл ри бил н б ш
a
a
o қa xaлқлар
лимл рини т ништириш к р клиги принципи л
o
a
a
e a
a
н з рий тус л ди в
a a
o a
a энг муҳим ш ртл рид н бири бўлиб чи
a
a
a
қди Ўзининг ёзишич
у
.
a,
ҳиндл р
a


Юридик фанлар ахборотномаси Вестник юридических наук
/
/ Review of law sciences
24
учун т ржим л р бил н шу
a
a a
a
ғулл н р эк н
илм т р
a a
a , “
a қaтишг в ул рд йў
a a
a
a
қ илмнинг ўзл рид
,
a
a
ҳaм бўлишигa қизиқaди
в б ш
” [9] a o қa ж йд бу фикрни д в м эттириб М нинг бутун фикри
o
a
a o
“ e
ёдим, қaлбим билимл рни т р
a
a ғиб қилишгa қaр тилг н чунки м н билим ртириш л зз тид н
a
a ,
e
o
a a
a
бaҳр м нд бўлдим
Буни м н ўзим учун энг к тт
б
т д б
a a
.
e
a a
ax
e
ҳис бл йм н
o
a
a ”,– деб
таъкидлайди[10].
Ф нлар т ри и
a
a
x , ҳoл ти в
ул рнинг
лимл р м ън вияти бил н б
a
a
a
o
a
a
a
a
oғлиқлигини
умумл штириб Б рун
a
,
e
ий қуйид ги
ул с г к л ди
Илм кўпдир Ул р з м ннинг и
a
x
o a a
e a
: “
.
a
a o
қб ли
o
бўлиб турли фикр в
тир л р ул рг
a xo
a a
a
a қўшилиб б рс
кўп яди Од мл рнинг
илмл рг
o
a,
a
.
a
a
a
a
рaғб т
a қилиши илмл рни в илм
,
a
a
aҳлини ҳурм тл ши н шу и
a
a
a a
қб лнинг б лгисидир
o
e
” [11].
Хулоса қилиб айтганда за
,
монавий тадқиқотларни олиб бориш фан тарихини тад
,
қиқ
қилиш услубиятини ишлаб чиқишда Абу Райҳон Беруний ва бошқа мутафаккирларимиз
илмий меросига ҳам мурожаат этиш фан олдига қўйилган долзарб вазифаларни амалга
оширишда
катта
аҳамиятга
эга
Тарихий
.
-фалсафий
меросимизнинг
илмий-услубий
имкониятларидан фойдаланиш уларни ўрганиш ва тар
,
ғиб этиш лозим деб ўйлаймиз.

Download 3,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   128




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish