Республикаси олий ва



Download 2,52 Mb.
bet98/160
Sana17.07.2022
Hajmi2,52 Mb.
#810842
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   160
I = 94 478 400 – 5 000 000 = 89 478 400 сўм
Кредит учун фоизларни ҳисоблаб чиқишда инфляцияни ҳисобга олиш зарур. Инфляция шароитларида кредит беришда фоиз ставкасини қуйидаги тарзда аниқлаш мумкин. Агар i оддий фоиз ставкаси билан белгиланадиган кредит операцияси реал даромадлилиги берилган бўлса, Р кредит миқдори учун инфляцияни ҳисобга олган ҳолда тўланадиган пул миқдори қуйидагига тенг бўларди:
S P 1 ir




r 100
Инфляция шароитларида бундай сумма эквиваленти қуйидагича бўлади:

S S 1 P 1 ir
1







100
100  
100







Бошқа томондан, кўрсаткични қуйидаги кўринишда ёзиш мумкин:
SP 1 i





бу ерда
100

iτ– кредит муддати учун инфляцияни ҳисобга оладиган оддий фоиз ставкаси.
Иккита охирги ифодани тенглаштириб, қуйидагига эга бўламиз:
P 1 ir 1 P 1 i













100  
100
100

бундан кредит муддатида τ инфляция даражасида ir реал кредит операцияси самарадорлигини таъминлайдиган фоддий фоиз ставкаси қуйидагига тенг бўлади:

i ir ir /100
(4)

Бундай ҳисоб-китоблар ўтказишда кўпинча ифодасидан фойдаланилади, бундан келиб чиқадики:
ir i
i ir тахминий

Демак, агар кредит iτставка бўйича – инфляция даражасидан паст
берилган ёки кредит муддати давомида инфляция даражаси ҳисоб-китоб даражасидан баланд бўлиб чиқса, инфляцияни ҳисобга олган ҳолда кредит

операциясининг реал самарадорлиги манфий бўлади (банк ҳақиқатда зарар кўради).
Банк кредит операциялари турларидан бири ломбард кредити
ҳисобланади.
Ломбард кредити шуни англатадики, қарз олувчи олинадиган кредитни қимматли қоғозлар ёки моддий бойликлар билан таъминлаши лозим. Бунда жаҳон амалиёти қабул қилинганидек, ломбард кредити миқдори гаровга қўйилган мулк номинал қийматининг 75-80%дан ортиғини ташкил қилмаслиги лозим. Агар кредит қимматли қоғозлар билан таъминланган бўлса, унинг миқдори ушбу қимматли қоғозлар жорий курс қийматининг 75- 80%идан келиб чиққан ҳолда ҳисобланади.
Одатда ломбард кредити уч ой муддатга берилади. Бунда қарзни тўлашнинг турли вариантлари бўлиши мумкин: қарз олувчи бутун қарзни вақтида тўлаши мумкин; қарзни тўлаш муддати кейинги уч ойга чўздирилиши мумкин; қарзнинг бир қисмини тўлаши, қолган қсмини эса кейинги даврда тўлаши мумкин. Ҳисоб-китобларда бир ойдаги кунлар аниқ сони ҳисобга олинади ва бир йилда 360 кун бор деб ҳисобланади. Агар қарз олувчи кредитни ўз вақтида тўламаса, у қоидага кўра, кредитор билан тўлов кечиктирилган бутун муддат учун оширилган (жарима) фоиз ставкасида ҳисоб-китоб қилиши лозим бўлади.

  1. масала. Мижоз банкка 16 март куни ломбард кредити олиш учун мурожаат қилди ва гаровга 150 дона қимматли қоғозлар қўйди. Қарз ҳажми бу қоғозларнинг курс қиймати 80%идан келиб чиқиб ҳисоб-китоб қилинади.

Фоиз ставкаси 9%ни ташкил қилади, қарзга хизмат кўсатиш бўйича банкхаражатлари эса – 200 сўм. Агар унинг қимматли қоғозлари курси 300 сўм бўлса, банк мижози қандай миқдорда кредит олишдан умид қилиши мумкин?
Ечим.Қимматли қоғозларнинг курс қийматини аниқлаймиз, у қуйидагига тенг бўлади:
300 сўм • 150 бирлик = 45000 сўм
45000 сўмнинг 80%ини ташкил этадиган кредит миқдори қуйидагига тенг бўлади: 0,8 • 45000 = 36000 сўм
16.03 дан 16.06 гача фоиз миқдори 828 сўмни ташкил қилади.


3600  92




4000
Харажатлар 200 сўм. Шундай қилиб, юқорида айтиб ўтилганларни ҳисобга олган ҳолда қарз олувчи 34972 сўм кредит олади.

  1. масала. Фараз қилайлик, юқорида келтирилган мисолда қарз олувчи

16.06 куни қарзнинг фақат бир қисмини – 6000 сўм тўлаган ва кредитни тўлиқ қайтариш муддатини уч ойга чўздирган бўлсин. Қарзнинг қолган қисми ва у учун тўланадиган фоизлар қанча эканлиги ва умуман қарз олувчи қанча пул тўлашини аниқлаш зарур.
Ечим. Қарз олувчининг қарзи 36 000 сўм эканлиги ва у фақат 6000 сўм тўлаганлигини ҳисобга олсак, қарзнинг қолган қисми 30 000 сўмни ташкил қилади.
Қарз олувчи қуйидагиларни тўлайди: асосий қарз – 6000 сўм + 16.06. дан 16.09 гача бўлган фоизлар (92 кун/9%) – 690 сўм
Жами 6690 сўм
690 сўм пул қуйидаги равишда олинади:



30000 
92


4000

 690 сум



яъни фоиз тўлови 92 кунлик муддатга қарз қолдиғига ҳисоблаб чиқилади.

  1. масала. Фараз қилайлик, юқорида келтирилган мисолда қарз олувчи 16.06, яъни ўз вақтида 15 000 сўм пул ўтказган. Бу суммани асосий қарз тўлови ва фоизларга тақсимлаб, қарзнинг қолган қисми(қарз қолдиғи)ни аниқланг.

Ечим. Ҳисоб-китоб 16.09. ҳолатига амалга оширилади.
Қарз қолдиғи 15 349,19 сўм (16.12 ҳолатида) = қарз миқдори 30 000 сўм

  • бўлиб-бўлиб тўлаш 14 650,81 сўм

Қарз олувчи тўлайди: 14 650,81 сўм + 16.09. дан 16.12 гача фоизлар –
349,19 сўм
Жами 15 000 сўм

Download 2,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   160




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish