Республикаси олий ва



Download 2,52 Mb.
bet131/160
Sana17.07.2022
Hajmi2,52 Mb.
#810842
1   ...   127   128   129   130   131   132   133   134   ...   160
таклиф. Б давлатнинг Х компанияси ўз бизнесига сармоя киритишни таклиф этмоқда. Инвестиция миқдори Х компания активларининг 35 % миқдорини ташкил этиб, компания улуш сифатида ўзига сармоя киритишни таклиф этмоқда. Х копманиянинг сўнги 10 йилдаги кўрсаткичлари фақат ўсиш тенденциясига эга бўлиб, охирги йилда компания 44 миллион доллар соф фойдага эга бўлган. Компаниянинг соф фойдаси сўнги 10 йил ичида 9 % миқдорида фақат ўсиш сурьатини қайд этган. Мутахасислар Х компанияга 100 миллион долларлик инвестиция жалб этилса, кўзда тутилган лойиха амалга ошса, 5 йилдан сўнг компаниянинг соф даромади 2 баробарга ошишини таъкидлашмоқда. Б давлатда инфляция даражаси бироз юқорироқ бўлиб, йиллик 10 % диб белгиланган. Дивидендларга 12% фоиз миқдорида

солиқ ставкаси мавжуд. Маблағини муддат якунида эркин конвертацияланадиган валютада олиш таклифини билдирмоқда.
Юқоридаги ҳолатлардан келиб чиққан холда қуйидаги саволларга жавоб беринг.

  1. 1-таклифда Инвестицион компания учун фоиз рискларнинг қандай турлари мавжуд?

  2. 2-таклифда Инвестицион компания учун фоиз рискларнинг қандай турлари мавжуд?

  3. Инвестицион компаниянинг мавжуд фоиз рискларини четлаб ўтиш имкониятилари мавжудми?

  4. Қайси бир давлатда инвестиция киритган Инвестицион компания учун рисклилик даражаси камроқ?

  5. Барча мавжуд шароитларни хисобга олсак, қайси бир таклиф Инвестицион компания учун оптимал ечим, яьни риск даражаси камроқ даромадлилик юқорироқ хисобланади?

Юқоридаги таклифлардаги хусисятларни хисобга олган холда қуйидаги жадвалларни таҳлил қиламиз.

  1. таклиф учун жадвал






Йиллар

1


2


3


4


5


6


7


8


9




10



Муддат якунида компания эга бўладиган маблағ

Компаниянинг инвестиция маблағи



100



110,0



120,9



132,9



146,0



160,5



176,4



193,9



213,1



234,3



257,5



255,1

Йиллик дивиденд
миқдори

0




10,0



10,9



12,0



13,2



14,5



15,9



17,5



19,2



21,1



23,2



157,5

Дивидендга солиқ миқдори

10
%

1,0

1,1

1,2

1,3

1,4

1,6

1,7

1,9

2,1

2,3

15,8

Инфляция
даражаси



6%

106,0

112,4

119,1

126,2

133,8

141,9

150,4

159,4

168,9

179,1

76,1

  1. таклиф учун жадвал




Йиллар

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Муддат якунида компани я эга
бўладига н маблағ

Х компаниянинг тахминиан соф фойдаси





48,0



52,3



57,0



62,1



67,7



135,4



147,6



160,9



175,3



191,1

Х


Инвестицион компаниянинг
улуши



100



16,8



18,3



19,9



21,7



23,7



47,4



51,7



56,3



61,4



66,9



384,1

Дивидендга солиқ миқдори

0

2,0

2,2

2,4

2,6

2,8

5,7

6,2

6,8

7,4

8,0

46,1

Соф Дивиденд



10
%

14,8

16,1

17,6

19,1

20,9

41,7

45,5

49,5

54,0

58,9

338,0

Инфлятция
даражаси

12
%

112,0

125,4

140,5

157,4

176,2

197,4

221,1

247,6

277,3

310,6

73,5

Юқоридаги саволларга жавоб берамиз.



  1. Инвестицон компания биринчи таклиф асосида инвестиция фаолиятини амалга оширса, Инвестициялашнинг портфел шакли амал қилиб, хусусият жихатдан кредит шаклига кўпроқ ўхшаб кетади, шу туфайли маълум бир кредитга хос рискларга дуч келади, бунда кўзланган фойдани ололмаслик риски, яъни йиллик 10 % дивидендга эга бўла оломаслик риски, Давлат томонидан белгиланган солиқ ставкаларининг ўзгариши оқибатида юзага келиши муикин бўлан рисклар, инфляция миқдорининг ошиб кетиши оқибатида, кўзланган мақсадга эриша олмаслик рисклари мавжуд. Бу рисклар Молия бозорининг умумий холати билан боғлиқ бўлиб улар диферсификацияланмайдиган тизимсиз рисклар ҳисобланади.

  2. Инвестицон компания иккинчи таклиф асосида инвестиция фаолиятини амалга оширса, Инвестициялашнинг кўпроқ тўғридан – тўғри шакли амал қилиб, фоиз рискларининг Инвестициялаш объекттга хос рисклари намоён бўлади. Буларги бизнес фаолияти билаг боғлиқ рисклар, молиявий фаолият билан боғлиқ рисклар, Инвесторларнинг белгиланган фоиз ставкасидаги улушларни ололмаслик рисклари, шунингдек, шунингдек

корхона фаолияти билан боғлиқ рисклар, шунингдек давлатда валюта, кредит,солиқ муносабатлари, инфляция жараёнларининг ўзгариш оқибатида кутилган даромадга эга бўла ололмаслик рисклари мавжуддир.

  1. Инвестицон компания иккала ҳолатда ҳам фоиз рискларига умуман олганда рискларга дуч келади ва уларни маълум бир даражадагиначетлаб ўтиши мумкин, лекин рисклардан тўла холи бўла олмайди.

  2. Инвестицон компания ўз фаолиятида Давлатларинг имкониятларини ўрганиб чиқиб фаолиятини амалга оширса, ричҳскларни маълум даражада тўғри бошқарган хисобланади. Шу жихатад олиб қаралса Биринчи таклифдаги давлат имконияти нисбатан барқарорроқ хисоблаш мумкин, чунки биринчи давлатдаги инфляция даражаси иккмнчисига нисбатан камроқ фоиз ставкада. Шунингдек валютанмнг эркин конвертацияланиш имконияти, мустаҳкам қонунчилик ва бошқа жихатларни эьтиборга олиш лозим.

  3. Мавжуд имкониятлардан келиб чиқиб қарайдиган бўлсак Шундай тухтамга келиш мкмкин. Даромадлилик даражаси бироз кам бўлсада Инвестициялашнинг портфел шакли тўғридан тўғри инвестициялаш шаклидан кўра инвестор учун қулайроқ хисобланади. Лекин ривожланган бозор иқтисодиёти шароитида мамлакатларнинг ривожланиш ва Ишбилармонлик мухитини яхши шаклланишида Тўғридан тўғри инветициялаш жараёни қулай, самарали ва фойдали хисобланади. Зеро кутилаётган даромадга эришиш йўлида хар иккала томоннинг манфаатлар муштараклигини учратиш мумкин. Портфел шаклда эса кафолатланганлик нуқтайи назаридан, инвесторда боқимандалик кайфияти юзага келиш ҳолатини учратишимиз мумкин. Барча жихатларни эътиборга олган холда Биринчи таклифда иккинчисига қараганда рисклилик даражаси камроқ деб бахолашимиз мумкин. Бироқ кутилаётган даромаднинг юқорироқ бўлишини хисобга олсак шунингдек бизнес жараёнига инвесторнинг бевосита алоқадор бўлиши нуқтайи назаридан 2-таклифга инвестициялаш жараёнини амалга оширишни таклиф қиламиз.

13-МАВЗУ: ИНФЛЯЦИЯ РИСКЛАРИНИ БОШҚАРИШ

Download 2,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   127   128   129   130   131   132   133   134   ...   160




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish