Своплар ёки своп шартномалари томонлар келишиб олган бундай битимлар шартларига мувофиқ, келажакда икки томон ўртасида базис активлар нархи ёки бошқа қийматларига ва/ёки базис активларнинг ўзига (шартли номинал суммалар) асосланган белгиланган тўловлар алмашиниш ҳақидаги битимни ифодалайдиган биржадан ташқари молиявий воситалар ҳисобланади.
Ўз структурасига кўра своплар умумий тамойиллар бўйича ташкил қилинган: икки томон битта ёки бир нечта пул тўловларини алмашиниш
ҳақида келишиб олади. Бунда аксарият ҳолларда своплар турли базис индикаторларга асосланган ўзгарувчан суммалар ёки қайд қилинган суммалар алмашиниш ҳақидаги битимларни ифодалайди. Агар своп шартномаси бўйича сумма бир валютада ифодаланган бўлса, тўловлар томонлардан бири томонидан иккинчи томонга ҳар бир ҳисоб-китоб санасида соф сумма миқдорида нетто қилинади ва амалга оширилади.
Дастлабки своплар Лондонда: валюта свопи – 1979 йил, фоиз свопи – 1981 йил пайдо бўлган, 1986 йил эса Chase Manhattan Bank томонидан илк товар своплари ишлаб чиқилган. Молиявий своплар ликвидли дилерлик бозори 1982 йилда, товар своплари бозори эса – 1989 йилга келиб шаклланган.
Своп шартномаларнинг алоҳида бир тоифаси учун норматив ҳужжатда қуйидаги таъриф ҳам кўзда тутилган: бу «қуйидагиларни кўзда тутадиган шартнома:
–томонлардан бирининг иккинчи томонга валюта бериш мажбурияти ва иккинчи томоннинг валютани қабул қилиш ва тўлаш мажбурияти, шунингдек, иккинчи томоннинг шартнома тузилган кундан камида уч кундан кейин биринчи томонга валютани мулк қилиб бериш ва биринчи томоннинг валютани қабул қилиш ва тўлаш мажбурияти;
–шартнома ҳосилавий молиявий восита ҳисобланишининг кўрсатилиши;
–шартнома томони ёки томонлари базис актив нархи ва (ёки) қиймати ва (ёки) базис актив ҳисобланган ҳодиса рўй беришида, ва (ёки) шартномада қайд қилинган базис актив нархи ва (ёки) қиймати ўзгаришига қараб вақти-вақти билан ва (ёки) бир вақтнинг ўзида пул маблағлари тўлаш мажбурияти. Бунда томонлардан ҳар бирининг пул маблағлари тўлаш мажбуриятини белгилаш турли базис активлар ёки турли базис активлар қиймати (базис актив қийматларини аниқлаш қоидалари) асосида шартномага мувофиқ амалга оширилади»28.
Юқорида кўрсатилган шартлардан ташқари, своп-шартномада
«қуйидагилар кўзда тутилиши мумкин:
–своп-шартнома томони ёки томонларининг базис актив ҳисобланган қимматли қоғозлар, валюта ёки товарни бошқа томонга, жумладан, своп- шартнома томони (томонлари) ва (ёки) своп-шартнома унинг (уларнинг) манфаатларида тузилган шахс (шахслар) билан қимматли қоғозлар олди- сотдиси шартномаси, хорижий валюта олди-сотдиси шартномаси ёки товар етказиб бериш шартномаси тузиш йўли билан бериш мажбурияти;
–своп-шартнома томонларининг ҳосилавий молиявий восита ҳисобланган ва базис активни ташкил қиладиган шартнома тузиш мажбурияти».