Республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги



Download 2,53 Mb.
bet163/204
Sana01.04.2022
Hajmi2,53 Mb.
#523122
1   ...   159   160   161   162   163   164   165   166   ...   204
Bog'liq
Moliya bozori WORD TAYYORI (2)

Фонднинг пассивлари (мажбуриятлари) – бу фонд активларидан тўланиши лозим бўлган пул маблағлари миқдори.
Фонд мажбуриятлари қаторига қуйидагилар киритилади:

  1. Пули тўланган пайлар бўйича пул компенсацияси тўловлари.

  2. Бошқарувчи компания ва фонд инфратузилмасининг барча объектларига мукофот тўловлари.

Соф активлар қийматидан келиб чиқиб, пайнинг ҳисоб-китоб қиймати аниқланади.
Соф активлар қиймати (САҚ) = Фонд активлари – Фонд мажбуриятлари.

Фонднинг
хисоб китоб
киймати
Фонд САК

Инвестицион
пай эгалари
реестрида курсатилган
пайлар сони



Мисол
1. Агар активлар қиймати 50 млн сўм, битта пай қиймати 300 сўм, муомаладаги пайлар сони эса 100 минг дона бўлса, пай инвестиция фонди мажбуриятлари (пассивлари) қийматини ҳисоблаб чиқинг.
Ечим

  1. Фонднинг соф активлари 300 х 100 000 = 30 млн.

  2. Пассивлар қиймати 50 – 30 = 20 млн.

2. Пай инвестиция фондининг пайлари 101,5 сўм нархда сотилиб, 1,5% устамани ўз ичига олади. Агар мажбуриятлар (пассивлар) 7 млн сўм, пайлар сони эса 100 минг донани ташкил қилса, фонд активлари миқдорини топинг.


Ечим

  1. Пайнинг ҳисоб-китоб қиймати 101,5 – 1,5% = 100.

  2. Фонднинг соф активлари 100 х 100 000 = 10 000 000

  3. Фонд активлари

10 млн + 7 млн = 17 млн.
Жавоб: 17 млн сўм.

3. Пай инвестиция фондининг соф активлар қиймати 2,5 млрд сўм. Пайлар сони 5 млн дона. Олти ойдан кейин соф активлар қиймати 4 млрд сўмгача ўсди, пайлар сони эса – 900 минг дона. Фондга қўйилмалар даромадлилигини ҳисоблаб чиқиш лозим.


Ечим

  1. Давр бошида битта пайнинг қиймати қуйидагига тенг: 2 500 000 000/5 000 000 = 500 сўм.

  2. Олти ойдан кейин пайнинг қиймати 4 000 000 000/6 000 000 = 444,44 сўм.

  3. Даромадлилик

(444,44–500)/500 x 12/6 x 100% = –22,4%.
Жавоб: Даромадлилик йиллик – 22,4%.

Очиқ турдаги ПИФ учун пайнинг ҳисоб-китоб қиймати кундалик асосда, оралиқ ва ёпиқ турдаги ПИФлар учун эса – ҳар ойлик асосда аниқланади. Ишонч асосида бошқариш қоидалари билан инвестицион пайлар беришда уларнинг ҳисоб-китоб қийматига устамалар ва уларни тўлашда чегирмалар кўзда тутилган бўлиши мумкин. Қонунчиликда пайнинг ҳисоб-китоб қийматига максимал устама ва чегирмалар белгиланган – мос равишда 1,5% ва 3%.



Пай қиймати вергулдан кейин бешта белгигача бўлган касрли рақам билан ифодаланиши мумкин.


Мисол
Инвестор оралиқ ПИФ пайлари учун тўлов сифатида 25 000 сўм киритди. Битта инвестицион пайнинг ҳисоб-китоб қиймати 30,5 сўмни ташкил қилади. Устама 1% га тенг. Инвесторга бериладиган пайлар сонини аниқланг.
Ечим

  1. Устама билан пай қиймати 30,5 х 1,01 = 30,805.

  2. Пайлар сони

25 000/30,805 = 811,55657.
Жавоб: 811,55657.

Инвестицион пайларни бериш, алмаштирши ва тўлаш мақсадлари учун уларнинг нархини шакллантириш пайнинг ҳисоб-китоб қиймати асосида амалга оширилади; инвестицион пайлар уюшган бозорда муомалада бўлган ҳолларда – талаб ва таклиф билан белгиланадиган бозор нархи бўйича.





    1. Download 2,53 Mb.

      Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   159   160   161   162   163   164   165   166   ...   204




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish