Республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги наманган муҳандислик-технология институти



Download 14,55 Mb.
bet21/52
Sana27.06.2022
Hajmi14,55 Mb.
#710060
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   52
Bog'liq
LANSHAF SANATI MARUZA КИРИЛ Автосохраненный

ЗООЛОГИК ПАРКЛАР. Ўзининг функционал-тархий тузилиши бўйича энг мураккабига киради. Уларнинг ҳудудида: экспозиция қисми умумий майдонининг 45-70%и; пар қисми –15-35%; хизмат қисми – 10% гача; болалар қисми –10% гача; хўжалик қисми – 0,5-3% гача; илмий марказ – 3%гача; ветеринар қисми – 5% гача қисмларни ажратиш тавсия этилади.
Бунда ҳайвонлар экспозициясида уларнинг ритми ва биологик ҳаёт кечириш шароитлари бузилишига йўл қўймаслиги керак, бу ҳайвонларнинг антогонистик турларини бир-биридан ажратиш орқали амалга оширилади. Келувчиларнинг хавфсизлиги, томоша қулайлиги, ҳамда ҳайвонлар яшаш жойлари табиий ландшафт фонини қайта тиклаш тўлиқ таъминланган бўлиши лозим.
Бу ерда ҳамма нарса танланган ҳайвонларни демонстрация қилиш тамойилига ва уларни томоша қилиш рационал вариантига боғлиқ. Ҳозирги пайтда қисмларни «зоогеографик» ёки «экологик» тартибда жойлаштириш энг кўп қўлланилаяпти. Бунда «зоогеографик» тамойилда ҳайвонлар дунё қитъаларига (Европа, Африка ва х.к.) мос келадиган қисмларда намойиш этиладилар. «Экологик» тамойил бўйича ташкил этилган зоопаркларда ҳайвонлар уларнинг яшаш шароитлари бўйича намойиш қилинадилар, «тайга қисми», «чўл қисми», «тоғ қисми» ва бошқа қисмлар ажратилади.
Оммавий кўп функционал парк типи ҳудудининг етарлича катталигида шаҳар аҳолисининг дам олишини ташкил этиш тизимида асосий объект бўлиб қолади.
Бундай парклар ҳудудини қисмларга бўлиш мақсадга мувофиқдир:
оммавий тадбирлар 5-7%;
тинч дам олиш 50-75%;
маданий оқартув тадбирлари 3-8%;
физкультура соғломлаштириш 10-20%;
болалар дам олиши 5-10%;
хўжалик 1-5%
Оммавий тадбирлар қисми – паркка асосий кириш қисми яқинида жойлашади. Театр, кино, ўйин майдончаси, аттракционлар, фестивал майдони, оммавий ўйинлар ва бошқаларни ўз ичига олади.
Тинч дам олиш қисми – паркнинг катта қисмини эгаллайди ва табиий пейзажлар билан характерлидир. Бу ерда ҳар қандай иншоотлар қуриш, кичик меъморий шакллар – трельяж, боғ мебелидан ташқари маън қилинади.
Маданий оқартув қисми – парк ҳудуди бўйича эркин жойлаштирилади, лекторийлар, кичик виставка павильонлари ва кафе, ўқув зали, ҳаваскорлик машғулотлари учун хоналарни ўз ичига олади.
Физкультура соғломлаштириш иншоотлари – текис рельефли. Сув ҳавзаси бор очиқ жойларда иложи борича битта комплексга бирлаштириш мақсадга мувофиқдир.
Болалар дам олиш қисми – алоҳида жойлаштирилади, паркка кириш жойи яқинида, 1 дан 14 ёшгача болалар учун ўйин майдончалари, турли қобилиятларини ривожлантирувчи иншоотларни ўз ичига олади.
Хўжалик қисми – паркнинг чекка қисмида, туташ кўчага ўзинингчиқиш жойи билан жойлашади. Инвентар, парк мебели омборлари, юкларни тушириш майдончаларини ўз ичига олади.
Парклар қошида автомобиль тўхташ жойлари ва келувчилар гигиена пунктлари кўзда тутилиши лозим.
Кўп функцияли парк табиий балансини сақлаш учун унинг ўлчамлари 20 га дан кичик бўлмаслиги керак. Парк ҳудудларининг баланси «табиий» компонентларнинг «сунъийларидан» устунлиги таъминланган ҳолда 3-жадвалда акс эттирилган.
Ҳозирги вақтда паркларни функционал қисмларга бўлишга анъанавий ёндошув билан бир қаторда бошқа тенденциялар ҳам ривожланмоқда. Масалан, функционал қисмларга бўлиш ва ҳисоб балансидан ташқари ҳудудни ландшафтнинг сунъий иншоатлар билан тўлдирилганлик даражаси бўйича дифференциялаш ва қуйидаги йирик қисмларни ажратиш лозим:
а) парк иншоотлари тўпланган қисм - рекреацион босим 100 одам/га га ҳисобланган, юқори даражада ободонлаштирилган. Иншоотлар, аллеялар ва майдонлар бу ерда 30% гача майдонни эгаллайди;
б) оммавий қатнов қисми юқорида кўрсатилганга туташган – рекреацион босим 50-100 киши/га га ҳисоб қилинган, оддий парк даражасида ободонлаштирилган. Бу ерда ландшафтнинг сунъий элементлари табиийларига бўйсундирилган;
в) табиий қисм –шаҳар муҳитидан ажратилган, ободонлаштиришнинг минимал даражасига эга, бу ерда ҳар қандай иншоотлар иложи борича қурилмайди, 50 киши/га дан кам рекреацион босимга мўлжалланган.
Паркнинг кичик ўлчамларида – 50 га гача майдоннинг четига жойлашган комплекс рекреацион марказни ташкил этиш энг рационалдир.
Паркнинг ўрта ўлчамларида – 70 га гача уч-тўрт махсус марказларни ташкил этиш мақсадга мувофиқдир. Уларга тегишли функционал қисмлар ёндашади.
Йирик паркларда - 200-500 га гача бир нечта йирик комплекс марказлар ташкил этмоқ мақсадга мувофиқдир.
Тошкентдаги «Ўзбекистон Миллий Боғи» ўрта парклар доирасига киради. Унинг уч махсус маркази, кириш, спорт ва мемориал қисмида жойлашган.
Бу тавсиялар тахминийдир ва паркнинг компакт тархига, унинг бир хил атрофига мўлжалланган. Чўзиқ шаклли тарихда ҳатто кичик паркларда хизмат кўрсатишини ягона тугунда тўплаш қийин, бу ерда бир нечта тортилиш фокуслари лозим бўлади.



Download 14,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   52




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish