Стьюдент коеффициенти
1.1 жадвал
Тажриба маълумотлари сони
|
Ишочлилик эҳтимоли
|
0,7
|
0,8
|
0,9
|
0,95
|
0,98
|
0,99
|
0,999
|
2
|
2,0
|
3,1
|
6,3
|
12,7
|
31,8
|
63,7
|
636,6
|
3
|
1,3
|
1,9
|
2,9
|
4,3
|
7,0
|
9,9
|
31,6
|
4
|
1,3
|
1,6
|
2,4
|
3,2
|
4,5
|
5,8
|
12,9
|
5
|
1,2
|
1,5
|
2,1
|
2,8
|
3,7
|
4,6
|
8,6
|
6
|
1,2
|
1,5
|
2,0
|
2,6
|
3,4
|
4,0
|
6,9
|
7
|
1,1
|
1,4
|
1,9
|
2,4
|
3,1
|
3,7
|
6,0
|
8
|
1,1
|
1,4
|
1,9
|
2,4
|
3,0
|
3,5
|
5,4
|
9
|
1,1
|
1,4
|
1,9
|
2,3
|
2,9
|
3,4
|
5,0
|
10
|
1,1
|
1,4
|
1,8
|
2,3
|
2,8
|
3,3
|
4,8
|
15
|
1,1
|
1,3
|
1,8
|
2,1
|
2,6
|
3,0
|
4,1
|
20
|
1,1
|
1,3
|
1,7
|
2,1
|
2,5
|
2,9
|
3,9
|
25
|
1,1
|
1,3
|
1,7
|
2,1
|
2,5
|
2,8
|
3,7
|
30
|
1,1
|
1,3
|
1,7
|
2,0
|
2,5
|
2,8
|
3,7
|
40
|
1,1
|
1,3
|
1,7
|
2,0
|
2,4
|
2,7
|
3,6
|
60
|
1,0
|
1,3
|
1,7
|
2,0
|
2,4
|
2,6
|
3,5
|
120
|
1,0
|
1,3
|
1,7
|
2,0
|
2,4
|
2,6
|
3,4
|
Ишончлилик эхтимолига таянган ҳолда тасодифий хатоликлар ни олиш учун керак бўладиган ўлчов сонлари
1.2 жадвал
|
Ишончлилик эҳтимоли
|
0,7
|
0,8
|
0,9
|
0,95
|
0,99
|
0,999
|
1,0
0,5
0,4
0,3
0,2
0,1
|
2
3
4
6
13
47
|
3
6
8
13
29
260
|
5
13
19
32
70
273
|
7
18
27
46
99
387
|
11
31
46
78
171
668
|
47
50
74
127
277
1089
|
- талаб этиладиган стандарт эмпирик хатолик
Тасодифан чиқиб қоладиган ўлчовлар
(натижаларнинг чиқиш эхтимоли миқдорлар сони бўлганда)
1.3 жадвал
|
|
0,1
|
0,05
|
0,025
|
0,01
|
3
|
1,41
|
1,41
|
1,41
|
1,41
|
4
|
1,65
|
1,69
|
1,71
|
1,72
|
5
|
1,79
|
1,87
|
1,92
|
1,96
|
6
|
1,89
|
2,00
|
2,07
|
2,13
|
7
|
1,97
|
2,09
|
2,18
|
2,27
|
8
|
2,04
|
2,17
|
2,27
|
2,37
|
9
|
2,10
|
2,24
|
2,35
|
2,46
|
10
|
2,15
|
2,29
|
2,41
|
2,54
|
15
|
2,33
|
2,49
|
2,64
|
2,80
|
20
|
2,45
|
2,62
|
2,78
|
2,96
|
Бир марталик тажриба учун текширилаётган намуна миқдорини аниқланган ва ҳисобланган ўзгарувчан параметр коеффициенти жадвалидан олиш мумкин.
Бир марталик тажриба учун текширилаётган намуна миқдорининг ўзгарувчан параметр коеффициентига боғлиқлиги.
1.4 жадвал
Ўзгарувчан параметр коеффициенти, % W
|
Намуна миқдори, дона(та)
|
30
|
9
|
25
|
6
|
20
|
4
|
15
|
3
|
АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ №2
Тоғ жинсларининг сувга тўйинишини аниқлаш
1. Ишнинг мақсади
Сувга тўйиниш катталигини- тоғ жинси намунасининг сувга тўйингандан кейин ҳажмининг ортиши орқали аниқлаш.
2. Умумий тушунчалар.
Тоғ жинсларининг сувга тўйиниши бу- сув таъсирида улар хажмининг ортишидир. Тоғ ишланмаларида тоғ жинсларининг шишиши ёки аксинча пуччайиб қолиши тез-тез учраб туради. Бу ўз навбатида рельсли йулларнинг мутахкамлигининг емирилишига ва бошқа кутилмаган ҳолатларга олиб келади. Кўп ҳолларда гилли тоғ жинслари сувга тўйинишга мойил бўлади.
Ҳар хил минерал таркибли гил тупроқ ҳар хил сувга тўйиниш холатини намоён қилади. Мисол қилиб, кристалл панжараси тузилиши турли хил бўлган монтмориллионит ва каолинитни олишимиз мумкин. Гилли заррачаларнинг ўзаро ва сув билан боғлиқлиги, гилли минералларнинг ташки каватининг кристаллокимёвий ахамиятига асосланади.
Монтмориллионит минералининг гилли зарралари ташқи қавати бузилган кристалл панжарага эга. Шунинг учун урин алмаша олмайдиган атомлардан иборат. Аксинча каолинитнинг ташқи қавати эса бундай хусусиятга эга эмас. Шунинг учун улар физик кимёвий жараёнларда иштирок этади.
Агар сувга тўйинишни гил зарралари орасига сувнинг кириши билан изоҳласак, хисоблаш мумкинки, ташқи қавати бузилган кристалл панжарага эга, ўрин алмаша олмайдиган атомли гилли заррачалар сув ўтказиш хусусиятига эга ўрин алмашинишда эса ўтказувчанлик тўхтаб қолади.
Сувга тўйинишни аниқлашнинг унинг баҳосига асосланган ҳар хил усуллари мавжуд;
1) Босим оркали тўйинтириш
2) Суюкликда эритилган чўқиндининг хажми оркали
3) Туйинтиришга сарфланган сувнинг хажми ёки оғирлиги бўйича
4) Тўйинтириш жараёнида тоғ жинси хажмининг ошганлиги бўйича
Амалиётда сувга туйинишни урганишнинг энг куп таркалган усули бу сувга туйиниш жараёнида грунт хажмининг ошиши билан борадиган усулдир.
Сувга туйинганликни аниклаш учун Д.И.Знаменский томонидан ясалган ускунадан фойдаланамиз.
3. ПНЗ-3 ускунанинг тузилиши
1- Нержавик пулатдан ишланган кесувчи кольца , 2- қопқоқ, 3- қопқоқнинг юқори қисмидаги маҳкамланадиган винт, 4- соат куринишидаги индикатор, 5- идиш туби, 6- кесувчи металл диск, 7- енгил пластмассали поршень,8- ён томондан идиш тубига урнатилган суюқлик жунатиш камераси, 9- суюқлик жунатиш камерасидаги сузгич 10- конуссимон клапан, 11- конуснинг оғзига урнатилган сув юбориш идиши, 12- органик шишадан ишланган, (см3) улчамлар билан белгиланган сув хажмини курсатувчи трубка, 13- сув трубкасига кийгизиладиган қопқоқ, 14- идиш тубидаги ускунанинг ёпилувчи крани.
4. Ишнинг бориши:
1. Ускунанинг кесиш кольцасини техник тарозида 0.01г аниқликда улчаб оламиз. (g1).
2. Кольцанинг ўткир кесувчи томонини монолитга вертикал холда устига қўйилиб, секин устидан босиб, 1-1.5 см қалинликдаги грунтни кесиб олинади.
3. Атрофидаги грунтнинг ортиқча жойлари кольца юзаси билан баравар қилиб тозаланади. Биргаликдаги оғирлиги ўлчанади. 0.01г аниқликда улчаб оламиз. (g2).
4. Улчамли сув трубкасига сув соламиз. Идиш тубига сув тулгач кранни ёпамиз.
5. Грунтли кольцани ускунага кайтиб ўрнатамиз, намуна устига поршенни тушириб, ускуна қопқоғини маҳкамлаймиз.
6. Индикаторнинг оёқчаси поршеннинг бўйнига салгина тегиб турадиган қилиб ўрнатилади. Индикатор винт билан махкамланади ва кузатишлар натижаси журналга ёзиб борилади.
7. Секундомер ёқилади, кран очилиб, намунага эркин ҳолда сув жунатилади.
8. 10 минутгача ҳар бир минутдаги индикатор курсаткичи журналга ёзиб борилади. Кейин ҳар 10 минутда 1 соатгача бўлган курсаткичлар ёзилади. Қачонки, индикатор курсаткичи суткасига 0,02мм дан ўзгармаса демак тажриба тугалланган ҳисобланади. Бизнинг холатда кузатиш вақти тажриба машғулотларига нисбатан чегараланган бўлади.
9. Кольца ускунадан ажратиб олинади. Сув томчилари артилиб, кольца 3-марта ўлчанади. (g3) кейин эса қуритиш шкафига қўйиб доимий оғирлигига қадар қуритилади.
10. Қуритиш шкафидан олиниб, совитилгач, 4-марта ўлчанади (g4) ва намунанинг бошланғич намлиги W0 ва якуний намлиги Wk қуйидаги формула орқали топилади.
Бу ерда
- намунанинг тажрибагача бўлган намлиги
(g1 -кольцанинг оғирлиги, g2 -кольцанинг намуна билан биргаликдаги оғирлиги);
- тажрибадан кейинги намли намунанинг оғирлиги
(g3 – ускунадан олинган намли намунанинг кольца билан биргаликдаги оғирлиги).
- қуритилгандан кейинги намунанинг оғирлиги (g4 – қуритиш шкафидан олинган кольцанинг намуна билан биргаликдаги оғирлиги);
Якуний намлик Wk ўз навбатида сувга тўйинувчанлик Wн. ни характерлайди.
11. Сувга тўйинувчанлик катталигини қуйидаги формуладан ҳисоблаш мумкин.
Бу ерда - намунанинг индикатор кўрсаткичи бўйича юқорига кўтарилиши (шиши) яъни охирги ва бошланғич кўрсаткичлар фарқи (мм)
- кольца баландлигига тенг бўлган намунанинг бошланғич баландлиги (мм).
12. Барча тажриба ҳисоб китобларини жадвалга ёзилади ва вақт бўйича намликнинг ўзгариши графигини тузилади.
№1жадвал
Тажриба маълумотлари
|
Бирликлар
|
Кузатишлар вақти (кун,соат,мин )
|
Индикатор курсаткичи
|
|
|
15
|
Ускуна кольцасининг баландлиги, мм
|
|
|
400
|
Ускуна кольцасининг оғирлиги, г
|
g1
|
|
2400
|
Ускуна кольцасининг намуна билан биргаликдаги бошланғич оғирлиги , г
|
g2
|
|
3400
|
Ускуна кольцасининг намуна билан биргаликдаги нам ҳолдаги оғирлиги, г
|
g3
|
|
2200
|
Ускуна кольцасининг намуна билан биргаликдаги қуритилгандан кейинги оғирлиги, г
|
g4
|
|
2000
|
Намунанинг тажрибагача бўлган оғирлиги
|
gв
|
|
3000
|
Тажрибадан кейинги нам намунанинг оғирлиги, г
|
g
|
|
1800
|
Қуритилган намунанинг оғирлиги, г
|
gс
|
|
11.11
|
Бошланғич намлик, %
|
W0
|
|
66.67
|
Сувга тўйингандан кейинги намлик, %
|
Wн
|
|
2
|
Индикатор курсаткичи, тўйинган намуна баландлиги,мм
|
|
|
13.33
|
Сувга тўйиниш катталиги, %
|
|
Текширув саволлари.
ПНЗ-3 аппаратининг тузилиши ва ишлатилишини тушунтириб беринг?
Босим оркали тўйинтириш деганда нимани тушунасиз?
Туйинтиришга сарфланган сувнинг хажми ёки оғирлиги бўйича тўйинувчанликни аниқлашни тушунтириб беринг?
Сувга тўйинувчанликни аниқлаш нима учун керак?
Do'stlaringiz bilan baham: |