Республика узбекистан



Download 1,12 Mb.
bet4/14
Sana08.04.2022
Hajmi1,12 Mb.
#537256
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14
Bog'liq
Геомеханика амалиёт

Стьюдент коеффициенти
1.1 жадвал

Тажриба маълумотлари сони

Ишочлилик эҳтимоли

0,7

0,8

0,9

0,95

0,98

0,99

0,999

2

2,0

3,1

6,3

12,7

31,8

63,7

636,6

3

1,3

1,9

2,9

4,3

7,0

9,9

31,6

4

1,3

1,6

2,4

3,2

4,5

5,8

12,9

5

1,2

1,5

2,1

2,8

3,7

4,6

8,6

6

1,2

1,5

2,0

2,6

3,4

4,0

6,9

7

1,1

1,4

1,9

2,4

3,1

3,7

6,0

8

1,1

1,4

1,9

2,4

3,0

3,5

5,4

9

1,1

1,4

1,9

2,3

2,9

3,4

5,0

10

1,1

1,4

1,8

2,3

2,8

3,3

4,8

15

1,1

1,3

1,8

2,1

2,6

3,0

4,1

20

1,1

1,3

1,7

2,1

2,5

2,9

3,9

25

1,1

1,3

1,7

2,1

2,5

2,8

3,7

30

1,1

1,3

1,7

2,0

2,5

2,8

3,7

40

1,1

1,3

1,7

2,0

2,4

2,7

3,6

60

1,0

1,3

1,7

2,0

2,4

2,6

3,5

120

1,0

1,3

1,7

2,0

2,4

2,6

3,4


Ишончлилик эхтимолига таянган ҳолда тасодифий хатоликлар ни олиш учун керак бўладиган ўлчов сонлари
1.2 жадвал



Ишончлилик эҳтимоли

0,7

0,8

0,9

0,95

0,99

0,999

1,0
0,5
0,4
0,3
0,2
0,1

2
3
4
6
13
47

3
6
8
13
29
260

5
13
19
32
70
273

7
18
27
46
99
387

11
31
46
78
171
668

47
50
74
127
277
1089



- талаб этиладиган стандарт эмпирик хатолик


Тасодифан чиқиб қоладиган ўлчовлар
(натижаларнинг чиқиш эхтимоли миқдорлар сони бўлганда)
1.3 жадвал







0,1

0,05

0,025

0,01

3

1,41

1,41

1,41

1,41

4

1,65

1,69

1,71

1,72

5

1,79

1,87

1,92

1,96

6

1,89

2,00

2,07

2,13

7

1,97

2,09

2,18

2,27

8

2,04

2,17

2,27

2,37

9

2,10

2,24

2,35

2,46

10

2,15

2,29

2,41

2,54

15

2,33

2,49

2,64

2,80

20

2,45

2,62

2,78

2,96

Бир марталик тажриба учун текширилаётган намуна миқдорини аниқланган ва ҳисобланган ўзгарувчан параметр коеффициенти жадвалидан олиш мумкин.
Бир марталик тажриба учун текширилаётган намуна миқдорининг ўзгарувчан параметр коеффициентига боғлиқлиги.
1.4 жадвал

Ўзгарувчан параметр коеффициенти, % W





Намуна миқдори, дона(та)



30

9

25

6

20

4

15

3



АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ №2
Тоғ жинсларининг сувга тўйинишини аниқлаш


1. Ишнинг мақсади
Сувга тўйиниш катталигини- тоғ жинси намунасининг сувга тўйингандан кейин ҳажмининг ортиши орқали аниқлаш.
2. Умумий тушунчалар.
Тоғ жинсларининг сувга тўйиниши бу- сув таъсирида улар хажмининг ортишидир. Тоғ ишланмаларида тоғ жинсларининг шишиши ёки аксинча пуччайиб қолиши тез-тез учраб туради. Бу ўз навбатида рельсли йулларнинг мутахкамлигининг емирилишига ва бошқа кутилмаган ҳолатларга олиб келади. Кўп ҳолларда гилли тоғ жинслари сувга тўйинишга мойил бўлади.
Ҳар хил минерал таркибли гил тупроқ ҳар хил сувга тўйиниш холатини намоён қилади. Мисол қилиб, кристалл панжараси тузилиши турли хил бўлган монтмориллионит ва каолинитни олишимиз мумкин. Гилли заррачаларнинг ўзаро ва сув билан боғлиқлиги, гилли минералларнинг ташки каватининг кристаллокимёвий ахамиятига асосланади.
Монтмориллионит минералининг гилли зарралари ташқи қавати бузилган кристалл панжарага эга. Шунинг учун урин алмаша олмайдиган атомлардан иборат. Аксинча каолинитнинг ташқи қавати эса бундай хусусиятга эга эмас. Шунинг учун улар физик кимёвий жараёнларда иштирок этади.
Агар сувга тўйинишни гил зарралари орасига сувнинг кириши билан изоҳласак, хисоблаш мумкинки, ташқи қавати бузилган кристалл панжарага эга, ўрин алмаша олмайдиган атомли гилли заррачалар сув ўтказиш хусусиятига эга ўрин алмашинишда эса ўтказувчанлик тўхтаб қолади.
Сувга тўйинишни аниқлашнинг унинг баҳосига асосланган ҳар хил усуллари мавжуд;
1) Босим оркали тўйинтириш
2) Суюкликда эритилган чўқиндининг хажми оркали
3) Туйинтиришга сарфланган сувнинг хажми ёки оғирлиги бўйича
4) Тўйинтириш жараёнида тоғ жинси хажмининг ошганлиги бўйича
Амалиётда сувга туйинишни урганишнинг энг куп таркалган усули бу сувга туйиниш жараёнида грунт хажмининг ошиши билан борадиган усулдир.
Сувга туйинганликни аниклаш учун Д.И.Знаменский томонидан ясалган ускунадан фойдаланамиз.
3. ПНЗ-3 ускунанинг тузилиши
1- Нержавик пулатдан ишланган кесувчи кольца , 2- қопқоқ, 3- қопқоқнинг юқори қисмидаги маҳкамланадиган винт, 4- соат куринишидаги индикатор, 5- идиш туби, 6- кесувчи металл диск, 7- енгил пластмассали поршень,8- ён томондан идиш тубига урнатилган суюқлик жунатиш камераси, 9- суюқлик жунатиш камерасидаги сузгич 10- конуссимон клапан, 11- конуснинг оғзига урнатилган сув юбориш идиши, 12- органик шишадан ишланган, (см3) улчамлар билан белгиланган сув хажмини курсатувчи трубка, 13- сув трубкасига кийгизиладиган қопқоқ, 14- идиш тубидаги ускунанинг ёпилувчи крани.


4. Ишнинг бориши:
1. Ускунанинг кесиш кольцасини техник тарозида 0.01г аниқликда улчаб оламиз. (g1).
2. Кольцанинг ўткир кесувчи томонини монолитга вертикал холда устига қўйилиб, секин устидан босиб, 1-1.5 см қалинликдаги грунтни кесиб олинади.
3. Атрофидаги грунтнинг ортиқча жойлари кольца юзаси билан баравар қилиб тозаланади. Биргаликдаги оғирлиги ўлчанади. 0.01г аниқликда улчаб оламиз. (g2).
4. Улчамли сув трубкасига сув соламиз. Идиш тубига сув тулгач кранни ёпамиз.
5. Грунтли кольцани ускунага кайтиб ўрнатамиз, намуна устига поршенни тушириб, ускуна қопқоғини маҳкамлаймиз.
6. Индикаторнинг оёқчаси поршеннинг бўйнига салгина тегиб турадиган қилиб ўрнатилади. Индикатор винт билан махкамланади ва кузатишлар натижаси журналга ёзиб борилади.
7. Секундомер ёқилади, кран очилиб, намунага эркин ҳолда сув жунатилади.
8. 10 минутгача ҳар бир минутдаги индикатор курсаткичи журналга ёзиб борилади. Кейин ҳар 10 минутда 1 соатгача бўлган курсаткичлар ёзилади. Қачонки, индикатор курсаткичи суткасига 0,02мм дан ўзгармаса демак тажриба тугалланган ҳисобланади. Бизнинг холатда кузатиш вақти тажриба машғулотларига нисбатан чегараланган бўлади.
9. Кольца ускунадан ажратиб олинади. Сув томчилари артилиб, кольца 3-марта ўлчанади. (g3) кейин эса қуритиш шкафига қўйиб доимий оғирлигига қадар қуритилади.
10. Қуритиш шкафидан олиниб, совитилгач, 4-марта ўлчанади (g4) ва намунанинг бошланғич намлиги W0 ва якуний намлиги Wk қуйидаги формула орқали топилади.

Бу ерда
- намунанинг тажрибагача бўлган намлиги
(g1 -кольцанинг оғирлиги, g2 -кольцанинг намуна билан биргаликдаги оғирлиги);
- тажрибадан кейинги намли намунанинг оғирлиги
(g3ускунадан олинган намли намунанинг кольца билан биргаликдаги оғирлиги).
- қуритилгандан кейинги намунанинг оғирлиги (g4қуритиш шкафидан олинган кольцанинг намуна билан биргаликдаги оғирлиги);
Якуний намлик Wk ўз навбатида сувга тўйинувчанлик Wн. ни характерлайди.
11. Сувга тўйинувчанлик катталигини қуйидаги формуладан ҳисоблаш мумкин.

Бу ерда - намунанинг индикатор кўрсаткичи бўйича юқорига кўтарилиши (шиши) яъни охирги ва бошланғич кўрсаткичлар фарқи (мм)
- кольца баландлигига тенг бўлган намунанинг бошланғич баландлиги (мм).
12. Барча тажриба ҳисоб китобларини жадвалга ёзилади ва вақт бўйича намликнинг ўзгариши графигини тузилади.

№1жадвал


Тажриба маълумотлари

Бирликлар

Кузатишлар вақти (кун,соат,мин )

Индикатор курсаткичи







15

Ускуна кольцасининг баландлиги, мм






400

Ускуна кольцасининг оғирлиги, г

g1




2400

Ускуна кольцасининг намуна билан биргаликдаги бошланғич оғирлиги , г

g2




3400

Ускуна кольцасининг намуна билан биргаликдаги нам ҳолдаги оғирлиги, г

g3




2200

Ускуна кольцасининг намуна билан биргаликдаги қуритилгандан кейинги оғирлиги, г

g4




2000

Намунанинг тажрибагача бўлган оғирлиги

gв




3000

Тажрибадан кейинги нам намунанинг оғирлиги, г

g




1800

Қуритилган намунанинг оғирлиги, г

gс




11.11

Бошланғич намлик, %

W0




66.67

Сувга тўйингандан кейинги намлик, %

Wн




2

Индикатор курсаткичи, тўйинган намуна баландлиги,мм






13.33

Сувга тўйиниш катталиги, %


Текширув саволлари.





  1. ПНЗ-3 аппаратининг тузилиши ва ишлатилишини тушунтириб беринг?

  2. Босим оркали тўйинтириш деганда нимани тушунасиз?

  3. Туйинтиришга сарфланган сувнинг хажми ёки оғирлиги бўйича тўйинувчанликни аниқлашни тушунтириб беринг?

  4. Сувга тўйинувчанликни аниқлаш нима учун керак?




Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish