Республика болалар ижтимоии мослашуви маркази



Download 3,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet45/61
Sana10.03.2022
Hajmi3,33 Mb.
#488817
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   61
Bog'liq
Хулқш оғишган болаларда маънавий онгни шакллантириш

у т и н и ш м а с и н
у зот факат кирк кундан кейин 
ишга киришишини айтиб тураверди. К^ирк кун утгач болани олиб 
келдилар. Эшикни такиллатдилар. У л зот кабул килиб кулини 
боланинг бошига куйиб:
-
Бугундан бошлаб асал емагин, болам, - деб боланинг 
бошини силаб эркалади, - энди болага асал берсангиз хам 
емайди.
Ота-она уйга келиб болага асал беришди. Бола “емайман” 
деб 
юзини 
угирди. 
Улар 
кувониб, 
севинганларидан 
миннатдорчилик билдириш учун ул зотнинг хузурига келдилар.
-
7 9
-


-
Нега бизни кирк кун азобга куйдингиз? Нега аввал 
келганимизда бундай сузларни айтмадингиз, энди булса бир 
пасда бир ran билан болани каноатли килдингиз? — деб сурашди 
ота-она.
Шунда у зот:
-
К,ирк кун аввал болани олиб келганингизда мен асал 
еган эдим. Агар уша куни гапирсам болага таъсир килмас эди. 
Токи сузларим болага таъсир этсин деб кирк кун нафсимни 
тийдим. Агар сизни изтироб чекмасин дея уша пайтда 
гапирганимда 
сузларим 
фарзандингизга 
мукаррар 
таъсир 
этмасди. Ва сиз бугун хдм болангизнинг дардига чора тополмаган 
булурдингиз.
К^иссадан 
х,исса 
шуки, кимгадир урнак булмокликдан аввал 
инсон узи ана шу фазилат сохибаси булиши лозимдир. Зеро, 
инсон фазилатдан суз айтиб, фазилатсизликдан урнак булса, умр 
сармоясини бекор сарфлаган ва совуриб юборган буладики, бу 
ошкора жохиллик аломатидир.
* * *
Бир подшох элга куп жабру зарар етказган жиноятчини 
улим жазосига хукм килибди. Хукмнинг ижроси олдидан одатга 
кура махдумнинг сунгги тилагини сурабдилар.
- Айбимга икрорман, - деб жиноятчи, - шундай жазога 
лойикман. Модомики, менинг сунгги тилагим ижобат булар экан, 
подшох хазратлари яна бир йилгина яшашимга рухсат 6epcajiap. 
Кейин... ихтиёрим узларида...
Махкумнинг сунгги тилагини рад этмок - лафзсизлик, 
бажо келтирмок, яъни шундай хавфли одамни тирик колдирмок 
яна канча кулфатларга сабаб булиши мумкин.
-
Нима, шунча килган гунохингнинг кам-кусти борми? -
дебди газаб билан подшох, - яна бир йил сенга нимага керак?
Шохим, - дебди жиноятчи, - арзим шуки, менинг эндигина 
бир ёшга тулаётган углим бор. Х,03ИР унинг тили чикиб келаяпти. 
Х,ар куни бир суз урганиб, чучук тиллари билан чулдирайди. 
Д \нёда бундан ширин тил булмаса керак. Агар тилагим ижобат 
булса, бир йил шу углимнинг сузларини эшитиб яшасам, кейин 
улсам армоним йук эди.
-
8 0
-


Подшох жинояткорнинг уйдан чикмай яшаш шарти билан 
хукм ижросини бир йил оркага суришга фармон килибди.
... Йил 
утиб 
хукмдор хузурига жиноятчининг узи кириб 
келибди ва таъзим билан:
-
Мурувватингиз учун гашаккур, шаханшохим, - дебди.
- Мана, муродимга етдим.
Подшох разм солса, бадкирдорнинг утган йили жахолат ва 
шафкатсизлик 
билан 
украйган 
кузларида 
самимияту 
осойишталик, сузлари беозор, 
феълу атворида майинлик, 
яхшиликка мойиллик балкиб турибди. Хукмдор тушунибдики, 
бир йил калби бегубор, содда-ю самимиятли гудак билан яшаб, 
ашаддий 
жиноятчининг 
рухи, 
орзу-истаклари, 
одамларга 
муносабатиям узгарибди. Энди уни катл этмок адолатдан эмас.
-
Х,укм бекор, - дебди подшох. - Ва одамлар икрор 
булсинларким, хак йулига кирганларни Тангри хам, бандаси хам 
кечиради.
ХИССА: Бизни гунохлардан чин тавба каби поклаб турар 
гудакларнинг бегубор калби...
* * *
Фин 
ривоятларидан 
бирида 
айтилишча, 
чекка 
бир 
кишлокда соков бола яшар экан. Кунлардан бирида, тун ярмида 
кишлок узра уша боланинг чинкириги янграбди:
- Ибодатхона ёнаяпти. Ёнгин! Туринглар, ибодатхонага 
ут кетди!
Дархол бут\н кишлок оёкка турибди. Утни учирибдилар. 
Лекин одамлар ханг-манг эмиш: ахир бу бола умрида гапирмаган 
эди-ку!
-
Нима ёнгинни куриб, куркканингдан тилинг чикиб 
кетдими? - сурашибди ундан, - ахир сен соков эдинг...
-
Йук, мен соков эмасдим, - дебди бола.
-
Бирон-бир марта гапирмагандинг-ку!
-
Гапириш учун бахона-сабаб булмаганидан кейин нега 
гапиришим керак экан? - бамайлихотир жавоб берибди у. 
САВОЛЛАР:
-Киссадан кандай хулоса чикариш мумкин?
-Ьууйидаги фикрларга муносабатингз:
-81
-


«Инсон хатони купрок У3 тили билан содир килади» мазмунини 
англатувчи хадис Алишер Навоий таржимасида куйидагича 
ифодаланган:
Деди: к5ш сузлаган хато куп этар,
Улки дерлар они валиюллох1,
Хар балоким етар, эрур суздин,
Буйла хукм айлади набиюллох2.
Ш.Цурбоннинг «Арбаъин»ига кирган туртликда мана бундай 
ифодаланади:
Барча бало тилдан келур, суздан келур,
Дема, шайтон, инсу-жинсдан, уздан келур,
Сачрагувчи хар тупуги - дарду гам,
Бир дан келур, ундан келур, юздан келур.
- Мисраларни огзаки ифодалаб беринг.

Download 3,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   61




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish