Режа: Қушлар синфига хос умумий хусусиятлар


Умуртқалиларнинг турли синфларида юракнинг катталиги ва қоннинг айрим кўрсатгичлари



Download 2,77 Mb.
bet7/30
Sana10.05.2023
Hajmi2,77 Mb.
#936934
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   30
Bog'liq
11-мавзу. Маъруза матни

Умуртқалиларнинг турли синфларида юракнинг катталиги ва қоннинг айрим кўрсатгичлари


Синф

Юракнинг нисбий массаси тананинг умумий массасига нисбатан %

Млн/мм3 қондаги эритроцитлар сони

Гемоглобин миқдори, г%

Судралиб юрувчилар

0,2–0,3

0,5–1,6

4–11

Қушлар

0,4–2,5

1,5–7,0

7–21

Сут эмизувчилар

0,2–1,0

4,0–25,0

8–23


Нерв системаси. Қушларнинг марказий нерв системаси амфибиялар ва рептилияларникига нисбатан анча мураккаб тузилган (160-расм). Аввало, қушларнинг бош мияси, айниқса, олдинги мия катта яримшарларининг ривожланиши улар турқ-атворининг жуда мураккаблигидан далолат беради. Маълумки, қушларнинг миячаси мувозанатни таъминлайди ва ҳаракатлар коардинациясини бошқаради. Шунинг учун ҳам учиш қобилиятига эга бўлган ва мураккаб ҳамда турли – туман ҳаракатларни бажарадиган қушларда миячанинг аҳамияти жуда катта. Яна шуни айтиш керак-ки, агар судралиб юрувчилар бош миясининг массаси (вазни) орқа мия вазнига тенг бўлса, қушларда бош миянинг вазни орқа миясиникига нисбатан оғир бўлади. Масалан: товуқсимонларнинг бош мияси вазни орқа миясига нисбатан 150% оғир, каптарларда эса бу кўрсаткич 250% ни ташкил этади.
Қушлар бош мияси вазнининг оғирлиги, аввало уларнинг олдинги мия яримшарларининг катталигига боғлиқ. Масалан: товуқсимонларда олдинги бош мия яримшарлари массаси миянинг бошқа бўлимлари массасига тенг, яъни 1:1, йиртқич қушларда эса бу кўрсаткич 2:1, чумчуқсимонларда ва тўтиқушларда 3:1 га тенг бўлади. Қушларда оралиқ мия яхши ривожланмаган. Бош миядан 12 жуфт нерв чиқади.



Download 2,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   30




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish