Режа: Тўқимачилик саноатининг ривожланиши ва унинг тармоқлари



Download 492 Kb.
bet12/12
Sana28.04.2022
Hajmi492 Kb.
#588248
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12
Bog'liq
ТЎҚИМАЧИЛИК

Ип ўралиш зичлиги
15-жадвал

Т ип, текс



Т ип, текс



Танда
5,88,4 0,47-0,46
1021 0,48-0,47
2584 0,49-0,48

Арқоқ
18,5 дан кичик 0,43-0,42
15,4 дан катта 0,45-0,43


Бу ерда: D – тўла ғалтак диаметри, см; h1 – пастки конус баландлиги, см; h2 – юқориги конус баландлиги, см; d1 – найча пастки қисми диаметри, см; d2 – найча устки кисми диаметри, см; Н – найча цилиндр қисмининг баландлиги, см.
D=dx-b
dx – халқа диаметри, см; b – ипнинг чизиқий зичлигига караб танлаб олинади.
Т=5,815,5 текс учун b=0,3 см
Т=16,534 текс учун b=0,4 см
Т=30100 текс учун b=0,5
H=H0-(h1+h2)
d1 = Dx*0,5
d2 = d1 +K*H0
K0 = 0,026
Йигириш фабрикасида қабул қилинган йигириш системаси, йигириш режасига, машиналар занжирига қараб ўрта, толали пахтадан карда системасида ип йигирилганда 85-90%, ингичка толали пахтадан қайта тараш системасида ип йигирилганда эса 75-80 % ип чикади.
Чиқиндиларни микдори канчалик кам бўлса ип чикиш миқдори шунча кўпаяди, демак хом-ашё рационал равишда ишлатилган бўлиб, ипдаги хом-ашё таннархи камаяди.
Аммо, нормадан кам чиқарилган чикитлар пахта толаларини ичида қолиб ипнинг сифат кўрсаткичларини тушириб, ип узулишини ошишига олиб келади. Шунинг учун иложи борича пахта толасини калта толалардан, барча нуксонлардан яхшилаб тозалаш катта аҳамиятга эга.
Йигирув корхоналарида ип ва нуқсонларни чиқиш миқдори доимо назорат қилинади.
Лойиха ишларида ўтимлар буйича машиналарни сонини аниқлаш учун ишловга киритилган аралашма ва хом ашё маҳсулот микдори аникланади. Бунинг учун орттириш коэффициенти ОК аникланади.

Вi - ўтимдаги хомаки маҳсулот чиқиши.
Вип - аралашмадан ип чиқиши.
Орттириш коэффициенти (ОК) хомаки маҳсулотни ишлаб чикарилиши керак булган ипга нисбатан неча маротаба куп ишлаб чикариши кераклигини кўрсатади ёки 1 кг ип ишлаб чикариш учун хомаки маҳсулотни канча ишлаб чиқариш кераклигини белгилайди.
ОК ҳисоблаш учун утимларда ажратиладиган қайтим ва чиқиндиларни ҳамда ишловдаги хомаки маҳсулотни чиқишини хисоблаб чикш керак. Бунинг учун лойиҳаларда махсус жадвалларни тайёрлаб уларни тўлдиришимиз керак.


Хулоса.

Мавзуни ёритишда авваломбор тўқимачилик саноатининг ривожланиши ва унинг тармоқлари, толаларни титиш ва аралаштириш, тозалаш машиналари ҳақидаги барча янги маълумотларни киритишга ҳаракат қилдим.


Эркин бозор муносабатлари тараққий топган иқтисодий жиҳатдан ривожланган мамлакатлардаги каби мустақил Ўзбекистон Республикасида махсулотларни ишлаб чиқаришнинг нуфузи ва ўрнини мустахкамлаш, ишлаб чиқариш суръатини ошириш ва сифатини яхшилаш мақсадида янги техника ва технологиялардан фойдаланиш, хорижий инвестицияларни ишлаб чиқаришга тадбиқ этиш йўлга қўйилмоқда.
Республикамизнинг бозор иқтисодиётига ўтиши МДХ давлатлари билангина эмас, балки дунёдаги ривожланган мамлакатлар билан ҳам эркин савдо муносабатларига киришишини билдиради. Мамлакатимиздаги давлат корхоналарида, хиссадорлик жамиятларида, бирлашмаларда ва фирмаларда ишлаб чиқарилаётган маҳсулот аҳолига кўрсатилаётган хизмат турларининг юқори сифатли бўлиши ушбу муносабатларнинг кафолати бўлади. Шунинг учун республикамиз корхоналарида ва ташкилотларда ишлаб чиқарилаётган маҳсулот ва кўрсатилаётган хизмат турларининг сифати йил сайин халқаро аҳамиятга эга бўлиб боради. Шу мақсадлар йўлида ёшлар ўз илмий салохиятини ошириб мамлакат ривожига ўз хиссаларини қўшишлари мақсадга мувофиқ деб ўйлайман.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ

  1. “Мамлакатимизни модернизация қилиш ва кучли фуқаролик жамияти барпо этиш- устувор мақсадимиздир”. Президент И.А. Каримовнинг Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Қонунчилик палатаси ва Сенатининг қўшма мажлисидаги маърузаси. Тошкент., 27.01.2010 й.

  2. И.А.Каримов. “Жаҳон молиявий – иқтисодий инқирози, Ўзбекистон шароитида уни бартараф этишнинг йўллари ва чоралар”. Т.:-Ўзбекистон, 2009й.

  3. Алимбаев Э.Ш. “Тўқима тузилиш назарияси”. Т.: «Алоқачи»-2005й.

  4. Букаев П.Т. Оников Э.А. и др. “Хлопкоткачество: Справочник”. М.: Легпромбытиздат, 1987г.

  5. Липщиц Н.В. “Проектирование тканей сложных рисунчатых переплетений для станков СТБ”. М. Текстильная промышленность №12.1973г.

  6. Николаев С.Д. ва Розанов Ф.М. “Особенности строения хлобчатобумажных тканей с продольными полосами”. И. Изв. Вузов «Технология текстильной промышленности» №1. 1978 г.

  7. Базаев Е.М. ва Меликов Е.Х. “Соединение деталей одежды на ткацком станке”. М. Текстильная промышленность №1. 1985 г.

  8. Полякова А.П. ва Примоченко Б.М. “Исследования влияния переплетения на процесс формирования ткани на ткацком станке”. И. Изв. Вузов «Технология текстильной промышленности» №1. 2003 г.

  9. www.textile-world.ru

10. www.zto.tehmashholding.ru
11. Алимбаев Э.Ш. ва бошқалар, “Тўқима тузилиши ва таҳлили”. 2-нашр, Тошкент, “Илм зиё” 2009 й.





Download 492 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish