Учинчи - Тунюкук битиги 717 - 718 йилларда, Тунюкук ҳаётлигида ёзилган. Тунюкук ватанпарвар, инсонпарвар шахс сифатида намоён бўлади.
Бу битиглар асосида туркларнинг турмуш тарзи, жамият аъзосининг ахлоқий қиёфасини белгиловчи муҳим сифатлар ҳақида маълумотлар олиш мумкин.
Қадимий ёзма ёдгорликлардан "Ирқ битиги" ХИХ аср охирида Шарқий Туркистоннинг Дунхуан деган жойидан топилган. У ҳақда маълумот кам. Асар юз бетдан иборат бўлиб, моний жамоасидаги Исиг Сангун ва Ите чук исмли икки бола учун битилган. Асар мазмунини нима яхши-ю, нима ёмонлигини тушуниш, англаб етиш ташкил этади. Ана шу яхши ва ёмоннинг таърифи заминида ахлоқий талаблар талқин этилади. Асарда туркий халқларнинг турмуш и, ахлоқий муносабатлари асосан қушлар ва ҳайвонлар образи орқали акс эттирилади.
"Ирқ битиги"да энг қадимги аждодларимизнинг халқ оғзаки ижодига хос, мифологик ҳамда тотемистик ифодалар ўз аксини топган. Воқеалар туш ва унинг таъбирлари тарзида баён этилади.
Умуман бу ёдгорликларда инсон камолотини куйлашга эътибор қаратилган. Уларда аждодларимизнинг хулқ - одобига оид дастлабки тасаввурлари, эзгуликка бўлган интилишлари ифодаланган.
"Авсето"да Ўрта Осиё, Озарбайжон, Эрон ҳамда Яқин ва Ўрта Шарқ халқларининг энг қадимги (эр.ав. 2-минг йилликнинг охирларидан 1-минг йилликнинг кейинги асрларигача бўлган) даврдаги тарихи, ижтимоий - иқтисодий ҳаёти, маиший турмуши, ахлоқи, урф - одат, диний қўшиқлари, чорвачилик - деҳқончилиги, савдо - сотиғи, қўшни халқлар билан иқтисодий - маданий муносабатлари ёритилган. Бир қарашда "Авесто" соф диний мазмундаги китобдек туюлади, бироқ у фалсафа, тарих, ахлоқ, халқ оғзаки ижодиёти, география, биология, руҳшунослик, тарбияшунослик, фалаккиёт, табобат ва бошқа маслаларга доир қимматли маълумотларни ўз ичига олган.
Бу китобнинг тарихий манба сифатидаги ролига катта баҳо берган юртбошимиз И.А.Каримов шундай дейди: ""Авесто" айни замонда бу қадим улкада буюк давлат, буюк маънавият, буюк маданият бўлганидан гувоҳлик берувчи тарихий ҳужжатдирки, уни ҳеч ким инкор этолмайди"
Олимларнинг мулоҳазаларига кўра "Авесто"нинг асосчиси Зардўшт бўлиб, эрамиздан олдинги ВИ асрда Хоразмда яшаган. У чорвачилик билан шуғулланган Спитама уруғидан бўлиб, онаси Дугдава, отаси эса Паурушаспадир.
Зардушт кўпхудоликка қарши чиқиб, 20 ёшида нор туясига миниб (Зардушт - сариқ тун эгаси демакдир), қишлоқ ва шаҳарларда яккахудолик ғоясини олға сурди. Хоразм ҳукмдорлари таъқиблари натижасида Зардушт бир гуруҳ тарафдорлари билан Эронга қочиб ўтади ва ўз таълимотини узил - кесил шакллантиради. Эрон шоҳи Виштаспга ўз диний таълимотини асослаб беради ва унинг эътиборини қозонади. Эрону Туронда оташпарастлик дини тўла жорий этилади. Зардушт 77 ёшида Балх шаҳрида кўпхудолик тарафдорлари томонида ўлдирилади.
"Авесто" эр.авв. ВИ асрда яратилган бўлиб, тўлиқ китоб ҳолида эр.авв. И асрда шаклланган. У 12 минг мол терисига олтин ҳарфлар билан ёзилган деган маълумотлар бор. "Авесто"нинг тўрта: Ясна, Яшта, Висперед, Вендидат қисмлари бизгача етиб келган. "Авесто" узоқ асрлар мабойнида болаларга илм - маърифат ўргатишда ва ахлоқ одоб фазилатларини шакллантиришда дастурул амал булиб келган. Зардушт таълим - тарбия масалаларига алоҳида аҳамият бериб дейди: "тарбия ҳаётнинг энг муҳим таянчи бўлиб ҳисобланиши лозим. Ҳар бир ёшни шундай тарбиялаш зарурки, у аввало яхши ўқишни ва сўнгра эса ёзишни ўрганиши билан энг юксак поғонага кўтарилсин".
Do'stlaringiz bilan baham: |