Reja: Madaniyatning mohiyatini bilish «Sivilizatsiya» atamasi va madaniyat



Download 480,79 Kb.
bet62/78
Sana14.01.2022
Hajmi480,79 Kb.
#364091
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   78
Bog'liq
1-semestrda o’tiladigan mavzular ro’yhati

Гештальтпсихологияда тафаккурни масалани интунтив олдиндан ечиш усули кабул киладилар.

Психоаналитиклар хам тафаккур муаммосини хал этишда уз хиссаларини кушганлар. Улар диккатни тафаккурнинг онгсиз турлирига каратганлар ва тафаккурни мотивлар ва эхтиёжлар билаи 6oгликлигини аниклаганлар.

А.Н.Леонтьев узининг тафаккур копцепциясида ташки ва ички фаолият тизимлари орасидаги аналогик муносабатлар мавжудлигига, назарий фаолиятга ташки амалий хатги-харакатларни ва аксинча Амалий фаолиятга ички тафаккур операцияларини киритган.

Тафаккурининг фаолият ва назарияси болаларни аклий ривожланиши ва таълим билан боглик булган муаммоларни хал килишга yз хиссасини кушган. У асосда П.Я.Галынерининг аклий хатти- харакатларнит этапма-этап шакллантириш назаряси, Л.В.3анковнинг «юкори даражадаги мураккаблик» тизимига асосан таълимни ташкил этиш назарияси, В.В.Давыдовнинг укувчиларда тафаккурни шакллантириш назнриялари юзага келган. Охирги йилларда тафяккурнинг информацион киберистик назариялари хам пайдо булмокда. ЭХМда кулланиладиган операциялар инсон тафаккур этишда куллайдиган операцияларга жуда ухшайди.

Тафаккур операциялари. Тафаккур жараёни махсус аклий операциялар куринишида юзага келади. Улар асосида бунга янги фикрлар,тушунчалар,



хулосалар пайдо булади.Улар куйидагилардан иборат:

1.Таккослаш. Бу фикрлаш операцияси булиб, предмет ва ходисалар орасида ухшашлик ва фарклар, тенглик ва тенгсизликлар, карама - каршиликларни намоён булишида куринади.

2.Анализ (тахлил) - яхлит предметларни кисмларга булиш ва уларни алохида хусусиятлари ва элементларини ажратиш. Апализнинг схемаларини куйндагича келтириш мумкин:

Cакраш хакида yйлap эканмиз хаёлан уни биз — югуриш, итарилиш, учти фазаси, ерга тушиш каби кисмларга ажратиб анализ (тахлил) киламиз.

3. Синтез — анализ (тахлилга) карама – Карши операция булиб, унда анализ жараёнида ажратиган булаклар асосида предмет яхлитланади. Масалан, югуриш, итарилиш, учти фазаси, ерга тушиш каби кисмларнинг яхлитланишида сакраш юзага келади.



4.Мавхумлаштириш - объектдан бирор-бир хусусиятни аклий ажратишда номоён буладиган фикрлаш операциясилар. Масалан.досканингкоралиги, хамда харакатланиш хакпда фикрлаш.

Мамхумлашгирнш схемаси

а б в г в у

А

Масалан,ойна катop хусусиятларга эга - шаффоф, каттик, тез синувчи ва х.к. биз эса yни мавхум шаффоф хусусиятини ажратамиз ва абстракт фикрлаймиз.



5.Умумлаштириш - ухшаш.боклик хусусиятларни бир тушунчага жамлаш, яъни

бир турдан предметларни фикран бирлаштириш. Масалан, олма,олхури, узум, нок- мева:

дарахт, гул, ут-усимликлар.

Умумлаштириш схемасн куйидаги куринишга эгадир:

6. Аммо умумлиштнрнш ни мянхумлаштирмш - конкретлаштириш кяби уларгя карама - карши операцииип 10.1:11а кслишига сабаб булади. Масалан, умумлашган "уй хайвонлари" тушунчаси, "от, "куй", "мушук" каби тушунчаларда конкретлашди. Конкретлаштиришни маижуд булмаслиги укувчи билимида формализмни юзага келтиради.

7. Классификация - умумий, ухшаш хусусиятли предмет ва нарсаларни гурухларга булиш. Масалан, кугубхонидя кнтобларин жойлиштириш, фанляр классификациями.

8. Системалаштириш - умумий конуниятларга асосан фикран гурухларга булинган предметларни тартибга келтириш, системалаштириш белгилари - хронологик, фазовий, мантикийдир.

Хукм - тугалланган фикрдир. Хукм - предмет ёки хусусиятни тасдиклаш

ёки инкор этип билан боклик фикрдир.

Масаллн, "Тошкенг – Узбекистон пойтахти", "Тош сувда сузмайди". Хукмнинг куйидаги турлари мавжуд: бирламчи (ягона предмет хакида), хусусий ёки кисмий (предмет ёки ходиса кисмига хос), умумий (умуман предмет хакида). Улар таъкидловчи, инкор этувчи, рост, ёлгон, шартли, айирувчи (предметга бир неча хусусиятдан ягонаси тегишли булиш), хакикий, зарурий ва х.к. Хукмлар хулоса йули билап юзага келиши мумкин.

Хулоса - тафаккуршшг мантикий шакли булиб, бир неча маълум хукмдан ягона хулоса килинади. Хулосалар - индуктив, дедуктив, аналогик турларига булинади.

1. Индуктив хулоса - бир нечи бирламчи хукмлардан ягона хулоса килишдир.



Масалан, "Дарахт киздирилганда кенгаяди", "Темир киздирилганда кенгаяди", «Сув иситилганда кенгаяди»", хулоса- «барча жисмлар киздирилганда кенгаяди».

2. Дедуктнв хулоса - умумий хукмдан бирламчи хукмга хулоса килинади. "Барча металлар электр токини яхши утказади: «Алюминий металл». Демак "алюминий - яхши электр утказувчадир".

3. Аналогия - бирламчи, ягона хукмдан ягона, бирламчи хукмга чикарилади: "Куёшда ердаги каби элементлар мавжуд", "Куёшда гелий мавжуд" хулоса "демак, ерда хам гелий мавжуд булиши мумкин".

Шундай килиб, ерда геллий элементи очилган.



Айрим ходисаларни тушунтириш учун фанда кулланиладиган, лекин уларнинг тугрилиги етарли даражада асослаб берилмаган тахминий фикрлар фанда гипотезалар (фаразлар) дейилади. Амалиёт ва фанга карши булмаган ва амалиётда уз тасдикини топган гипотезалар назарияга айланади.

  1. TAFAKKUR OPERATSIYALARI


  2. Download 480,79 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   78




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish