Режа: Курилишнинг окимли усули. Ер ишлари хажмини аниклаш


-расм. Юзага бирламчи ишлов берувчи курилманинг технологик тасвири. 14. Шимдириш усули билан юза катламини куриш



Download 260,5 Kb.
bet11/14
Sana24.05.2023
Hajmi260,5 Kb.
#943291
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14
Bog'liq
10MAVZU.docx

33-расм. Юзага бирламчи ишлов берувчи курилманинг технологик тасвири.


14. Шимдириш усули билан юза катламини куриш.
Ишлов берувчи катламнинг калинлигига караб шимдириш чукир (калинлиги 6,5-8 см) ва енгил (калинлиги 4-6 см) бўлган турларга бўлинади. Шимдириш усули билан юза катламига ишлов бериш технологик жараёни асосни тайёрлаш, ён томондан тиргаклар кўйиш, дастлабки ёпишкок моддаларни 0,8 лҒм2 хисобида сепишдан иборат. Чукир шимдириш усули билан копламаларни куришда биринчи сочилган киркилган тошлар ўлчовига караб уч ёки тўрт хил ўлчовдаги киркилган тошлар ишлатилади. Енгил шимдириш билан курилганда эса икки ёки уч хил киркилган тошлар ишлатилади. Махаллий шароитга караб йўл кисмининг узунлиги 100-120 м олинади. Бунда бир иш кунида барча белгиланган ишлар тугалланиши хисобга олинади.
Тайёрланган асосга катнов кисмининг кенглиги бўйича ДС-54 ёки ДС-8 русумидаги ёйгичлар ёрдамида биринчи киркилган тошлар катлами ёйилади. Киркилган тош сарфи катлам калинлиги ва зичлаштириш коэффициентига боглик бўлади. Киркилган тош калинлиги коплама калинлигига нисбатан 0,85-0,95 дан ортмаслиги керак. Тош киркимларини зичлаштиришдан олдин унга сув сепилади. Зичлаштириш ёйилган катлам четидан марказга караб дастлаб 6-8 т.ли гилдираклар ёрдамида икки-беш марта бир издан юриш билан, кейин эса 10-15 т.ли гилдираклар ёрдамида тўрт-беш марта ўтиш билан бажарилади.
Киркилган тошлар мустахкам, тургун холатга эга бўлгандан кейин зичлаштириш тўхтатилади. Биринчи ёйилган катлам зичлаштириб бўлгандан кейин сепиладиган ёпишкок модда меъёри катнов кисмининг кенглиги ва харакатни бошлаш заруриятига караб катнов кисмининг ярми ёки хаммасига ёпишкок модда сепилади. Ёпишкок модда совигунча дархол унинг устидан ўлчами 20 (25)-40 мм бўлган киркилган тош, 100 м2 майдонга 0,4-0,5 м3 хисобида сочилади ва зичлаштирилади. Копламанинг юза катлами зич ва текис бўлиб текисловчи гилдирак ўтгандан кейин тошлар кўринмай колгунча зичлаштирилади.
Зичлаштириш тугагандан кейин иккинчи марта ёпишкок модда ва ўлчами 10-20 мм бўлган тош майдалар сепилади. Шунда майда тош парчалари йўлнинг юза кисмида колган барча майда бўшликларни тўлдириши керак. Бу катлам зичлагич гилдиракларини бир издан уч-тўрт марта юргазиш билан котирилади. Шу усул билан учинчи ва туртинчи марта киркилган тош ёпишкок модда сепиш жараёнлари хам бажарилади. Барча ишлар тугаллангандан 10-20 кун ўтгандан кейин юзага ишлов берилади.

Download 260,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish