Режа: Ислом вужудга келган даврда Арабистон ярим оролидаги ижтимоий ва диний ҳолати шарт- шароитлари


Ислом эса ана шу таргиботларнинг кейинги шаклланиши ва таркиб топишининг натижаси сифатида вужудга келган. «Ханиф»



Download 33,26 Kb.
bet2/5
Sana24.02.2022
Hajmi33,26 Kb.
#201493
1   2   3   4   5
Bog'liq
islom-dini

Ислом эса ана шу таргиботларнинг кейинги шаклланиши ва таркиб топишининг натижаси сифатида вужудга келган.
«Ханиф» сўзи фақат Куръонга хос термин булмасдан, у ислом дин сифатида вужудга келмасдан анча илгари хам якка худога эътиқод этишни тарғиб қилувчи шахсларнинг номи сифатида маълум булган.
Маккадан кўчиб келганларнинг кўпчилиги камбағал ва ночор кишилар эди. Шунинг учун хам дастлабки даврларда ансорлар уларга ёрдам кўрсатганлар.
Мусулмонлар жамоаси мухожирлар ва ансорлардан иборат бўлиб, Мадинада ташкил топган. Мадинада ва унинг атрофида ҳам христианликнинг айрим махаблари ва иудаизмга эътикод килувчи кабилалар яшаганлар. Шунинг учун хижрадан кейинги дастлабки даврларда мусулмонлар Мадинадаги диний гурухлар ва мазхаблар каторидан ўрин эгаллаган.
Мадинада мусулмонлар жамоаси тез кенгайиб ва кучайиб борган, у ердаги кабилалар бирин-кетин исломни қабул кила бошлаганлар.
Исломни курол кучи билан кабул килдириш ва буни хохламаган кабилаларга карши кураш олиб бориш хам ана шу даврдан бошланган. Мадинадаги мусулмонлар жамоаси киска вакт ичида кичик, лекин кучли давлатга айлана борган.
Ислом ақидасида асосан етти нарса-Аллоҳга, унинг фаришталарига, нозил қилган муқаддас китобларига, юборган пайғамбарларига, охират кунига, тақдирнинг яхшилиги ва ёмонлиги Аллоҳданлигига, ўлгандан кейин қайта тирилишга иймон келтиришдан иборат. Бу ақидалар 6 та иймон калималарида ифодаланган.
Ислом динининг 5 устуни мавжуд, булар:
1)Калима келтириш.
2)Беш маҳал намоз ўқиш.
3)Закот.
4)Рўза тутиш.
5)Ҳаж.
Мухаммад алайхиссаломнинг ҳаёти, пайғамбарлик фаолиятининг бошланиши. Ислом дини Макка ва Мадина даври.
Пайғамбарлар икки турга бўлинади:

    • Набий

    • Расуллар.

Набиий (хабарчи) пайғамбарларга худо томонидан китоб ва шариат туширилмай, балки ўзларидан аввалги пайғамбарлар ишларини давомчиларидир.

Download 33,26 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish