Режа Автотебранишлар 2


Ночизик жараёнлар термадинамикаси



Download 48,51 Kb.
bet2/4
Sana21.02.2022
Hajmi48,51 Kb.
#49203
1   2   3   4
Bog'liq
avtotebranishlar

2.Ночизик жараёнлар термадинамикаси
Ёпик системалар, яъни ташки мухит билан энергия алмашинишда булиб, модда алмашинишда булмайдиган системалар фаза утиш хоссасига эга булиб, мувозанат карор топганда уларда тар­тибланганлик юзага келади ва бу хил тартибланганлик статик тартибланганлик деб аталади. Туйинган эритмаларда харорат пасайиши билан содир буладиган кристалланиш ходисаси; 0 С да сувда муз кристалларининг пайдо булиши хам шу хил статик тартибланишларга мисол була олади.
Статик тартибланганлик, система эркин энергиясининг камайиши эмас, эркин энергиядаги (GT=H — TS) энтропия улушининг камайиши эвазига, фаза утиш йули билан системада термодина­мик мувозанат карор топганда амалга ошади.
Очик системалар, яъни ташки мухит билан хам модда хам энергия алмашинишда буладиган системалар хатти-харакати жихатидан узаро фаркданадитан икки турга булинади.Улар мувозанатга якин (чизикли) хамда мувозанатдан узок (ночизик) системалардир.
Кинетик хатти-харакати чизикли, яъни коэффициентлари ко­ордината ва тезликларига боглик булмайдиган, чизикли диффе­ренциал тенгламалар воситасида тасвирланадиган системалар (жа­раёнлар), бошкача айтганда, системанинг реакцияси, масалан унинг тезлиги (окимлар) билан унга сабаб булувчи куч уртасида­ги алока мутаносиб буладиган жараёнлар — чизикли хисобланади. Чизикли жараёнлар хатти-харакати, чизикли жараёнлар термодинамикаси коидалари асосида тасвирланади ва изохданади.
Юкорида куриб утганимиздек, чизикли жараёнлар термоди­намикасининг асосий коидалари
Ji=YJL,iX), ц-1.2 » ва
f~~2{LnX,+L21xM2J2=0
дан иборат булиб, булардан биринчиси диагонал коэф-фициентлар(Ц) нольдан фаркданган шароитда, уларнинг узаро тенглиги (L=L), жараёнларнинг бир-бирига богланганлигини тас-вирловчи Онзагер алокадорлигининг математик ифодаси булса, иккинчиси стационар холатдаги система энтропиясининг мини-мумга интилиши хакидаги Пригожин теоремасининг математик ифодасидир. Демак, чизикди жараёнларни Онзагер ва Пригожин коидалари асосида сифатли тасвирлаш мумкин.
Юкорида айтиб утганимиздек, очик. системаларга термодина­мик мувозанат эмас, балки стационар холат характерли булиб, уларда мувозанат карор топишига тускинлик килувчи омил туфайли яъни ташки мухит билан амалга ошиб турадиган алока мавжудлиги сабабли янги сшруктуралар шаклланиб туради. Бу хил системалар стационар холатдан чикарилганда, яъни галаёнга келтирилганда, осцилляцияларсиз, экспонециал йул билан, уз асимптотасига интилиб, дастлабки стационар холатга кайтиб келади. Системани характерловчи диссипатив функция, Пригожин теоремасига биноан минимумга интилади, яъни Эамин. Мазкур расмда диссипатив а функциянинг кандайдир бир р параметрга бошиклиги а(р) график тарзида тасвирланган.



Куриниб турганидек, р нуктадан четланган р параметр, тебраниш ларсиз узининг дастлабки холатига кайтиб келади. Демак, бундай холда диссипатив функция минимал каналик билан характерланади.

1-расм. Мувозанат як,инида ст богликлигини тасвирловчи график.

Чизикли жараёнлар термодинамикаси тирик системаларда кечадиган бир катор кинетик жараёнлар масалан, Шергия Яинг катта булмаган узгаришлари эвазига амалга ошадиган моддаларнинг, мембрана оркали ташилиш жараёнларини тахлил этишда катта ахамиятга эга.

Download 48,51 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish