Рашидов октам юнусович, тоймуҳамедов иброхим рихсибоевич, алимов ильхомжон икромович, тожиев рахматулло рахмонович “пул, кредит ва банклар”


 Узбекистон банкларнинг ривожланиш йуллари ва ислохатлари



Download 2,38 Mb.
Pdf ko'rish
bet71/104
Sana31.01.2023
Hajmi2,38 Mb.
#906074
TuriУчебник
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   104
Bog'liq
Пул ва банклар (1)

5.4. Узбекистон банкларнинг ривожланиш йуллари ва ислохатлари 
Бозор иқтисоди шароитида банкларининг роли, уларнинг иқтисодга 
таъсири усиб бормокда. 
Банклар ва унинг кредити ёрдамида мавжуд капитал тармоқлар 
ўртасида, ишлаб чиқариш ва муомала сохасида таксимланади ва кайта 
таксимланади. 
Саноат, 
транспорт, 
кишлок 
хужалиги 
сохасида 
кушимча 
инвестицияга булган талабларни молиялаштириб, банклар халк 
хужалигида прогрессив ютукларга эришишни таъминлаши мумкин.Охирги 
йилларда тижорат банкларининг сони, улар бажарадиган операциялар, 
уларнинг устав фонди ва қуйилмалар салмоги ошиб бормокда. Хозирги 
кунда Ўзбекистонда 29 та тижорат банклари фаолият курсатмокда. 
Тижорат банкларни ташкил килишдаги устав капитали микдори 2008 йил 
1 январдан фаолият курсатувчи хусусий банклар учун 2,5 млн. Евро сўм 
эквиваленти микдоридаги маблағга эга бўлиши керак, қолган тижорат 
банклари учун 5,0 млн.евро сўм эквиваленти бўлиши лозим. 
Узбекистон Республикасининг «Банклар ва банк фаолияти 
тугрисида»ги конунда тижорат банкларининг қуйидаги операциялари кайд 
килинган: 
1.
Мижозларнинг ҳисоб варакаларини олиб бориш: 
2.
Мижозларга касса хизмати курсатиш: 
3.
Мижознинг топширигига биноан накд пулсиз ҳисоб-китобларни 
бажариш: 


245 
4.
Киска ёки узок муддатли кредитлар бериш: 
5.
Шартнома ёки пуллик асосида буюртмачининг топширигига 
биноан капитал қуйилмаларни маблағ билан таъминлаш: 
6.
Буш пул маблағлари-депозитларини муомилага жалб килиш: 
7.
Ахолидан омонатларни кабул килиш: 
8.
Факторинг операцияларини амалга ошириш: 
9.
Лизинг операцияларини амалга ошириш: 
10.
Тижорат банки давлатнинг ҳамда бошқаларнинг қимматли 
қоғозларини харид килиш ва сотиш: 
11.
Хорижий валюта ва қимматли металларни харид килиш ва сотиш: 
12.
Уз мижозлари учун кафолат ва мажбуриятлар бериш: 
13.
Бюджетнинг касса ижросини бажариш: 
14.
Банк операциялари буйича маслахатлар бериш ва бошқа 
операциялар. 
Банкларнинг операциялари уларнинг бевосита фаолияти орқали 
(вазифаси) амалга оширилади. Бундай вазифалар юкорида куриб 
утганимиздек узаро боглик икки турга булинади. 
Пассив (банк ресурсларини шаккилантириш буйича операциялар). 
Актив (бундай ресурсларни жойлаштириш ҳамда фойдаланиш билан 
боглик операциялар). 
Банк ресурслари узига тегишли ва жалб этилган маблағлардан 
вужудга келади. Узига тегишли маблағлар одатда банклар тасарруфидаги 
барча ресурсларнинг факат унга катта булмаган кисмларини ташкил этади. 
Уларнинг асосий кисми депозитлар ёки банкларнинг мижозларига 
карашли омонатлардан иборат. 
Банкнинг актив операцияларига аввало бериладиган, фоизли, 
ссудалар ёки (кредитлар) киради. 
Улар орасида энг куп таркалгани векселларни ҳисобга олиш 
усулидир. Банк вексел сакловчидан накд ҳисоб-китоб килиш йули билан 
вексел сотиб олади. Унда кайд этилган суммадан ҳисобга олиш фоизини - 
курсатилган хизмат учун хак ушлаб колади. Вексел буйича тўлов муддати 


246 
келганида банк уни векселни сотган вексель сакловчига эмас, балки 
векселни берган шахсга такдим этади. 
Қимматли қоғоз гаровга олиниб, бериладиган ссудалар, шунингдек
мана шундай қоғозларни харид килиш буйича операциялар фонд 
операциялари деб юритилади. 
Товар эвасига бериладиган ссудалар омборлар йулдаги ва савдо 
айланмасидаги булган товарларни гаровга олиб такдим этилди. Ссудалар 
уз муддати туланмаган ҳамма холларда гаровга қуйилган қимматли 
қоғозлар ва товар моддий бойликлари банк ихтиерига мулк бўлиб утади. 
Тўлов кобилиятига шубха йук йирик мижозларга банк хеч кандай 
таъминотсиз ссудалар еки банк кредитлари деб аталадиган қарзлар беради. 
Товарларни сотиш билан боглик кредитларни кўринишларидан бири 
истъемол кредити еки товарларни бевосита истъемолчиларга тўлов 
муддатини узайтирган холда сотиш ҳисобланади. 
Давлат томонидан заем облигацияларини чиқариш йули билан 
олинадиган кредитлар давлат кредитлари деб юритилади. Бундай 
тоифадаги қарзларга давлат одатда давлат бюджетидаги камомадни 
қоплаш учун мажбур бўлади. Ана шундай холатларда купинча банклар ва 
сугўрта компаниялари кредиторлар саналади. Давлат заемларининг 
облигациялари банклар воситалигида таркатилади, бунинг учун воситалик 
хаки олинади.
Тижорат банклари уз фаолияти билан бозор иқтисодиети 
талабларига мос равишда ишлай оладиган ташкилотларни уз вақтида 
маблағ билан куллаш ва бундай ташкилотларни аниклаш каби мухим бир 
вазифани амалга оширмокда. Тижорат банклари кредитлаш жараенлари 
орқали мамлакат иқтисодининг ривожланишига ҳам жуда катта хиса 
кушмокда.(жадвал 1). 
1-жадвал 

Download 2,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   104




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish