Радиоэлектроника асослари муҳаррир — Қ. Азимов



Download 13,17 Mb.
bet38/164
Sana05.07.2022
Hajmi13,17 Mb.
#740056
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   164
Bog'liq
РАДИОЭЛЕКТРОНИКА АСОСЛАРИ

3.8-расм. Ярим уткаэгичли диод­нинг схемада белгиланиши (а) ва вольт- ампер характерис­тикаси (б).


3.8-расмда ярим ўтказгичли диоднинг схемада бел- гиланиши ва тўлиқ вольт-ампер характеристикаси кўр- сатилган. Унда 1—чизиқ иссиқлик бузилиши, 2—чизиқ эса, электр бузилишини кўрсатади.
Контакт соҳасининг кенглигига қараб ярим ўтказ- гичли диодлар нуқтавий ва ясси диодларга ажратилади. Биз танишган диодлар ясси (Зиодлардир. Уларда тўғри токнинг катталиги контакт юзаси кенглигига боғлиқ бўлиб, қиймати бир неча миллиампердан бир неча юз ампергача етади.
Нуқтавий диодларнинг контакт юзаси жуда кичик бўлади. Улар нуқтавий контактли пайвандлаш йўли билан ҳосил қилинади. Нуқтавий диодларнинг ясси диодлардан афзаллиги шундаки, уларнинг р—п ўтиш сиғими жуда ки­чик бўлади. Шунинг учун уларни юқори частотали қурилмаларда ишлатиш мумкин.
Ярим ўтказгичли диодлар бир қанча катталиклар билан характерланади. Масалан, тўғри уланиш кучланишининг
қиймати IB ёки 0,5В бўлгандаги тўғри токнинг катталиги; бузилиш кучланишининг 80% ни ташкил қиладиган тескари кучланишнинг катталиги; р — п ўтиш сиғими; Тўғрилаш хусусияти сақланадиган частота ва темпера­тура диапазони; Тўғрилашда ҳосил қилинадиган ток­нинг мумкин бўлган энг катта қиймати ва бошқалар. Бу катталикларни бахолашда диоднинг эквивалент схемасидан фойдаланилади (3.9- расм).

3.9- расм. Ярим уткаэгичли диоднинг эквивалент схемаси.


Ундаги Ср=п сиғимнинг катталиги ташқи кучланишга боғлиқ равишда ўзгаради. Диодга қўйилган кучланиш ўзгариши р — п ўтишнинг кенглигини ўзгартиради. Бу ўзгариш конденсатор қоп- ламалари орасидаги масофанинг ўзгаришига мос кела- ди. р — п ўтишнинг бу хусусияти диодни бошқа- рилувчи сиғимли элемент қилиб ишлатиш имконини беради. Бундай диодлар варикаплар деб аталади.
Варикаплар учун ташқи кучланишнинг тўғри ши эмас, балки тескари уланиши катта аҳамиятга эга. Тескари кучла­нишнинг ортиши билан р—п ўтиш кенглиги ортади ва Ср_п сиғим кичраяди. Бу боғланиш варикапнинг вольтфарада характеристикаси дейилади. 3.10а-расмда варикапнинг схемада белгиланиши ва вольтфарада характеристикаси кўрсатилган.
р—п ўтиш сиғимининг номинал (Сном), максимал (Смах), минимал (Cmin) қийматлари, сиғимнинг асллигига боғлиқ ютилиш энергияси ва бошқалар варикапларнинг асосий пара- метрлари хисобланади.
Варикаплар радиоэлектрон қурилмалардаги тебра­ниш контурларини электрон созлашда, параметрик эле­мент сифатида (параметрик кучайтиргич ва генераторларда) ва бошқа максадларда кенг қўлланилади.


Download 13,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish