3.8-расмда ярим ўтказгичли диоднинг схемада бел- гиланиши ва тўлиқ вольт-ампер характеристикаси кўр- сатилган. Унда 1—чизиқ иссиқлик бузилиши, 2—чизиқ эса, электр бузилишини кўрсатади.
Контакт соҳасининг кенглигига қараб ярим ўтказ- гичли диодлар нуқтавий ва ясси диодларга ажратилади. Биз танишган диодлар ясси (Зиодлардир. Уларда тўғри токнинг катталиги контакт юзаси кенглигига боғлиқ бўлиб, қиймати бир неча миллиампердан бир неча юз ампергача етади.
Нуқтавий диодларнинг контакт юзаси жуда кичик бўлади. Улар нуқтавий контактли пайвандлаш йўли билан ҳосил қилинади. Нуқтавий диодларнинг ясси диодлардан афзаллиги шундаки, уларнинг р—п ўтиш сиғими жуда кичик бўлади. Шунинг учун уларни юқори частотали қурилмаларда ишлатиш мумкин.
Ярим ўтказгичли диодлар бир қанча катталиклар билан характерланади. Масалан, тўғри уланиш кучланишининг
қиймати IB ёки 0,5В бўлгандаги тўғри токнинг катталиги; бузилиш кучланишининг 80% ни ташкил қиладиган тескари кучланишнинг катталиги; р — п ўтиш сиғими; Тўғрилаш хусусияти сақланадиган частота ва температура диапазони; Тўғрилашда ҳосил қилинадиган токнинг мумкин бўлган энг катта қиймати ва бошқалар. Бу катталикларни бахолашда диоднинг эквивалент схемасидан фойдаланилади (3.9- расм).
Ундаги Ср=псиғимнинг катталиги ташқи кучланишга боғлиқ равишда ўзгаради. Диодга қўйилган кучланиш ўзгариши р — п ўтишнинг кенглигини ўзгартиради. Бу ўзгариш конденсатор қоп- ламалари орасидаги масофанинг ўзгаришига мос кела- ди. р — п ўтишнинг бу хусусияти диодни бошқа- рилувчи сиғимли элемент қилиб ишлатиш имконини беради. Бундай диодлар варикаплар деб аталади.
Варикаплар учун ташқи кучланишнинг тўғри ши эмас, балки тескари уланиши катта аҳамиятга эга. Тескари кучланишнинг ортиши билан р—п ўтиш кенглиги ортади ва Ср_псиғим кичраяди. Бу боғланиш варикапнинг вольтфарада характеристикаси дейилади. 3.10а-расмда варикапнинг схемада белгиланиши ва вольтфарада характеристикаси кўрсатилган.
р—п ўтиш сиғимининг номинал (Сном), максимал (Смах), минимал (Cmin) қийматлари, сиғимнинг асллигига боғлиқ ютилиш энергияси ва бошқалар варикапларнинг асосий пара- метрлари хисобланади.
Варикаплар радиоэлектрон қурилмалардаги тебраниш контурларини электрон созлашда, параметрик элемент сифатида (параметрик кучайтиргич ва генераторларда) ва бошқа максадларда кенг қўлланилади.