Радиоэлектроника асослари муҳаррир — Қ. Азимов


-расм. Шмитт триггерининг амплитудавий характеристикаси



Download 13,17 Mb.
bet132/164
Sana05.07.2022
Hajmi13,17 Mb.
#740056
1   ...   128   129   130   131   132   133   134   135   ...   164
Bog'liq
РАДИОЭЛЕКТРОНИКА АСОСЛАРИ

6.25-расм. Шмитт триггерининг амплитудавий характеристикаси.


У гистерезис ҳалқасини ташкил қилади. Унда ad ва bс қисмлар системанннг мувозанат холатини, ab ва cd қисмлар эса, ҳолат ўзгаришини ифодалайди.
Шмитт триггеридан гармоник тебанишлардан тўғри бурчакли импульсларни ҳосил қилишда фойдаланиш мумкин.


6.11. Триггерларни ишга тушириш схемалари


Триггерни ишга туширишнинг икки хил усули мавжуд айрим-айрим ва умумий. Улар ишга тушириш импульеларини триггернинг киришига (ёки чнқишига) таъсир эттириш йўли билан амалга оширилади.
Триггерни айрим-айрим ишга туширишда бир хил қутбли импульелар навбат билан транзисторларнинг базасига (кнришига) таъсир этади. Бунда триггернинг киришларндан бирига берилган импульс уни мувозанат хрлатларидан бирига келтирса, иккинчи киришга берил­ган импульс унта қарама-қарши бўлган мувозанат ҳо- латни таъминлайди 6.26-расмда ишга тушириш импульсларнни диодлар орқали транзисторлар- нинг базаси­га узатиш схемаси тасвирланган.

6.26-расм. Триггер айрим-айрим ишга тушириш схемаси.


Унда D1 ва D2 диодлар, Сэ1, ва Сэ2 конденсаторлар, Rэl ва Rэ2 резисторлар ишга тушириш занжирини ташкил қилади.
Фараз қилайлик, триггернинг тургунлик ҳолатида T1 транзистор очиқ, Т2 транзистор—ёпиқ бўлсин. Агар 1 киришга тўғри бурчакли импульс бернлса, у Rээ1 занжнрда днфференциалланиб, иккита қарама-қарши қутбли ўткир импульсга айланади. T1 транзистор очиқ бўлгани учун унинг коллектор потенциали «О сатҳда» (Uк 0) бўлади. D1 диод Rэl резистор орқали коллекторга уланган бўлгани учун унинг анод потенциали кол­лектор потенциалига деярли тенг. (Ораларидаги фарқ Rэl резистордаги потенциал тушувига яқин келади). Шунинг учун диод тўғри уланишда бўлади ва мусбат қутбли ўткир импульсни базага ўтказади. Натижада T1 транзистор тўйиниш ҳолатидан, Т2 транзистор — кесиш ҳолатидан чиқа бошлайди. Транзисторлар кучайтириш ҳолатига ўтгач, тескари боғланиш туфайли кўчки жараёки вужудга келади ва кучланиш сакрашлари T1 транзисторни ёпиқ Т2 транзисторни тўлиқ'очиқ ҳолга келтиради. Аввал кўрилганига асосан триггернинг бу ҳолати турғун бўлиб, II киришга янги ишга тушириш импульси таъсир этгунча давом этади.
Транзисторлар кучайтириш режимига ўтганда ундаги жараёнлар ишга тушириш импульсининг таъсирисиз, ички ўзгаришлар ҳисобига содир бўлади. Шунинг учун бу вақтда ишга тушириш занжири триггерни импулье­лар генераторидан узиши керак. У қуйидагича амалга ошади. Ёпилаётган T1 транзисторнинг коллектор куч- ланнши манба кучланмшмгача ўсиб боради («I сатҳ»). D1 диоднинг анод потенциали у билан бир хил бўлгани учун у тескари уланиш ҳолатига ўтади ва T1 транзис­торнинг база занжирини 1-киришдан узади. Навбатдаги импульс келгунча Сэ1 конденсатор Rэl резистор орқали зарядланади. D1 ва D2 диодлар узгич (кесувчи) деб аталади).
Айрим-айрим ишга тушнрилувчи триггер RS—триг­гер деб аталади. У иккита кириш ва иккита чиқишга эга. Унда киришлар R ва S, чиқишлар эса, Q ва ҳарфлари билан белгиланади. R ҳарфи кириш занжирини қуйи «О сатҳ»га ўтишини, S ҳарфи — юқори «1 сатҳ»га ўтншини ифодалайди.
Триггерни умумий ишга тушириш усули саноқли иш­га тушириш деб аталади. Унда бир хил қутбли ишга тушириш импульеларн ҳар икки транзисторга бир вақтда таъсир эттирилади. Улар транзисторларнинг базасига (киришга) ёки коллекторига (чиқишига) берилиши мумкин.
Агар триггернинг 6.26-расмда кўрсатилган схемасидаги I за II киришлар туташтирилиб умумий кириш ҳосил қилинса ва унга бошқариш импульслари таъсир эттирилса, I ҳол ҳосил бўлади. 6.27-расмда бошқариш импульслари транзистор- ларнинг коллекторига таъсир эттириш схемасига мисол кўрсатилган.


Download 13,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   128   129   130   131   132   133   134   135   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish