Радиоэлектроника асослари муҳаррир — Қ. Азимов



Download 13,17 Mb.
bet4/164
Sana05.07.2022
Hajmi13,17 Mb.
#740056
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   164
Bog'liq
РАДИОЭЛЕКТРОНИКА АСОСЛАРИ

ортиши. Бунинг учун қатордаги амплитудалари кичик бўлган ҳадлар, яъни кўрилаётган ҳолда таъсири кичик бўлган ташкил этувчилар ҳисобга олинмайди. Шунга кўра сигнал спектри кенглиги деганда қисқартирилган қатор жойлашадиган частоталар шкаласи қабул қилинади. Унинг қуйи ва юқори часготалар оралиғи ∆ω = ω2 ω1 сигнал спектрининг кенглиги дейилади.



1-3- раcм. Тўғри бурчакли даврий импульслар кетма- кетлиги.
Даври Т ва амплитудаси Е га тенг бўлган тўғри бурчакли импульслар кетма-кетлигининг спектрини аниқлайлик. Осон бўлиши учун ординаталар ўқнни шундай ўтқазайликки, кўраётган сигналимиз функцияси U (t) жуфт функция бўлсин (1.3-раcм). (1.5) ва (1.5а) ифодалардан Фурье коэффициентларини аниқлаб (1.4а) ифодага қўямиз. Сўнгра соддалаштириб кўраётган сигналимизнинг Фурье қаторини ҳосил қиламиз:
(1.8)
Унда tu—импульснинг давом этиш вақти.
Демак, кўраётган мураккаб сигналимиз чексиз сон- даги гармоник ташкил этувчиларга эга бўлиб, унинг спектри чексиз. Бунда ҳар бир пташкил этувчининг
амплитудаси катталикка боғлиқ равишда
ўзгаради. Тартиб номерининг ортиши билан уларнинг амплитудаси кичрайиб боради, чунки синуснинг ўсиши аргументининг ўсишидан суст бўлади.
Ташкил этувчиларнинг фазалари функциянинг аргументига боғлиқ. бўлганда, у нолга айланади. Шунинг учун спектрдаги частотали гармоника нолга тенг бўлади. Бундан ташқари тенгсизликни қаноатлантирувчи п нинг қийматларида катталик манфий қийматли бўлади. Ана шу қийматлардаги ташкил этувчиларнинг фазалари ҳам манфий бўлади. Уларнинг амплиғ тудалари аввал ўсади, сўнгра кичрайиб, қийматда нолга айланади. Шундан кейин жараён такрорланади.
Д емак, ташкил этув­чиларнинг амплитудаси нолга тенг нуқталаридан ўтишда спектрдаги таш­кил этувчиларнинг фаза­лари сакраш билан π миқдорга ўзгаради. Икки нол амплитудали таш­кил этувчи орасидаги ташкил этувчиларнинг бошлан- ғич фазалари ўзгармас бўлиб, сон жиҳатдан нолга тенгдир (φ=0).
1.4- раcм. Тўгри бурчакли даврий

Download 13,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish