2.17. Боғланган тебраниш контуридаги мажбурий тебранишлар
Маълумки, системадаги мажбурий тебраниш ташқи мажбурловчи куч — генератор таъсирида ҳосил бўла- ди. Боғланган тебраниш контурларида мажбурловчи генераторнинг уланиши боғланишга кирган контурлар орасидаги тенгҳукуқлилик хусусиятини йўқотади. Шунинг учун бирламчи ва иккиламчи контурлар тушунчаси киритилади.
Системадаги ташқи генератор уланадиган контур бирламчи контур деб, қолганлари эса, иккиламчи контур деб аталади. Иккиламчи контур бирламчи контурнинг нагрузкаси (истеъмолчиси) вазифасини бажаради.
Ҳар қандай системада бўлгани каби, боғланган контурлар системасида ҳам, бирламчи контурга генератор уланиши билан унда аввал ўтиш жараёнлари юз беради. Маълум вақт ўтгандан кейин эса, турғун жараёнлар вужудга келади, яъни эркин жараёнлар сўниб мажбурловчи жараёнлар қолади. Натижада бирламчи контурдан иккиламчи контурга даврий ра- вишда энергия узатила бошлайди (ташқи генераторга бўладиган акс таъсир ҳисобга олинмайди).
Узаро трансформатор боғланишли иккита контурдан ташкил топган системани олайлик (2.38-раcм).
2.38- расм. Боғланган тебраниш контуридаги мажбурий тебранишлар.
Унда биринчи контурни бирламчи контур деб, иккинчисини эса, иккиламчи контур деб ҳисоблаймиз. Мажбурий тебранишлар тенгламаси қуйидагича ифодаланади:
(2.75)
Бунда
(2.75)
(2.75) тенгламалар системасига кирувчи ҳар бир тенг- лама иккинчи даражали бўлгани учун у умуман тўр- тинчи даражалидир. Шунинг учун текширишда ўрга- наётган занжиримизни Lэкв, Сэкв ва R3KB эквивалент элементларнинг кетма-кет уланишидан ҳосил бўлади- ган занжир кўринишига келтириб текшириш мумкин эмас. Фақат хусусий ҳолда занжирга гармоник тебраниш генератори уланган бўлса, стационар жараёнлар учунгина бундан чекиниш мумкин. Лекин бунда эквивалент параметрлар частотага боғлиқ бўлиб қолади. Шуларни ҳисобга олган ҳолда 2.38-расмда кўрсатилган системанинг эквивалент схемасини тузамиз. Унинг тўлиқ қаршилиги системамизнинг эквивалент қаршилигини ташкил этади.
(2.75) тенгламалар системасининг иккинчи ифода- сидан Im2 токни аниқлаб, уни биринчи ифодасига қўя- миз ва (2.76) ифодани ҳисобга олган ҳолда соддалаш- тирамиз:
(2.77)
Бунга белгилаш киритайлик:
(2.78)
Бунда, — киритилаётган актив қаршилик;
— киритилаётган реактив қаршилик;
Z2
— экв ивалент (тў лиқ) қаршилик дейилади.
Эквивалент параметрларнинг (2.78) ифодасини якка контурнинг қаршилиги ифодаси (2.61) билан солиштирсак, бирламчи контурнинг қаршилиги боғланиш туфайли RBH ва Хвн миқдорларга ўзгарганлигини кўриш мумкин. Бунда RBH актив ва Хвн реактив киритилган қаршиликлар дейилади. Уларнинг катталиги ўзаро индукция коэффициента М га ва ташқи генератор частотасига, яъни боғланиш қаршилигининг катталигига боғлиқдир. 2.39-расмда эквивалент кириш қаршиликларининг частотага боғлиқ равишда ўзгариш графиги тасвирланган.
Do'stlaringiz bilan baham: |