Радиоэлектроника асослари муҳаррир — Қ. Азимов



Download 13,17 Mb.
bet15/164
Sana05.07.2022
Hajmi13,17 Mb.
#740056
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   164
Bog'liq
РАДИОЭЛЕКТРОНИКА АСОСЛАРИ

2.4. Дифференциалловчи ва интегралловчи занжирлар


Агар занжирнинг чиқиш кучланишининг оний қий- мати кириш кучланишининг ҳосиласига мутаносиб ўз- гарса, бундай занжир дифференциалловчи:

агар у кириш кучланишининг интегралига мутаносиб ўзгарса, интегралловчи занжир дейилади:

Бу ерда А ва В — мутаносиблик коэффициентлари.

2.10-раcм. Дифферен циалловчи RC—занжир.


Умуман олганда, дифференциалловчи ва интеграл- ловчи занжирлар етарлича мураккаб электрон схемага эга. Лекин биз бу жараёнларнинг моҳиятини тушунишга имкон берадиган энг содда схемали занжир лар билан танишамиз.
Бизга С сиғим ва R резисторнинг кетма-кет ула- нишидан ташкил топган занжир берилган бўлсин (2.10-раcм). Унда чиқиш кучланиши R резистор орқали олинсин.
Кирхгоф тенгламасини тузамиз:
(214)
Ундан вақт бўйича ҳосила олиб, икки томонини RC га кўпайтирсак, қуйидаги ифода ҳосил бўлади:
(2.14a)
Кетма-кет уланишда занжир элементларидан бир хил ток ўтганлиги учун уни конденсатор кучланиши орқали ифодалаш мумкин:
(2.15)
(2.15) ифодани (2.14а) ифодага қўйиб, чиқиш кучланиши U2 = IR эканини ҳисобга олсак, қуйидаги ифода ҳосил бўлади:
(2.16)
Агар бу ифодада иккинчи ҳадни ҳисобга олмаслик мумкин бўлса, занжирни дифференциалловчи дейиш мумкин:
(2.16а)
Бунинг учун занжирнинг вақт доимийси деб аталувчи RC катталик етарлича кичик миқдор бўлиши керак.
(2.16а) ифодани бошқача йўл билан хам олиш мумкин. Бунинг учун (2.15) ни чиқиш кучланиши ифодасига қўяйлик: Агар бунда Uc ни U, орқали ифодалаш мум­кин бўлса, (2.16а) ҳосил бўлади, яъни занжиримизни диффе­ренциалловчи занжир дейиш мумкин бўлади. Ана шундай алмаштиришни ўтказиш учун
(2-17)
тенгсизлик ўринли бўлиши, яъни кириш кучланишининг асосий қисми сиғимга қўйилган бўлиши керак. Шунга кўра (2.17) ифода занжирнинг дифференциаллаш шарти деб аталади. Уни қуйидаги кўринишда ифодалаш қулай:
(2.17а)
Бу ерда τ = RC — занжирнинг вақт доимийси, занжирга таъсир этувчи тебраниш даври.
Демак, занжир дифференциалловчи бўлиши учун унинг вақт доимийси қўйилган сигналнинг тебраниш давридан етарлича кичик миқдор бўлиши керак.
Энди L индуктивлик ва R резисторнинг кетма-кет уланншидан тузилган занжирни кўрайлик. Унда чикиш кучланиши R ре­зистор орқали олинсин (2.11-расм):

2.11- расм. Интеграл­ловчи RL—зшжир.


U2 = UR = IR (2.18)
Закжир элементлари кетма-кет бўлгани учун занжир- даги токии индуктивликдаги кучланиш орқали қуйида- гича ифодалаш мумкин:
(2.19)
Агар (2.19) ифодани (2.18) ифэдага қўйсак ва UL~U1 алмаштпришни ўтказолсак, занжиримиз интеграл- ловчи бўлади:
(2.20)
Бунинг учун кирнш кучланишининг асосий қисми ин- дуктивликка қўйилган бўлиши керак, яъни
ωL>>R ёки τ >> Т (2.21)
тенгеизлак бажарилишн керак. Бу шарт интеграллаш шарти деб аталади. Бунда -занжирнинг вақт доимийси.
Худди шу усулда чиқиш кучланиши индуктивлик орқали олинган LR — занжирнинг дифференциал- ловчи, чиқиши сиғим орқали бўлган RC — занжирнинг интег­ралловчи занжир бўлишини исбот қилиш мумкин.
Дифференциалловчи занжирлар ёрдамида давом этиш вақти қисқа бўлган ўткир импульслар ҳосил қи- лиш мумкин. Интегралловчи занжирлар ёрдамида эса, кам қувватли жуда кичик сигналлар қайд қилинади.



Download 13,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish