Р 38 р 38 О. Д. Раҳимов, И. Х. Сиддиқов, М. О. Муродов. Ҳаёт фа



Download 2,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet109/244
Sana19.05.2023
Hajmi2,76 Mb.
#941326
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   244
Bog'liq
033-

1. Ўткир зарарланиш
қисқа вақт давомида катта дозадаги 
нурланиш таъсирида ўткир нур касаллигини келтириб чиқаради. 
1 - даври – бирламчи реакция: ҳароратнинг кўтарилиши, 
пульснинг тезлашиши, қайд қилиш, бош айланиши, ланжлик, 
лоҳаслик ҳолатлари кузатилади. 
2 - даври – яширин даври. 
3 - даври – касалликни кучайиши (қайд қилиш, қон кетиши ва 
б.) 
4 - даври – ѐ соғаяди, ѐки ўлим билан тугайди.


144 
0,8 – 1.2 Зв; 80 – 120Р – нур касаллигининг дастлабки 
белгилари юзага келади, инсон ўз кучи билан тузалади. 
2,7- 3 Зв; 270 – 300 Р –нур касаллигининг кучли белгилари 
ҳосил бўлади ( 50% ўлим билан тугайди). 
5,5- 7 Зв - даволаб бўлмайди, барча ҳолатлар ўлим билан 
тугайди.
2. Хроник нур касаллиги – врач-рентгенологларнинг касбий 
касаллиги
Ультрабинафша нурланиш (УБ) 
380 дан 1 нм гача тўлқин 
оралиғида юзага келади. Унинг манбаларига қуѐш радиацияси, 
плазмали пайвандлаш ишлари, чўғланма ва газразрядли 
чироқлар, лазер ва электргаз пайванд қурилмалари киради.
Ультрабинафша нурлар инсон организми учун маълум 
даражада зарур ҳисобланади. Лекин ушбу нурларнинг рухсат 
этилган миқдор даражасидан ошиб кетиши турли хил 
касалликларга олиб келади. УБ нурларнинг салбий таъсирини 
бошланиши тери қизариб, қичишиши, бош оғриғи, тана 
ҳароратининг кўтарилиши каби белгилар билан кузатилади.
Ультрабинафша нурлардан тиббиѐтда ва айрим технологик 
жараѐнлар самарадорлигини оширишда ҳам қўлланилади. Тўлқин 
узунлиги 320-380 нм оралиғидаги УБ нурлардан тери 
касалликларини профилактика қилишда, 160-254 нм даги 
нурлардан тупроқ ва сувни зарарсизлантиришда, иш хоналарини 
зарарли бактериялар ва микроблардан тозалашда фойдаланилади.
Ультрабинафша 
нурларнинг 
зарарли 
таъсиридан 
ҳимояланишда ҳимоя экранлари, пардалар, кабиналар, масофадан 
бошқариш воситалари ва шахсий ҳимоя воситаларидан 
фойдаланилади. 

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   244




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish