Qarshi davlat universiteti fizika-matematika fakulteti fizika kafedrasi



Download 0,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/41
Sana13.06.2021
Hajmi0,99 Mb.
#66154
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   41
Bog'liq
suyuqliklarda issiqlik harakati tufayli yuz beradigan mexanizmlarni organish

temperatura  shkalasi  deb  ataladi.  Shunday  qilib  a  termometrik  kattalikni 

tanlashga  bog‗liq  holda  cheksiz  ko‗p  sonly  empirik  temperaturalar 

shkalasini  yasash  mumkin.  Bu  shkalalarning  barchasi  o‗zaro  faqat 

temperatura  shkalasini  yasashda qabul qilingan asosiy  reper  nuqtalarda  mos 

keladi.  Boshqa  barcha  nuktalarda,  odatda  shkalalar  mos  kelmaydi.  Bu  turli 

termometrlar,  masalan, simobli va spirtli termometr  yoki temir va  mis simli 

qarshilik  termometrlari  ayni  bir  jismning  temperaturasini  o‗lchaganda 

turlicha ko‗rsatishini bildiradi.  

Temperaturalarning  ideal  gaz  shkalasi.Qo‗yilgan  masalan  yechishning 

dastlabki  bosqichida  shu  holdan  foydalanish  mumkinki,  yetarlicha 

siyraklangan,  ideal gazlar  d e b   a t a l u v c h i   g a z l a r   k a t t a   a n i q l i k d a   B o y l —

Mariott   qonuniga   bo ‗ysunadi:   berilgan  gaz  massasi  V  hajmining  uning  P 



bosimiga  ko’paytmasi  faqat  temperaturaga  bog‘liq,  bo‘ladi.  Bu  ko‗paytmani  a 

termometrik  kattalik  deb,  gazning  o‗zini  esa  termometrik  jism  deb  qabul 

qilish  mumkin.  Shunday  yo‗l  bilan

 

tempe-  raturalarning  ideal  gaz  shkalasiga 

kelinadi. Ideal gaz temperatura — bu kuchli ravishda siyraklangan gaz bilan 

to‗ldirilgan 

termometr 

yordamida 

hisoblangan 

temperaturadir. 

Temperaturalarning  ideal  gaz  shkalasida  aniqlangan  temperatura  katta.  T 

harfi bilan belgilanadi. Bunda (3.1) formula   

 

pV = СТ                                               (1.27) 



formulaga  o‗tadi,  bu  yerda  C  —  gazning  faqat  massasi  va  ximiyaviy 

tabiatiga bog‗liq bo‗lgan doimiy. 

Temperaturalarning  ideal  gaz  shkalasining  boshqa  barcha  emperik 

temperaturalar  shkalalaridan  afzalligi  shundaki,  tajribalarning  ko‗rsatishich 

(1.26)  formula  bilan  aniqlangan  T  temperatura  gaz  termometri  rezervuari 

to‗ldirilgan  gazning  ximiyaviy  tabiatiga  juda  zaif  bogliq  bo‗ladi.  Ayni  bir 

jismning 

temperaturasini 

o‗lchashda 

turli 


gaz 

termometrlarining 




37 

ko‗rsatishlari bir-biridan juda kam farq qiladi. Shuning uchun T temperatura 

deganda ideal gaz termometri yordamida o‗lchangan kattalikni tushunamiz.  

Amalda  gaz  termometrini  ikki  usul  bilan  yasash  mumkin.  Bir  usulda 

gazning  V  hajmi  doimiy  saqlab  turiladi  va  temperatura    indikatori  bo‗lib  P 

bosim xizmat qiladi. Ikkinchi usulda gazning bosimi doimiy saqlab turiladi, 

temperaturani o‗lchash V hajmni o‗lchashga keltiriladi. Prinsip jihatidan har 

ikkala  usul  ham  teng  huquqli.  Biroq  birinchi  usul  qulayroq,  shuning  uchun 

amalda shu usul qo‗llaniladi. 

 

 Gaz  termometrining  tuzilishini  1.4-  sxematik  rasmdan  tushunib  olish 



mumkin.  Manometrning  chap  tirsagidagi  simob  sathi  o‗lchashlarda  doimiy 

O  belgiga  keltiriladi  va  shu  bilan  A  ballondagi  gazning  hajmi  doimiy 

saqlanadi.  Aslida  gaz  termometri  anchagina  murakkab  qurilma,  bu 

termometr  yordamida  temperaturani  o‗lchash  esa  katta  diqqat  talab 

qiladigan  ancha  qiyin  eksperimental  proseduradir.  Bu  masalalarga 

to‗xtalmasdan,  shu  narsani  ta‘kidlash  bilan  cheklanamizki,  gaz  termomet ri 

o‗zgarmas  hajmli  shisha,  kvars  yoki  metall  ballon  bo‗lib,  unga  real  gaz 

to‗ldirilgan va kapillyar yordamida manometrga ulangan bo‗ladi. Termometr  

gazi  sifatida  avval  vodorod  qo‗llanilar  edi.  Hozirgi  vaqtda  geliy  va  azot 

ishlatiladi  (odatda  azot  yuqori  temperaturalarda,  geliy  ballonning  devori 

orqali  o‗tib  ketadigan  hollarda  ishlatiladi).  Gazning  bosimi  standart 

temperaturada  turgan  manometr  bilan  o‗lchanadi.  Gazning  bosimi  bo‗yicha 

o‗lchanadigan  temperatura  ballon  hajmining  o‗zgarishiga,  gazning 

noidyoaldigiga doyr tuzatmalarni e‘tiborga olgan holda hisoblab topiladi.  

T=0  bo‗lganida (1.25) tenglama pV = 0 ni beradi. Shu asosda bunday 

temperaturada  P=  0  deb  olinadi,  chunki  V  nolga  aylanishi  mumkin  emas. 

So‗ngra  bu  temperatura  mumkin  bo‗lgan  barcha  temperaturalarning  eng 

pasti  bo‗lib,  temperashuraning  absolyut  noli  deb  yuritiladi.  Bunday  xulosa 

garchi  to‗g‗ri  bo‗lsa  ham,  biroq  keltirilgan  dalil  ekstropolyasiyaga 

asoslangan  va  tasdiqlovchi  kuchga  ega  emas.  Absolyut  nolga  yaqinlashgan 




38 

sari  ideal  gaz  qonunlaridan  chetga  chiqish  tobora  sezilarli  bo‗la  boradi. 

Barcha gazlar hali absolyut nolga yetmasdanoq kondensasiyalana boshlaydi.  

 

                                         1.5-rasm 



Absolyut 

nol 


temperatura 

mavjudligining 

qat‘iy 

tasdig‗i 




Download 0,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish