Q u sm o n o V, U. J o ‘rayev, N. N o r q u L o V о ‘zbekiston tarixi

4.  Qo‘qon  xonligining  chet  davlatlar  bilan  olib  borgan  savdosi 
haqida so‘zlab bering.
35-  §.  Qo‘qon  xonligi  shaharlari
Q0t(|0n 
Q o‘qon  xonligidagi  shaharlar  bir-biridan
aholisi,  madrasa  va  masjidlarining  soni, 
mahsulotining  sifati  bilan  farq  qilardi.  U   yoki  bu  shahaming 
ahamiyati  uning  strategik  mavqeyi  bilan  belgilanardi.  Katta  sha- 
harlarga  xonning  o ‘g ‘illari  yoki  yaqin  qarindoshlari  hokim   etib 
tayinlanardi.  Xonlikning  bosh  shahri  Q o‘qon  edi.  Tarixiy  m an-
126

---

balarda  Q o‘qonga  oid  m a’lum otlar  X  asrdan  boshlab  uchraydi. 
Q o‘qonning  yoshi  2000  yildan  ortiqdir.  M a’lum otlarda  „Havo- 
qand“ ,  ,,H o‘qand“  degan nom lar bilan  qayd  etilgan.  ,,Havoqand“ 
so‘zi —,,go‘zal“ ,  ,,yoqimli“ ,  ,,xushmanzara“ ,  „shamol  shahri“ 
degan  m a’noni  anglatadi,  degan  fikrlar  ham   mavjud.  Mahalliy 
aholi  o ‘z  shahrini  H o ‘qandi  latif  yoki  Q o‘qon  deb  aytganlar. 
Q o‘qon  shahri  XVIII — XIX  asr  birinchi  yarmida  nafaqat  xon­
likning,  ayni  paytda,  Markaziy  Osiyoning  yirik  shaharlaridan 
biri  edi.
Q o ‘qon  m ustahkam   devor  bilan  o ‘ralgan.  Shaharga  12 
darvozadan  kirilgan.  Shaham ing  12  darvozali  b o ‘lishiga  sabab — 
uning  m a’muriy jihatdan  12  dahaga b o ‘linganligi  edi.  Bu  davrda 
shaharda  30000  aholi  yashagan.  XIX  asr  o ‘rtalarida  Q o‘qondagi 
madrasalar  ichida  M adalixon,  N orbo‘tabiy,  Jom e,  Hokim   Oyim, 
H oja  dodxoh,  M ingoyim  m adrasalari  alohida  ajralib  turadi. 
Ularning  har  birida  38  tadan  100  tagacha  hujrasi  b o ‘lgan.
Q o‘qon shahri xonlikning  siyosiy,  madaniy,  iqtisodiy va diniy 
markazi edi.
M arg‘ilon  (M arg‘inon)  shahriga  bun- 
arg  1 on 
dan  2000  yil  avval  asos  solingan.  Olim­
lar  shaharning  nom i  ,,M aysazor“ ,  , , 0 ‘tz o r“  degan  m a’noni 
anglatadi,  deb  taxm in  qiladilar.  ,,Bobum om a“  asarida  M arg‘ilon 
Farg‘onadagi  8  ta  shahardan  biri  ekanligi,  shaharning  obodligi, 
shirin  mevalari  haqida  so‘z  yuritilib,  uning  „donayi  kalon“  deb 
ataluvchi  anori  va  ,,subhoniy“  navli  o ‘rigi  maqtalgan.
M arg‘ilonning  Buyuk ipak yo‘lida  joylashganligi hunarm and- 
chilikning  gullab-yashnashiga  sabab  b o ‘lgan.  Uning  atlas  to ‘qish 
turi  nihoyatda  rivojlangan.  Aynan  M arg‘ilon  atlasi  uni  jahonga 
mashhur qilgan.  M arg‘ilon  shahri  qadimdan ilm-fan va madaniyat 
markazi  ham   b o ‘lgan.  Shu  tufayli  shahar  dunyoga  m ashhur 
huquqshunos  allom a  B u rh o n id d in   M arg ‘ino n iy n i  yetkazib 
berganligi bejiz b o ‘lmagan.  Marg‘ilon  Q o‘qon xonligi  davrida pilla 
sotiladigan  asosiy bozor markazi  edi.  Shaharda ko‘plab pillakashlik 
va  shoyi  to ‘qish  ustaxonalari  bor  edi.  2007-yilda  M arg‘ilon 
shahrining  2000  yilligi  nishonlandi.
■  ... 
Markaziy  Osiyoning  m ashhur  shahar­
laridan biri bo ‘lgan Andijon „Buyuk ipak 
yo‘li“da bunyod  etilgan.  Ayrim  m anbalarda  shahar  nom i  ,,andi“ , 
,,adoq“  kabi urug‘  atamalari bilan bog‘liqligi  ko‘rsatilgan.  Arablar
127

---

istilo  qilgan  davrda  shahar  ,,Andukon“  deb  atalgan.  Andijon  XV 
asrdan boshlab  Farg‘ona vodiysining markaziga aylangan.
Zahiriddin  M uham m ad  Bobur  davrida  Andijonda  xo‘jalik, 
fan  va  madaniyat  ravnaq  topgan.  U   ,,Bobum om a“da  Andijon 
haqida:  ,,Oshlig‘i  vofir,  mevasi  farovon,  qovun  va  uzum i  yaxshi 
b o ‘lur...  M ovarounnahrda  Sam arqand  va  Kesh  qo ‘rg‘onidin 
so‘ngra  m undin  ulug‘roq  qo‘rg‘on  yo‘qtur.  U ch  darvozasi  bor. 
T o‘qqiz  tam ov  suv  kirar“  deya  ta ’rif  bergan.
Q o‘qon  xonligi  tashkil  topgach,  endi  u  Andijon  bekligining 
markazi b o ‘lib  qoldi.  XIX  asr o ‘rtalarida Andijon 4  dahaga b o lin - 
gan.  H ar  dahaning  qozisi,  mingboshisi  b o lg an .  D ahalar  oqsoqol 
boshliq  mahallalarga  bolingan.
Nam angan  shahri  ham   xonlikning  yirik