Пул-кредит сиёсати


Пул-кредит сиёсатининг ўтказиш каналлари таҳлили



Download 1,2 Mb.
bet15/18
Sana29.04.2022
Hajmi1,2 Mb.
#591888
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   18
Bog'liq
5-DARS (14.10-18.10)

Пул-кредит сиёсатининг ўтказиш каналлари таҳлили


Ҳозиргача олиб борган таҳлилларимиз орқали биз пул-кредит сиёсати қандай қилиб ялпи талабга таъсир қилиши ҳамда унинг асосий фоиз ставкаларига бўладиган алоқасини кўриб чиқдик. Энди эса монетар сиёсатда узатиш каналларини таҳлил қилиш, пул оқимини бошқариш жараёнларини тушунишга хизмат қилади. Монетар сиёсатнинг тўртта узатиш канали одатда ажратилади: фоиз ставкаси канали, активлар нархлари канали, кредит канали ва ташқи канал. Тўрталаси ҳам параллел равишда ишлайди ва умумий мувозанат натижасига ҳисса қўшади, аммо уларни ажратиб кўрсатиш пул-кредит сиёсати қандай ишлашини ва унинг таъсирининг катталигини нима билан белгилашини тушунишга ёрдам беради. Бундан ташқари, ушбу каналлардан бирини ёки бир нечтасини аниқ кўрсатадиган пул-кредит сиёсати воситаларини ишлаб чиқишда ёрдам бериш, айниқса, молия сектори бузилган тақдирда, сиёсат нуқтаи назаридан қизиқ бўлиши мумкин.
Фоиз ставкаси анъанавий Кейнс канали ҳам деб номланади. Унинг моҳиятига кўра номинал қатъийлик мавжуд бўлганда пул кенгайиши (номинал ва реал) фоиз ставкасининг пасайишига олиб келади, шу сабабли инвестициялар ва узоқ умр кўриладиган маҳсулотлар истеъмолини қайта тикланишига олиб келади. Қисқа муддатда юқори инвестиция товар ва хизматларга бўлган талабга кўпайтирувчи таъсир кўрсатади (4-бобга қаранг). Анъанавий пул-кредит сиёсатининг бевосита таъсир кўрсатадиган ягона фоиз ставкаси бир кеча-кундузда номинал фоиз ставкасидир, аммо ноанъанавий чоралар узоқ муддатли давр учун кутилаётган реал фоиз ставкаларига ҳам таъсир қилади.
Пул-кредит сиёсати импулсининг таъсири, сиёсат эълонларининг фоиз ставкалари даражасига ва кутилаётган инфляцияга бўладиган таъсири билан ҳам ўлчанади. Марказий банкнинг ушбу жараёндаги стратегияси, қисқа муддатли ставкалар ва узоқ муддатли ставкалар ўртасидаги боғлиқликка ва банкларнинг қайта молиялаштириш ставкалари бўйича ўзгаришларни ўз мижозларига этказиш қобилиятига боғлиқ бўлади.




5.4.1 – Расм. АҚШ Федерал Ғазнаси облигациялари бўйича даромад эгри чизиғининг тузилиши. Берилган йиллар бўйича


фоиз қийматида.
Умуман олганда, фоиз ставкаси каналлари мамлакатлар бўйича сезиларли даражада фарқ қилади. Таҳлилни қуйидаги даромад эгри чизиғини тадқиқ этиш билан давом эттирамиз. Бу учун облигацияларни сотиб олиш ва ундан йиллик тушумга эга бўлиш бўйича ҳолатни кўриб чиқамиз.
Расмдан кўриниб турибдики, ЕМБ нинг 2006 йилда асосий қайта молиялаш ставкасининг кетма-кет кўтарилиши бозор иштирокчилари томонидан яхши кутилган ва йил давомида муаммосиз ўсиб борадиган узоқ муддатли фоиз ставкаларига олдиндан киритилганлигини билдиради.
Пул-кредит сиёсатининг таъсири, шунингдек, банкларнинг қарз
беришига қараб фарқ қилади. Германия ёки Франсиядаги каби белгиланган ставкалар бўйича уй хўжаликларига, бу ҳолда пул импулслари қарздор уй хўжаликлари билан қайта музокара ўтказмагунча таъсир қилмайди. Яъни бунда қисқа муддатли ставка бўйича индексланган ўзгарувчан белгиланган янги ставкалар бўйича амалга оширилади.
Биламизки, облигациялар қатъий ўрнатилган фоиздаги тушумни тўлайди. Одатда, бир йиллик белгиланган фоизда, ярим йиллик муддатдаги тўловни амалга оширади. Тўланадиган фоизлар ҳамда облигациянинг муддати тугаши билан унинг охириг қиймати эгасига тўлаб берилади.
Олинадиган жами тушум, даромад эгри чизиғида ўз аксини топади. Облигациядан олинадиган дромад эгри чизиғининг назарий моҳийти шундан иборатки, инвестор узоқ муддатли ҳамда қисқа муддатли инвестиция бўйича танлов қилиши ҳамда шунга мос равишда фоизларни қабул қилишидир.
Агар инвестор қисқа муддат учун фоиз тўловларини оширмоқчи бўлса, узоқ муддатли инвестицияни камайтириб бориши лозим бўади. Инвестор қисқа муддатдаги фоиз ставкасини камайтириб, узоқ муддат учун инвестицияларга сармояни кўпайтирса, даромад эгри чизиғи нисбатан текис ва пастга томон камайиб борувчи шаклга эга бўлади.



Download 1,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish