Psixologiya fani predmeti va vazifalari Psixologiyaning tarixan shakllanishi va rivojlanishi


- savol. Ixtiyoriy diqqatdan keyingi diqqatga xarakteristikasi



Download 131,69 Kb.
bet59/71
Sana14.04.2022
Hajmi131,69 Kb.
#552441
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   71
Bog'liq
Psixologiya fani predmeti va vazifalari Psixologiyaning tarixan

79- savol. Ixtiyoriy diqqatdan keyingi diqqatga xarakteristikasi


Ихтиёрий диққат ихтиёрсиз диққат каби одамнинг кизикишлари билан
мустахкам богликдир. Лекин, агар ихтиёрсиз диққатда кизикишлар бевосита
булсалар, ихтиёрий диққатда бавосита характерга эга булади. Фаолиятнинг узи
бизни кизиктирмаслиги мумкин, аммо фаолиятни бажаришда юкланган вазифани хал килиш учун зарур булгани туфайли ана шу максад нуктаи назаридан фаолият биз учун кизикарли булиб колади.
Ихтиёрий диққатдан ташкари, диққатнинг ана бир турини кайд килиб утиш
лозим, бу диққат, ихтиёрий диққат каби максадга картилган булиб, лекин доимий иродавий зур беришни талаб килмайди. Масалан, укувчи уй топширигини бажаришга киришганда дастлаб бу ишга узини мажбур килади, атайлаб диққатни иш устига туплайди, иродавий зур беради. Лекин ишга киришиб олгач, энди иродавий зур бериш пасаяди, диққат уз-узидан иш устига тупланади, укувчи эса ишни берилиб бажара бошлайди. Ана шу пайтда укувчининг диққати ихтиёрий диққатдан мувофиклашган диққатга айланади.
Диққат бир неча хусусиятга эга булади:
1. Диққатнинг кулами.
2. Диққатнинг кучи ва баркарорлиги.
3. Диққатнинг булиниши.
4. Диққатнинг кучиши.
5. Диққатнинг тебраниши.
6. Паришонлик.
Диққатнинг баркарорлиги деганда бирор фаолият устида узокрок вақт ушланиб
туришлигини тушинамиз. Диққатнинг баркарорлиги унинг кучи билан чамбарчарс боглангандир. Одатда кучли диққат уз навбатида баркарор хам булади. Диққат тебраниш хусусиятига хам эгадир. Агар жуда кучсиз, зурга эшитиладиган овозга кулок соладиган булсак, масалан, соатнинг чиккиллашига кулок солсак, диққатимиз жиддий каратилган булишига карамай, бу овоз гох баланд, гох паст эшитилади. Бир – бирига якин булган ёруглик фаркини ажратишда хам худди шундай ходиса юз беради. Диққатнинг бундай тебраниш даврлари хисоблаб чикилган. Маълум булишича, диққат тебранишнинг давомийлиги унча катта булмай, 1,5 секунддан 2,5 секундгача етади.

Download 131,69 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   71




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish