Психологиянинг предмети


Тафаккурнинг нерв-физиологик асоси



Download 1,05 Mb.
Pdf ko'rish
bet78/139
Sana22.11.2022
Hajmi1,05 Mb.
#870199
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   139
Bog'liq
умумий психология маруза матни

Тафаккурнинг нерв-физиологик асоси 
Тафаккур фаолияти муайян мақсадга қаратилган алоҳида онгли 
жараён тариқасида содир бўлади. Бош миянинг бирор участкасидаги фаолият 
эмас, балки бутун бош мия пўстининг фаолияти мана шу жараённинг 
физиологик асосидир. Тафаккур фаолияти учун аввало анализаторларнинг 
миядаги учлари ўртасида вужудга келадиган мураккаб боғланишлар муҳим 
аҳамиятга эгадир. Анализаторларнинг бош мия пўстидаги участкалари бир-
биридан кескин ажралган ҳолда эмас, балки бир-бирига туташиб, бир-бири 
билан чамбарчас боғланиб кетганлиги сабабли мазкур боғланишларнинг 
вужудга келиши юқорида айтиб ўтилганидек, тафаккурнинг махсус нерв-


физиологик механизмларидир. Бунда иккинчи сигналлар тизимининг 
боғланишлари биринчи сигнал тизимидаги боғланишларга таянади.
И.П.Павлов иккинчи сигнал тизимининг иши ҳамиша биринчи сигнал 
тизими билан ўзаро ўтказиш жараёнида ҳозир бўлади, деб таъкидлаган. 
Иккинчи сигнал тизими асосида биринчи сигнал билан ўзаро таъсир қилиш 
жараёнида дастлаб умуминсоний эмпиризмни ва ниҳоят одамнинг ўз 
теварагидаги оламни ва унинг ўзини билиш учун олий қурол бўлган олий 
тафаккур воқъе бўлади. Тафаккурнинг муайян бир нарсага қаратилиши учун 
нерв-физиологик асос бўлган ориентировка рефлекси тафаккур жараёнларида 
катта роль ўйнайди. Академик И.П.Павлов таъкидлаганидек, “аввало 
умуминсоний эмпиризмни ниҳоят, атроф оламни ва инсоннинг ўзини ҳам 
билиш учун олий қурол бўлган фанни ҳам яратувчи махсус инсоний олий 
тафаккур зарурдир”.
Тафаккур операциялари 
Тафаккур жараёни инсоннинг билишга бўлган эҳтиёжлари, теварак-
атрофдаги олам ва турмуш тўғрисидаги ўз билимларини кенгайтиришга ва 
чуқурлаштиришга интилиш сабабли вужудга келади. Фикр қилувчи 
кишининг тафаккури-объектни англаши, билиши тафаккур жараёнининг 
характерли хусусиятидир. Одам ўзи идрок қилаётган нарсалар тўғрисида 
фикр қилади. Шунинг учун тушунчалар нарсаларнинг бутун бир синфи, 
туркуми тўғрисида фикр қилади, яъни булар тафаккурнинг объекти бўлади. 
Бир нарсага таянмаган қуруқдан қуруқ тафаккур бўлиши мумкин эмас. 
Анализ, синтез, таққослаш, абстракциялаш ва умумлаштириш, 
таснифлаш ва тизимга солиш ақлий операцияларнинг асосий турларидир.

Download 1,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish