Проф. Акрамов Ҳ. А. Темир-бетон



Download 1,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet98/109
Sana21.02.2022
Hajmi1,48 Mb.
#61202
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   109
Bog'liq
texnologiya zapolnitelej betona dobavki k rastvoram i betonam

 
 
 
Темир бетон элементларини биринчи гуруҳ чегаравий ҳолати 
бўйича хисоблаш 
Темир бетон элементларини мустахкамлик бўйича хисоблаш, нормал 
қирқимни узунлик ўқига (нормал қирқимларни), ва унга эгилган хавфли 
йўналишли қирқимларга нисбатан амалга оширилади. Бурувчи моментлар 
бор холда – хисоблаш ўта хавфли жойдаги қирқимларда амалга оширилади. 
Бундан ташқари, хисоблаш жойдаги таъсир этаѐтган таъсирлар (пачоқ 
бўлиши, эзилиши, узилиши) бўйича хам хисобланади. Мустахкамликнинг 
умумий шарти, элементларнинг қирқимларидаги ички ва ташқи кучларнинг 
мувозанат шартларидан олинади ва тенгсизлик билан ифодаланади. 
F ≤ F
u
(S, R
bn
, γ
b
, γ
bi
, R
sn
, γ
s
, γ
si
), (11.1) 
бу ерда, F – ташқи куч (бўйлама куч N, эгувчи момент М, кўндаланг 
куч Q); F
u
– энг сўнгги ички кучларнинг йиғиндиси, яъни элемент 
қирқимининг назарий минимал кўтара олиш қобилияти; S – қирқимнинг 
геометрик характеристикалари; R
bn
, R
sn 
– бетон ва арматуранинг норматив 
қаршиликлари; γ
b
, γ

– арматура ва бетон бўйича ишончлилик 
коэффициентлар; γ
bi
, γ
si
– бетон ва арматуранинг иш шартлари 
коэффициентлари. 


Мустахкамликнинг (11.1.) умумий шарти шуни кўрсатадики, элемент 
қирқимининг назарий минимал кўтара олиш қобилияти М, Q ѐки N лардан, 
яъни ушбу қирқимга энг ноқулай шартларда ташқи таъсир этаѐтган 
таъсирлардан катта бўлиши керак.
Темир бетон конструкцияларининг элементларини мустахкамлик 
бўйича хисоблаш, бетонга таъсир этаѐтган юклар таъсири фаолиятини 
хисобга олган холда хисоблаш қуйидагича бўлади:
а) Доимий, қисқа ва узоқ юкларларнинг таъсири, ва давом этмайдиган 
юклар таъсиридан ташқари (шамолли, кранли, транспорт воситаларидан 
бўлган, ва тайѐрланаѐтган ва монтаж қилинаѐтган пайтдаги) ва махсус таъсир 
этаѐтган нагрузкалар; бу холатда бетонни хисобланган қаршилиги сиқилишга 
ва чўзилишга R
b
, R
bt 
бўлган коэффициент γ
b2 
=0,9 бўлади; 
б) Хамма юкларни таъсири, давомий бўлмаган юкларни хам хисобга 
олган холда; бу холда хисобланган қаршилиги сиқилишга ва чўзилишга R
b

R
bt 
бўлган коэффициент γ
b2 
=1,1 бўлади; Агар махсус юкларни хисобга олган 
холда, нормаларга мос кўрсатмаларга асосан бўлса, иш шартининг қўшимча 
коэффициенти қўшилади (мисол учун, сейсмик юклар таъсирини хисобга 
олганда), бу холда γ
b2 
=1.
Агар конструкция бетон мустахкамлигини ошириш учун қулай 
шароитда эксплуатация қилинса (яъни сув остида қотиши, нам тупроқда ѐки 
ўраб турган хавонинг намлиги 75% дан юқори бўлганда), у холда “а” холати 
учун хисоблаш γ
b2 
=1. 
Элементнинг мустахкамлик шарти “а” ҳолатидагидек “б” холатда хам 
хисоблаш вақтида талабга жавоб бериши керак. Агар, юклар давом 
этмайдиган холатда ва хусусан авария холатида хам бўлмаганда, хисоблаш 
фақатгина “а” холат учун бўлади.
Агар юкларни давом этмайдиган холатда ва авария холатида хам 
бўлганда, у холда хисоблаш “б” холат бўйича бўлади, албатта ушбу шартга 
жавоб берганда
F
1
<0,82 F
11
, (11,2) 
бу ерда, F
1
– куч (Момент М
1
, кўндаланг куч Q ѐки бўйлама куч N
1
) “а” 
холатни хисоблашда ишлатиладиган юклардан, нормал марказий бўлмаган 
юкланган элементни қирқимини хисоблашда момент М
1
ни ўта чўзилган 
арматура стержени орқали ўтган ўқга нисбатан олинади; F
11
- “б” холат учун 
хисоблашда ишлатиладиган юклардаги куч. 
(11,2) даги шартлар бажарилганда, нормаларга асосан хисоблаш 
фақатгина “б” холат учун амалга оширилади ва хисобли бетон 
қаршиликлари R

ва R
bt
қабул қилиб (γ
b2 
=1,0 булганда) γ
bt
=0,9F
11
/F
1
≤1,1. 
Марказий бўлмаган сиқилган элементлар учун, деформация бўлмаган 
схема бўйича хисоблашда, F
11
ва F
1
ларни миқдорларини элементни 
букилишини хисобга олмасдан аниқлаш мумкин. Бетон мустахкамлигини 
ошириш учун қулай шароитда эксплуатация қилинадиган конструкциялар 
учун, (11,2) шарт қуйидаги холатга ўтади - F
1
/0,9F
11
ва коэффициент γ
bt 

F
11
/F
1



Конструкцияларни биринчи гурух чегаравий ҳолати учун хисоблаш 
хамма холлар учун мажбурийдир, биринчи гурухни чегаравий холатини 
пайдо бўлиши ихтиѐрий конструкциялар учун мумкин эмас, чунки бу холат 
конструкцияни бузилишига ѐки авариявий холатга олиб келиши мумкин.
Заводда ишлаб чиқариладиган йиғма темир бетон конструкцияларини 
хисоблашда ишлаб чиқарилаѐтгандаги, транпортировка ва монтаж 
қилинаѐтгандаги кучларни хисобга олиш керак. Конструкцияни ўз 
оғирлигидаги юкни динамик коэффициентини кўтариш ва монтаж қилиш 
холат учун 1,4; транспортировка учун – 1,6 олинади. Нормалар динамик 
коэффициентни 1,25 гача тушишига рухсат берилади, агар бу конструкцияда 
қўллаш тажрибада тасдиқланган бўлса.

Download 1,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish