Ҳисоблашни бажариш
Дастурий таъминотни ишга тушириш “Kuchlanish_uzg_hisob.exe” файлини икки марта босиш орқали амалга оширилади.
Очилган ойнада (6.5расм) ҳисоблашнинг биринчи қисмида талаба ҳақидаги маълумотлар, кириш кучланиши, юкламадаги ток ва кучланиш ва тўғриланган кучланишнинг пульсацияси вариантга мувофиқ киритилади. Кейин маълум шартларга мувофиқ диодли кўприк тури танланади ва унинг параметрлари киритилади.
Берилганлар киритилгандан сўнг, “Берилганларни киритинг” тугмаси босилади. “2” тугмасини босиш ҳисоблашни иккинчи қисмига ўтишга олиб келади. Ҳисоблашнинг бошқа қисмларига ўтиш ҳам, шунга ўхшаш зарур берилганларни киритиш (ёки мос равишдаги ҳисоблаш маълумотларини олиш) орқали амалга оширилади.
Берилганлар киритилгандан сўнг, “Берилганларни киритинг” тугмаси босилади. “2” тугмасини босиш ҳисоблашни иккинчи қисмига ўтишга олиб келади. Ҳисоблашнинг бошқа қисмларига ўтиш ҳам, шунга ўхшаш зарур берилганларни киритиш (ёки мос равишдаги ҳисоблаш маълумотларини олиш) орқали амалга оширилади.
6.5расм. Берилганларни киритиш
“Ҳисоблашни тугатиш” тугмаси босилганидан кейин, ҳисоблаш натижалари “Kuchlanish_uzg_hisob.txt” файлида сақланади (6.6расм).
6.6расм. Ҳисоблаш натижалари
№7 амалий машғулот
Транзисторли компенсацион стабилизаторни ҳимоялаш
қурилмасини ҳисоблаш
Назарий маълумот
Транзисторли стабилизаторларда кўпинча уч турдаги чиқиш кучланишини ортишидан, чиқиш кучланишини камайишидан ва ток бўйича ортиқча юкланишдан ёки юкламада қисқа туташувдан ҳимоя қўлланилади.
Чиқиш кучланишини ортишидан ва камайишидан ҳимоя стабилизатор таркибига таққослаш схемаси ва ижрочи элемент киритиш орқали амалга оширилади. Таққослаш схемаси компенсацион кучланиш стабилизаторларидаги каби бажарилади. Ижрочи элемент сифатида реле ёки ярим ўтказгичли асбоб (транзистор, тиристор) қўлланилади. Чиқиш кучланишини ортишидан ҳимоя схемалари 7.1 ва 7.2расмларда келтирилган.
7.1расмдаги схемада стабилизаторнинг RP резистор орқали номинал қийматга ўрнатилган чиқиш кучланишини UЮ.max ортиши билан VT1 транзистор очилади ва SA реле ишлаб кетиб 1-2 контактлари билан стабилизатор киришидаги UКИР таъминот кучланишини узади ва 3-4 контактлари билан VT1 транзисторнинг коллекторини шунтлайди. Схеманинг камчилиги реленинг ишлаб кетиш вақти (одатда, бир неча миллисекунд) билан аниқланадиган инерционлиги ҳисобланади.
7.2расмдаги схемада стабилизаторнинг чиқиш кучланишини ортишидан ҳимоя стабилизатор киришини VS1 тиристор билан шунтлаш ҳисобига амалга оширилади. Лекин бунда сақлагич сими куяди ёки тиристор тешилади, ёки агар ток манбаи бўйича ички ҳимоя схемаси мавжуд бўлса, у UКИР таъминот кучланишини узади.
Стабилизаторнинг кириш кучланишини пасайишидан ҳимоялаш схемаси стабилизаторнинг чиқиш кучланишини ортишидан ҳимоялаш схемасига ўхшаш бўлиб, таққослаш схемасида фарқ қилади. Бунда таққослаш схемаси қўшимча иккита кучайтириш каскадига эга бўлади ёки дифференциал кучайтиргич кўринишида бажарилади. 7.3расмдаги схемада стабилизаторнинг ишлаётганда VT2 ва VT3 транзисторлар очиқ, VT1 транзистор эса ёпиқ бўлади. Чиқиш кучланиши ҳимоянинг ишлаб кетиш UЮ.min бўсағасигача камайганида VT2 ва VT3 транзисторлар ёпилади, VT1 транзистор очилади ва SA реле уланиб стабилизатор киришидаги кучланишни узади.
Do'stlaringiz bilan baham: |