Перспективы вхождения узбекистана в


ТАРИХИЙ-МАДАНИЙ ТУРИЗМНИНГ РИВОЖЛАНИШ ЗАРУРИЯТИ



Download 7,87 Mb.
Pdf ko'rish
bet91/195
Sana24.02.2022
Hajmi7,87 Mb.
#253520
TuriСборник
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   195
Bog'liq
халқаро анжуман 2020 БухДУ (2)

ТАРИХИЙ-МАДАНИЙ ТУРИЗМНИНГ РИВОЖЛАНИШ ЗАРУРИЯТИ 
Мардонов Б.Б., СамИСИ доценти, 
Исхакова С.А., СамИСИ доценти 
Ўзбекистоннинг денгизлардан узоқ масофадаги ўзига хос географик ўрни ва жаҳоннинг 
ривожланган иқтисодий марказлари билан транспорт алоқаларининг йўқлиги мамлакатнинг 
жаҳон иқтисодий тизимига интеграциялашувини муайян даражада қийинлаштиради. Шу 
1
Ветрова М.Н., Гришанова С.В., Корнеева Н.В. Агротуризм – сектор современной туриндустрии [Электронный ресурс]. – 
Режим оступа: http://science-sea.narod.ru/2009/ekonom_2009_2/vetrova_agro.htm (дата обращения:25.02.2017). 
2
mg.uz.publish.UZ 


143 
сабабли туризм Ўзбекистон тараққиётининг энг муҳим захираларидан бири. Ўзбекистон 
ўзининг бой ва кўп жиҳатдан ноёб тарихий-маданий мероси туфайли иқтисодиётнинг ушбу 
секторини ривожлантириш учун катта имкониятларга эга. Мамлакатнинг маданий мероси 
Греция ва Италиядаги жаҳон маданиятининг дунёга машҳур объектлари билан таққослаш 
мумкин. Туризмда яратиладиган ялпи маҳсулотнинг мамлакат ЯИМдаги улуши бугунги 
кунда атиги 2,4 фоизни ташкил этади. Айни пайтда, 2018 йилда Грецияда у 20,0 фоизни
1

Италияда - 15 фоизни
2
ташкил этади. Ўзбекистоннинг 400 дан ортиқ архитектура, тарихий ва 
маданий ҳамда археологик ёдгорликлари ЮНЕСКО рўйхатига киритилган. Ҳозирги даврда 32 
та маданий мерос объектлари шу рўйхат таркибида. Бугунги кунда 300 та маданий мерос 
объектлари Ўзбекистонга ташриф буюрувчи туристларга хизмат кўрсатишга жалб этилган. 
Лекин Ўзбекистон туризм соҳасидаги шудай улкан салоҳиятдан унумли фойдалана олмай 
келяпти. Буни тарихий-маданий туристик объектларга ташриф буюраётган туристлар сонини 
туристик объектларнинг қамраб олиш даражасига нисбати билан аниқлаш мумкин. Ўзбекистон 
тарихий-маданий туристик объектларнинг туристларни камраб олиш даражаси жуда кенг. 
Масалан, Самарқанддаги “Регистон ансамбли” 60000 нафар туристларни, “Гўр Амир 
мақбараси”, 2500 нафар туристларни, “Бибихоним мақбараси” эса 3000 нафар туристларни 
қамраб олиш имконига эга. Аммо ушбу туристик объектларга туристларнинг бир кунда ўртача 
ташрифи бизнинг ҳисобимиз бўйича 1300-1400 нафарни ташкил этади. Демакки, тарихий-
маданий туристик объектларга холи анча яъни, 1500-1600 нафардан ортиқ туристларни яна 
жалб этиш мумкин.
Ўзбекистон сайёҳларни қизиқтирадиган ва улар томонидан талаб қилинадиган кўплаб 
объектлари билан бутун дунё тан олган энг яхши ўнта мамлакатлар қаторига киради.
Туризм турлари ичида тарихий-маданий туризм хизматларининг улуши жами туризм 
хизматлари таркибида асосий ўринни эгаллайди. Қуйида келтирилган жадвал маълумотлари 
фикримизнинг ёрқин далилидир: 
1-жадвал 

Download 7,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   195




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish