Pedagogikasi

I ll BOB. XALQ PEDAGOGIKASIDA 0 ‘ZBEK MILLIY 
MADANIYATI VA M A’NAVIYATI.
III.1. Xalq pedagogikasida xalq amaliy san’ati va hunarmandchiligi, 
milliy  me’morchilik, milliy  musiqa, qo‘shiqchilik va  raqs san’ati, 
milliy teatrlarning tarbiyaviy ahamiyati
U zluksiz  ta ’lim  tizim idagi  ta ’lim -tarbiya  jarayonining  bitiruvchisi 
muayyan  soha  b o ‘yicha  bilim   olishi  va  kasb-hunar  egasi  sifatida  Vatan 
ravnaqiga  hissa  q o ‘shishi  lozim.  Zero,  Respublikam izda  qabul  qilingan 
milliy  g ‘oyaning  yetakchi  g ‘oyalaridan  biri,  yuqorida  ta ’kidlagani- 
mizdek,  Vatan  ravnaqi  sanaladi.  Yurtim iz  ravnaqiga  hissa  q o ‘shishni 
o ‘ziga  azm u  qaror  qilib  olgan  shaxslam i  tarbiyalab  voyaga  yetkazishda 
milliy  m adaniyat va m a’naviyat m uhim  o ‘rin tutadi.
Demak,  xalq  am aliy  san ’ati  va  hunarm andchiligi,  m illiy  m e’m or­
chilik,  m illiy teatr va m usiqa,  q o ‘shiqchilik va xalq raqs  san ’ati  namuna- 
larining  falsafiy,  psixologik  va  tarbiyaviy  jihatlarini  anglash,  m azmun- 
m ohiyatini  chuqur  bilish  uchun  uni  xalq  pedagogikasi  bilan  bog‘lab 
0
‘rganish  zarurdir.  Chunki  yuqorida  ta ’kidlangan  san’at  va  hunarm and- 
chilik  turlari  xalq  hayotining  bevosita  ifodasi  bo ‘lib,  xalqim izning 
ijtimoiy  hayot  haqidagi  tushunchalarini,  uning  yuksak  didini,  estetik 
qarashlarini  va  shu  bilan  birga  xalq  pedagogikasining  axloqiy  tarbiya 
bilan  bog ‘liq  muhim   qirralarini  o ‘zida  aks  ettiradi.  Shuningdek, 
xalqim izning  uzoq  tarixi,  urf-odatlari,  keng  dunyoqarashi,  orzu- 
um idlarini  ham   butun  ulug‘vorligi  va  teranligi  bilan  nam oyon  etib,  ular 
haqida  keng  va  chuqur  bilim  beradi  va  m a’naviy-axloqiy  qadriyatlarga, 
kasb-hunarga qiziqish uy g‘otishda m uhim  m anba hisoblanadi.
Yurtim izda  vujudga  kelib,  gullab  yashnagan  san ’at  turlari  o ‘zining 
jozibadorligi  va  betakrorligi  bilan  dunyoga  m ashhur  bo‘lib,  shulardan 
xalq  am aliy  san’ati  xalqim izning  k o ‘p  asrlik  tarixida  madaniy 
m erosim izning  eng  ajoyib  va  om m aviy  qism ini  tashkil  etadi.  Xalq 
am aliy  san ’atining  m ohir  ustalari  o ‘z  asarlariga  shunchaki  bezak 
berm asdan,  balki  shu  bezak  vositasida  o ‘z  fikrlarini  aks  ettirganlar. 
M avjud  tarixiy  obidalar,  q o ‘lyozmalar,  xalq  am aliy  san’ati  va 
hunarm andchiligi nam unalari  fikrim iz dalilidir.
97

---

H unarm andchilikning  qadim iy  davrlardan  keng  tarqalgan  sohalari 
m avjud  boMib,  tem irchilik,  degrezlik,  pichoqchilik,  qulfchilik,  zargarlik, 
zardo‘zlik,  duradgorlik,  o ‘ym akorlik, xarrotlik,  sandiqchilik,  naqqoshlik, 
popopchilik,  gilam do‘zlik,  beshikchilik,  d o ‘ppichilik,  ganchkorlik,  sang- 
taroshlik,  kulolchilik,  koshinchilik,  k o ‘nchilik,  charm garlik,  m ahsido'z- 
lik,  etikdo‘zlik,  qandolatchilik  shular  jum lasiga  kiradi.  Shu  o ‘rinda 
hunarm andchilik  haqida  ikki  o g ‘iz  to ‘xtalib  o ‘tsak.  Taniqli  etno graf 
IJa b b o ro v n in g   ta ’kidlashicha,  tem irchilik  rivojlanishi  bilan  m ustaqil 
sohalar yuzaga kela boshlagan.  M asalan,  o ‘zbek pichog‘ini  pichoqchilar, 
qulf-kalitni  qulfchilar,  igna-bigizni  ignachilar,  ro ‘z g ‘orda  zarur  b o ‘Igan 
buyum lam i  chilangar,  m ixgar,  taqachilar  yasaganlar.  0 ‘zbek  zargarlari 
yasagan  noyob  qim m atbaho  bezaklar  dunyoda  m ashhur.  Y og ‘och 
buyum larini  yasash  hunarm andchiligini  duradgorlar  am alga  oshirgan, 
bunda  o ‘ym akorlik  alohida  aham iyatga  ega  b o ‘lgan.  Shuningdek,  uy- 
ro ‘z g ‘or  buyum larini  yasaydigan  usta-xarrotlar,  egarchi,  taroqchi, 
elakchi ustalar ham  b o ‘lgan.
M ahalliy  duradgor  ustalar  m illiy  m usiqa  asboblari  yasaganlar. 
Q urilish  ishlari  bilan  shug‘ullanuvchi  ustalam i  gilkor(g‘isht  quyuvchi), 
suvoqchi,  paxsakash  deb  ataganlar.  M axsus  m e’morlar,  y a ’ni  m ohir 
suvoqchi  va  ganchkorlar  m illiy  m e’m orchilik  san ’atini  egallab,  m achit- 
m adrasalar,  m inora  va  k o ‘shklar  qurganlar.  Sabr-toqat  va  o g ‘ir  m ehnat 
talab  qiladigan  badiiy  am aliy  san’at  sohasi  tosh  va  suyak  o ‘ym akorligi, 
y a ’ni  toshtaroshlik  va  sangtaroshlikdir.  Sangtaroshlar  asosan  m arm ar 
ustunlar  yasaganlar.  K ulolchilik  eng  qadim iy  va  om m aviy  hunarm and­
chilik turi  boMib hisoblangan.
« 0 ‘zbeklam ing  bu  qadim iy  am aliy  sa n ’ati  o 'zin in g   boy  an ’analari, 
nozik  va  m ayin  naqshlari  va  o ‘ziga  xos  m illiyligi  bilan  uzoq  davrlardan 
beri  uzoq-yaqin xalqlam i ham o ‘ziga m aftun qilib k elgan» .41
R angli,  sirlangan  g ‘isht  taxtalam i  yasovchi  ustalar  koshinlar  deb 
nom langan,  ular  quruvchi  bo ‘lsalar  ham  kulolchilik  asboblaridan 
foydalanganlar.  Tandirlarni  tandirchilar  yasaganlar,  teridan  po ‘stin  va 
bosh  kiyim   tikkan  ustalam i  po ‘stindo‘z,  telpakdo‘z  deb  ataganlar. 
Shuningdek,  k o ‘n  va  charm dan  oyoq  kiyim  va  turli  buyum  yasaganlam i 
charm gar,  etikdo‘z,  m ahsido‘z,  kavushdo'z deb nom laganlar.
T o ‘qim achilik  va  ipakchilik  kasbi  ham  turli  sohalarga  bo‘lingan. 
Pillani  chuvatish  bilan  pillakashlar  shug‘ullanganlar,  gazlam a  va  iplam i 
b o ‘yoqchi,  rangrez  ustalar  bo ‘yaganlar,  so ‘ngra  abrband  ustalar  unga 
naqsh  chizganlar.  K ashtachilik  o ‘zbeklarning  eng  sevim li  kasbi  b o ‘lsa,